24/10/2007 - ****Parce ludila u nama****

21/10/2007 - **A zashto ne moze tako??????**

Evo, danas je bio kishan dan. I ja sam, pod punom opremom ( kachket+ kishobran), krenula do drugarice. Kako ona  zivi na dvadesetak minuta od mene, reshila sam da se proshetam, uzivajuci u kishi.
Elem, idem ja tako...i odjednom mi se u glavi stvorila pesma " Raindrops keep falling on my head.." i doshlo mi da pevam naglas. Okrenula sam se levo, pa desno- ulica je bila prazna. Pochela sam , prvo tiho, pa onda glasnije ..i tako sam skakutala oko barica ( kao klinka) i pevushila pesmu...
A onda sam primetila dve zene koje stoje na trotoaru i zabezeknuto gledaju u mene. Jedna se i prekrstila. Druga je odmahivala glavom.. A ja...pa osecala sam se kretenski. A stvarno mi se skakutalo.. i pevalo..
Smatram da je glupost odricati se nekih svojih zadovoljstava samo zato shto se kose sa tudjim. I u sushtini me nije briga...ali me dotakne. Dotakne me tako jedna rech, pogled...i osecam se jadno, a ne bih smela. Ne radim nishta loshe, zar ne?
I tako...nastavila sam normlano da hodam do drugarice....

18/10/2007 - Poludecu, ocu majke mi !!!!!

15/10/2007 - A kada padne noc...

12/10/2007 - ono neshto...

9/10/2007 - Apolonu...

Pesma Apolonu, od devojke koja nikad nije osetila ljubav...

Šta je, šta bleneš?

Ne sviđa ti se što sam rekla?

Ej stani, kud si kreno?

Opet hoćeš unutra?

To bi ti? To ti je računica?

Misliš: Ona je sirotica, nikada ne imaše sreće,

zamisli kako će da se obraduje

kad joj JA pokucam na vrata

E, pa ovo je druga priča!

Gdje ste svi vi bili,

kada ste mi bili potrebni?

čekajuci sreću postah sama sebi dovoljna

a sada me čak ni ti

ne možeš zaista usrećiti

Zašto onda da glumim?

Zašto da budem zahvalna?

Jer mi je tvoja ljepota data

sada kad više nisam u stanju

u njoj iskreno da uživam?

Da glumim kako sam srećna,

jer mi ti činiš čast?

I šta zapravo sada hoćeš?

Dobro, ti si najljepši

najjači divan i vječan

Pa šta, jel treba da padnem u nesvjest?

Ako mi sreća nije došla

Onda kada me mogla usrećiti

Odkud joj pravo da se sada zove srećom?

A ti lijepo idi

i obraduj neku drugu

I još nešto... to vječno cvijeće s' Olimpa

koje nikada ne vene,

mislio si da mi doneseš jedan vječni buket,

da ne moraš druge da kupuješ?

Nosi i njega sa sobom!

Tras! ( ovo su se vrata zalupila, nije deo pesme)

6/10/2007 - Eh....

Kisha je ponovo orosila Beograd. Sad bash lepo mirishe... Dok sam,malo pre, shetala po kraju, nastojala sam vazduh udisati punim plucima.Bilo je bash dosta ljudi napolju. Shetali su po parku, izvodili pse, machke, shta ko ima... neki su samo zverali okolo, podizali pogled ka nebu, predvidjali vreme...Mala grupica dechaka je sedela na klupicama i smeshkala se devojchicama koje su prolazile, kao sluchajno..
Kada sam sve njih proshla, bash sam pomislila kako je lepo ovo veche... A onda je mali decacic, od mozda pet godina dotrchao do mene. U ruci je drzao kachket, okrenut naopachke i gledao me molecivim pogledom. U meni se neshto otkinulo. Napolju je sveze, mozda chak i hladno, a on je u majici sa kratkim rukavima, izgladneo...Spustila sam par novchanica u njegov pocepani kachket.. Uhvatio me je za ruku i zahvalio.
Srce mi je bilo stegnuto i kasnije dok sam prolazila iste one dechake, i bili su mi nekako strani njihovi osmesi..i oni ljudi koji gledaju u nebo, a ne vide ono shto je ispred njih- ruke malog dechaka koje mole za dinar.Ljudi su postali tako sebichni, ravnodushni na druge ...
I sada, dok pishem ovo...srce je stegnuto..jer sam svesna da tamo negde, u hladnoj i previshe mrachnoj noci...mali , siromashni dechak luta...trazeci svoj dinar..mozda i sam nesvestan svoje nesrece...

