Usnila sam divan san.
Kako sam se popela na vrh zelenog brda, onako zelenog, kako samo moze biti u snu.
A iznad mene- plavetnilo neba.
I shum mora, negde u daljini.
***
Iza sebe sam chula glasove. I videla jednog tuznog pantomimichara koji je pokushavao neshto da mi kaze.
Pomerao je dlanove, prste...a ja nisam razumela.
Bila sam obuchena u haljinu kao shto je imala Alisa u zemlji chuda. Sa trakicom na kosi.
Skakutala sam livadom prepunom maslachaka i belih rada, i trazila pechurke.
Htela sam da porastem .
Pored mene je protrchao beli zec. Bez pantalonica i sata. Bio je sasvim obichan, a ja sam zelela da progovori.
***
U daljini se uzdizala duga. Godishnja doba su se menjala sa svakim mojim korakom..
A okrutne kraljice Srce nije nigde bilo.
Sela sam ispod drveta zelja. Chim sam dotakla travu, sve se okrenulo naopachke. Visila sam sa zemlje, i bez trunke straha pochela se smejati..
***
Probudila sam se obavijena sivilom dana.
Volela bih da je san josh malo potrajao...
U svetlu skorashnjih deshavanja koja su protutnjala kroz moj zivot, poput brzog voza, nenadano reshih da zalechim rane kupovinom.
Nazalost, ispostavilo se da ta kupovina nije imala ulogu leka ( kako je prvobitno trebalo biti), vec je postala neshto gore.
Porok.
Naime, shetajuci gradom, naidjoh na izvor sveg zla. Nemilosrdnu prostoriju koja ce izcediti svaki dinar koji ste poneli. Kao meni.
Iz te prodavnice sam izashla sa cela 4 para cipela. Nimalo se ne kajuci.
I sad se ja lepo pitam- da li meni to stvarno trebalo??? Zar nije bolje da sam taj novac ulozila u neshto humanije? Ili da sam shtedela, npr za more? Za rodjendanske poklone?
To me uvek nerviralo, ne razmishljam unapred. Impulsivna sam, i shta mi se u trenutku uchini kao dobra investicija, nema premishljanja.
Zato sam sad dekintirana !!
***
Dugo nisam mogla sinoc da zaspim. Radim na nekoj novoj knjizi, a i lektorishem drugu. Mislila sam da to ostavim za danas, ali kako nije postojala ni najmanja shansa da zaspim, radila sam do jutra. I osecala se lepo. Ispunjeno.
Uh, napolju je divno vreme. Jedva chekam provalu oblaka , jer se smrachilo odavno. Samo shto ne pukne. I vazduh je nekako sveziji. Mirishu jorgovani duz ulice.. i jedan odmah ispod mog prozora. Celu noc ga osecam..
Umiruje...
***
Sutra pochinju obaveze.
***
Sutra sam ponovo ona ista...
Obecala sam sebi da vishe necu praviti dramu od nas. Necu pisati o nama, i necu se secati. Tako je najbolje,zar ne? Zaboraviti losha secanja, sachuvati ona dobra, i upotrebljavati ih ponekad.
Treba ici dalje.. naci izlaz iz ochaja, stisnuti pesnice i zakorachiti...zar ne?
Treba staviti osmeh na lice, iako bi najradije urlao od bolova... i razgovarati !
Treba ziveti, hvatati godine, mladost... treba koristiti zenske nadmoci nad mushkarcima.. zaljubljivati se, flertovati.. igrati do iznemoglosti, zar ne?
Treba postaviti ciljeve i pokushati i truditi se da ih dostignesh. I onda budesh srecan. Uspeo si !!!
Mnogo se ironije skupilo u mom glasu. Valjda je rezultat ove , josh jedne u nizu, teshke noci...
Uporno govorim sebi, da se posle tachke ne moze nastaviti ista rechenica. A svi znamo, da se vreme ne moze vratiti..
Ne umem da obuzdam ochaj. Strah, bol koji se razbuktao. Sve je prestalo da bude vazno..ono shto je nekada bilo..
Heh, chak nemam ni suze. Nema. Nichega... Ovaj nemi bol je tezi. Volela bih da plachem, i samo trazim razlog kako bih to uradila. Da pustim da suze operu i skinu bol.. Ali ne mogu...