9/9/2007 - Polarna svetlost....

Ukrshtajuci svoje snopove raznobojnog svetla na obrisima nepoznate planete, sva magija svemira pokazala mi je put ka tebi..

Cujesh li me?

Dolazim tiho , na prstima, zeljna da te dotaknem.Zeljna da se udavim u sjaju tvojih plavih ochiju...

Ova noc je tako beskrajna...Tako nepregledna , kao ogromna prostranstva, livada, puna belog poljskog cveca... I mirisa, koji opija....

Vidish li me?

Tu sam, sakrivena iza coshka tvojih nadanja, chekam da me dozovesh...da uzivam u mekoci tvog glasa..

Zeljna da te imam...ponovo....

7/9/2007 - U iščekivanju susreta sa jednim snom..

"Jednom, kada me godine zasite lutanjima, i kada shvatim koliko je vremena prošlo od onog trenutka  lutanja, i onog trenutka večnosti, srešću te ponovo. Možda ću opet poželeti dodir tvog pogleda i miris tvoje kose.A do tada, ne znam! Loviću dečačke poglede izmedju dva zalaska sunca, i ostaću ludo zaljubljena u...neke dane koje sam provela sa tobom.

Srešćemo se jednom! Pogledi se moraju dodirnuti, ruke se moraju jednom razumeti, jer svet je isuviše mali da se ne bismo sreli. Svet je samo krug u kome zauvek ostaju ista lica. Život je igra u kojoj su ljudi u istim ulogama.Naći ću te da mi vratiš jedan san...

Izgubila sam te jedne zime,dok je mraz ledio dah . Otišao si uveren da je pobeda tvoja, da si dodirnuo nebo, uhvatio sreću. A sreća je čudna. Nju nikada niko nije zadržao duže od tri puta. Zadrži je tri godine, tri večnosti ili tri života, svejedno, ali jednom će otići...E, tada ću te naći.

Od kada si otišao-sve je isto. Moja soba, muzika, miris mandarina...i ja ! Nisam mnogo patila. Nisu me pitali za tebe i zaborav te odneo. To nije moja greška...A to što me neko vreme nisu vidjali u gradu, bilo je zbog zime. Sećaš se kako je bila oštra i kako je crtala ruže na našim prozorima??

...Snovi me ponekad podsete na jedan san,samo moj, san sa najlepšim osmehom na svetu.Ali to nije zbog prošlosti,već zbog punog meseca, ili nekog važnog datuma.

Ako ti neko bude pričao o ovom vremenu, ovim danima i meni- ne veruj. Ljudi pogrešno vide i pogrešno shvataju. Reći će ti da su mi oči često bez sjaja i da podočnjaci govore o mojim noćima. Ne, nije to zbog tebe,moja laži. To je zbog večeri koju sam provela sa njim.Ako ti kažu da sam često čudna i neraspoložena, ne veruj im.  I ako kažu da se trzam na pomen tvoga imena i da se čudno nasmejem kad neko spomene naše dane, to nije zbog tebe.

Ljudi su čudni, moja iluzijo !

Prolaziće vreme...Sretaću neke ljude koji u očima nose deo prošlosti, našeg vremena, i čija će me pitanja boleti. A moći ću preko njih...Vreme će biti dovoljno..

I jednoga dana, dok mi nebo bude pričalo svoje snove, biću u belom i biće neko drugi pored mene, dok budem bacala buket svojoj najboljoj drugarici. Ali to nećeš biti ti ! Život je surov prema sanjarima...

Posećivaću sa mužem muzeje , izložbe, kupovaću nameštaj, opremaću stan, a biću svesna jeseni u vazduhu, i mirisa kestena u kosi..

I samo ponekad, kad u septembru krenu vozovi puni dečaka, setiću se kako mirišu jeseni. I tada, kada budem imala sve, a ustvari ništa, poželeću da mi vratiš san....Uzeću ga i otići...Ostaćeš sam !

Srešću svoj san na raskrsnici ponosa i uspomena, dodirnuću ga , osetiti i otići...

...i dalje ga beskrajno voleti....."

P.S.Ovaj tekst sam nashla odavno...ne znam ko ga je napisao...malo sam ga izmenila....

5/9/2007 - Kazi zashto me ostavi....

Kazi zasto me ostavi, srce ispuni tugom? Kazi zasto zaboravi, ljubav svu nasu ti? Drugom kada si otisla, osmeh krio je boli Ipak tiho si plakala, kada se rastasmo mi Svi moji dani tuzni su, bez ta dva oka plava Vrati se sakri skrati patnju tu, sve ti oprastam draga Kazi zasto me ostavi, srusi sve divne svnove? Kazi zasto zaboravi, ljubav svu nasu ti? Vrati se skrati patnju tu, sve ti oprastam draga Kazi zasto me ostavi, srusi sve divne snove? Kazi zasto zaboravi, ljubav svu nasu ti? Ljubav svu nasu ti..., Ljubav svu nasu tii......

3/9/2007 - Nezno, nezno, neznije...

Topli muški dlanovi lagano klize po mojim obrazima.Osećam njihov miris, miris meda.Prekriva mi oči i uzdiše...

U novo svitanje dana, dok kroz tanke obrise čipkane zavese proviruje septembarsko sunce...Osećam- smeši se.

A ja ne mogu razvući svoje usne u osmeh, jer se plašim da će sve nestati, da će on nestati. Zato mirno ležim, kao ukočena.

Ne mogu mrdnuti nijedan mišić svog tela...A srce udara kao ludo...

Lagano otvaram oči, i gledam u njegove...Ima lepe oči.Nekad su zelene, a nekad plave,modre.

Grli me. Nešto mi šapuće na uvo. Golica me. Moram se nasmejati...

A onda nestaje, kao san .. previše lep da bi trajao. Previše lep da bi trajao.... 

31/8/2007 - 39.

" Dopusti mi da sedim pored tebe i da usne moje  vrše posao koji se može vršiti sam

u ćutanju i blagoj svetlosti zvezda..."

                    Tagore....

29/8/2007 - Bol alkohola

Moral ti nije najbolja strana

večito pijan po baru se šećeš, tvoja je duša puna rana

ničim ih više izbrisati nećeš...

Alkohol noćas razumom gmiže, osećaš da toneš, ostaješ sam..

neka crna slutnja u zagrljaj stiže

da ugasi , davno, zapaljeni plam...

Ti nisi   isti kao i drugi, ne nosiš isti kroj...

pohabane žene, olinjali ljudi, ceo život su tvoj....

Večeri svake teturaš se kući, pijane ulice i pijani snovi....

svako će nekad tako se vući...

kad život počne da ga lovi.....

                                    ( zapisano 80' i neke..u jednom spomenaru..)

26/8/2007 - Jesen stize, dunjo moja...

..jesen rana...

Zar nije jesen lepa? Sa svim svojim bojama, mirisima...Sa otiscima koje kasnije nosimo kroz ledenu zimu...Najlepshe boje radjaju se s jeseni...Najludji  vetrovi....mirishljave kishe koje kvase okna.. rasturaju preterano savrshenstvo leta...  Arome pechenog kestenja odishu pustim ulicama...asfalt vishe nije vreo,prekriven je zlatnim pokrivachem opalog lishca...A magle u ranim jutrima postaju sve cheshce..

I koraci vishe ne odzvanjaju...gube se u mekoci suvog granja...Dok sheshiri lete gradom...Ljudi ne znaju da uzivaju u jeseni..suvishe su zaokupljeni nekim drugim stvarima...A trebalo bi zastati...pogledati... osetiti miris..osetiti kishu...I nasmejati se , ponekad..onako, bez razloga...Mozda bi i zivot onda bio lepshi..

24/8/2007 - Spisak razloga...