Ne mogu ni da vrishtim... ni da sedim u uglu sobe, razmishljajuci...
Ne mogu da ostanem sama ni na sekundu. Ne pushtaju me.
A svaka noc je muchenje. Svaki san je grubo podsecanje na ...
Kako je divno zaboraviti !! Probudish se jednog jutra , chist, nov.. i krenesh iz pochetka. Gradish, padash, puzish... ali sa voljom. Snagom...
koju ja nemam..
" ti si jedina osoba zbog koje sam plakao"....
Boze, kako mi je zao !!!!!
"Bila je moja zlatna shansa
a tek sam nacheo svoj krug
moj mali verni Sancho Pansa
moja ljubavnica, saborac
i moj najbolji drug...
Oni ne prichaju o njoj..
a ja se ne raspitkivam
ukrstim dvolitru i noc
i tu i tamo na taj krst se prikivam..
Vec me i Dunav pretiche
moja me senka spotiche
al nishta me se ne tiche
i malo shta me pomera
i dotiche
sem mozda nje..."
Nocas sam ga sahranila. Na raskrshcu detinjstva i snova, ubio je lice dechaka koje sam volela.
Vishe ga nemam. Izgubila sam svoju srecu, dok sam stajala i pokushavala da zadrzim svoj razum.
Nocas sam i sebe sahranila sa njim.
Teshko mi je da prevalim preko usana koliko me boli, jer se plashim da ne bih podnela da ih chujem.
Nocas sam prodala srecu. Poklonila je vetru koji je duvao kroz nas.
Gledala sam u profil svoje prave ljubavi, i na sekunde je videla. Smeshak, skoro identichan, ochi vishe ne. Oci su sada ogledalo maske koju nosi.
Kaze : dotaklo ga je. Dok sam, poput ludaka, shetala u nadi da ce mi hrabrost pasti sa neba. I jeste. Rekla sam. Priznala, kao krivac, zlochinac. Priznala sam svoju tajnu. I ochekivala... previshe. Udarila sam o beton jache nego za shta sam bila spremna. I slomilo me. Kao stabljiku kad pokida oluja.
Njegove rechi, tako hladne, surove. Strane . Imala sam utisak da se izjadam senci. Obrisu koji nece razumeti. A rekao je da jeste. Da mu je sve jasno.
I slagao. Na samom kraju, kada je, reshio da je dovoljno. Nisam stigla ni da smognem snage da koraknem. Bila sam gotova da padnem...
Nisam prihvatila lazno obecanje koje mi je, na rastanku dao. Iako je delovalo kao da je iskren, imala sam u vidu da on nije osoba koja moze biti iskrena. Jer ga ne poznajem. Ne znam tu osobu koja je postao. Tako daleka..kao shum okeana..kada nemilosrdno prodire u pluca.
Gushenje. Jedan pogreshan pokret i gotovo.
Priznao je da je zeleo da ode. Sa ovog sveta. Zadrhtala sam i deo dushe mi je izgoreo.
Obecao je da se to nece desiti. Kaze da voli zivot. I verujem mu. Zelim da mu poverujem. I zaista sam srecna zbog toga.
Treba bar jedan od nas biti srecan.Bar ta maska choveka.
Iako sam bila izrichita u svojim zahtevima da se odreknem interneta, izmedju ostalog, pridrzavala sam se striktno svega. Teshko je, djavolski. Ali sve se moze, kad se hoce.
Sem par izuzetaka:
- ostalo je da nauchim josh mnogo..
-danas sam pravila novi raspored u sobi, i sasvim nenadano napravila kabinu za presvlachenje od ormana..zvuchi neverovatno,zar ne?
-danas sam ga videla. Priznala sve. Bilo najteze u zivotu. Josh uvek sam pod utiskom, a mislim da ce sutra biti teze..
-ponovo sam pochela sa litrima kafe i guaranama ( Need to study?)...
i tako, sve u svemu, moji dragi blogeri.. raspad onoliki !!!
No, ispit je prekosutra, a ja se spremam da gledam film. !!
Gde ce mi dusha?
"I'm selfish, impatient and a little insecure.
I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best." Marilyn Monroe