...zato shto si umishljen, kreten...

zato shto si nevaspitan, nekulturan...

zato shto nemash ambicije, nemash ciljeve..nemash put...

zato shto koristish svoju lepotu za nezakonite stvari....zato shto lazesh  !

zato shto zavodish, pa ostavljash...zato shto lupash recke na svom zidu "ljubavi"

..zato shto ne znash shta bi sam sa sobom....

...zato shto vredjash, nidoposhtavash...umanjujesh tudji trud...

...zato shto ne cenish ljude po onome kakvi su, vec po tome kako izgledaju...

..zato shto si povrshna , jadna, kopija choveka...

..zato shto ne volish...zato shto mrzish....

eto...zato te mrzim...najvishe na ovom  svetu !!!!!!!!!!!!

ali...opet...sa druge strane....

21/8/2007 - Sirena !

uhvacena u mrezi svojih pozuda...sa repom poput ribe....koprca se na suvom, ne moze udisati vazduh ! Staklenim, plavim ocima luta po dubinama slanog okeana. Neosetna na opasnosti. Uziva u svojoj slobodi, ne osecajuci granice, ne osecajuci obale...

...ali vuche je miris neba. Vuku je nemirni talasi...mirishljavi vetar u kosi.. vuku je nova prostranstva...

daje svoju dushu za par nogu. Istog trenutka se pokajala...

na povrshini....njene ochi su postale bezizrazajne. Njeno srce je pochelo da prima svu hladnocu ljudi. Postalo je zatvoreno za sva osecanja...

...ona je pochela prizeljkivati dubine. Jer u dubinama je toplo. U dubinama ima osmeha za svako bice... u dubinama nema podele na bogate i siromashne-svi su isti.

Nedugo po njenom dolasku na kopno, zaljubila se. U princa. Bez belog konja, i bez palate. Bez osmeha i toplog zagrljaja. zatvorio ju je u najvishu kulu zaborava...

...tamo je ostala do vechnosti. Jer sirene zive beskrajno.....

19/8/2007 - Opasan ples

„ Znam , želiš da sam tu, da hodamo po tlu

Toplom od suza..

Noć kad mene ne bude, pomisli da san pada ti na lice...

Gde šaputaće mrak, zastaće ti dah i čekaćeš sama....“

Sinoć sam dotakla nebo.  Od ushićenosti zaplakah. Kapale su zlatne suze, natapale blatnjavu zemlju. Iz suza rasla su drveća tuge. Iz neplodne zemlje, cvetali su pupoljci. A zadnja svetla na automobilu koji je išao u beskraj, bila su razbijena. Težak je put kojim on ide. Mnogo je bilo odustajanja, mnogo prepreka. Neki su stigli u beskraj, pa sad tamo bauljaju po mraku sopstvenih iluzija...neki nisu stigli, već se izgubili u putu. Ostavljeni su pored pruge da sačekaju neki deseti voz koji možda nikad neće ni doći. Ostali su napušteni.

Ja sam na pola puta do beskraja shvatila da ne želim tamo. Ne pripadam tamo. Pokušala sam da pronadjem put do nazad, do tačke iz koje sam krenula. Ali samo sam se vrtela u krug. Jer izlaza iz sopstvene glave nema. Zauvek ostala zarobljena svojim mislima.

Onog trenutka kad si napustio moj svet, ulice su ostale prazne. Ulična svetla su se pogasila u jednom trenu, i toplu letnju noć, zamenio je mraz. Ledila su se stakla na izlozima naše prošlosti, a tišina je postala pomalo preglasna. Hodala sam nesvesno, koračala predugo...živela prekratko.

Moj svet je postao kristalna kugla za turiste. Kada je okrenu na drugu stranu padaju kiše...

17/8/2007 - Iza zelene sene I

Tišina i okrenuta ledja. Ispucalo staklo pod težinom koraka. Svaki novi pokušaj za odlazak zariva se u meso. Otrgnuta struna zaborava skiči medju uvenulim cvetovima. Hod po ivici postaje smrtonosno zabavan, Poput klovna koji plače na pozornici svoga života. Kao oblak koji se gasi. Pokušala sam ignorisati  bol razbijene duše dok sam, pognute glave, krčila sebi put u neki drugi svet. Ali konopci koji povezuju naše misli mi nisu dali da se maknem. Čvrsto su me zakovali za tvoju sadašnjost. Tonem sa tobom  u živi pesak naših želja i požuda. A nije trebalo biti tako. Trebali smo leteti, nasmejani do suza...trebali smo  praviti vrtlog sreće a ne propadati u blato satkano od minuta neprospavanih noći.

Želim premostiti sve prepreke  do tebe. Želim ugasiti vulkan osećanja koji neprestano boli i tinja u mojim venama. Kasno je za kajanje. Kasno je za preklinjanje.

Otišla sam galopom po ambisu ljubavi koju sam gradila čitavu jednu večnost. A onda je jednim sarkastičnim osmehom  odagnala, spalila.

A tebe sanjam kad mi se posreći. Lupi me po glavi iluzija da me još uvek čuvaš u jedinom neukaljanom delu sebe, i krenem žvrljati i bulazniti svašta. Udaram mastilom po hartiji kao ranjeni bokser u svoj napukli džak. Sa bolnim saznanjem da možda više nikada neće ući u ring. Jer nije spreman za nove poraze, a pobedu ne može odneti...

Ma ne, nisam ja sanjalica, i  ne, nisam luda psihotična šizofreničarka...

Ja sam samo malo umorna !!!!

16/7/2007 - *Otmica*

Desio se zlochin. Strashan zlochin. Josh uvek ne mogu da dodjem k sebi. Polako smirujem zivce, i planiram osvetu. A pre osvete, idem da povratim ono shto mi je ukradeno. Dakle, treba mi plan. A u sluchaju da taj ne upali, treba mi i rezervni plan. Tako radi agent 007...tako radim i ja.

Elem, zlochinac se krije nekoliko kuca desno od moje lokacije, ne sluteci da se nekoliko kuca levo od njega sprema odmazda oshtecene strane ( a.k.a. zrtve). Ne, zlochinac Mr. X udobno sedi u svojoj koznoj crnoj fotelji, pushi Davidoff, pije ,mozda poslednju, chashu vina. Pre bih rekla piva, nije on dovoljno elitan za vino.

Plan A: ushetati tamo, sa smrtonosnim oruzijem-na sebi. Kostim krojen po mojim oblinama, stvoren da zavede...i poremeti pravilno razmishljanje. Kada udjem u prostoriju, moram ici pravo na metu, znachi ni levo ni desno. A onda uz oshtar pokret rukom ( koji je, naravno i zenstven), oduzeti Mr.X-u iz naruchja, ono shto mi je tako hladnokrvno ukrao.Naravno, dok on bude sedeo u svojoj, sada poderanoj koznoj fotelji, i dok mu cigareta bude gorela na prstima, on ce zablenuto zuriti u moj novi kostim...a onda ce da propadne u zemlju od srama i tezine svog ega.

Plan B ( u sluchaju da ,zbog nepredvidjenih okolnosti, plan A ne uspe) : otici  nekoliko kuca desno, pozvoniti na vrata, i kao svaka druga fina devojka, zatraziti nazad ukradeno. Osmehnuti se najnevinijim osmehom...

Misija " Vratiti nazad moje srce" je otpochela u 21:45 pm...

Wish me luck

12/7/2007 - Ovaj put...freedom !

Sanjala je mnogo puta. Bila opijena vrelim julskim suncem. Shetala plazom, osecala pesak pod nogama..i slan miris u dugoj, divljoj kosi..kosi boje badema...

I shetala bi tako, udarajuci ritam talasima..prateci zvukove nemirne vode, oslushkujuci glasove ljudi u daljini.. I ide ona tako..u svojim beznadeznim snovima..sama..zato shto je tako htela. Da bude sama, da odmori, razmisli..odluchi....

Mnogo toga je proshlo, mnoge stvari su doshle, neke ce doci..ali ona pokushava uhvatiti tren. Jedan tren, samo jedan u kome je sve nevazno...pa sve sem nje. Njen trenutak. NJena sloboda. Zasluzena i tako dugo ochekivana. Zeli uzivati u njoj shto duze. Jer ko zna kada ce je sledeci put naci.

Smeje se i zamishlja zelju dok bezbroj zvezda prolece iznad njene glave....

Kad li ce san postati stvarnost???!!!!