Wednesday, June 6 - Matura-konachno!

Eto, za par sati cu biti na putu za proslavu tzv. Matursko veche! Da li sam uzbudjena? Nimalo! Vishe sam u nekoj vrsti panike, jer naravno, sve ostavljam za poslednji chas. Frizura mi josh nije spremna, o shminci da ne pricham. Torbicu nisam kupila, iz nepoznatih razloga, pa sam improvizovala sa nekom starom...Uz sve to, sutra ujutru imam odbranu maturskog rada, koju apsolutno nisam spremila...

Danas mi je ceo dan bio jedan veliki haos. Dolazili su ljudi kao da me vide, da mi tutnu neku lovu u ruke ( iskreno, nisam se zalila:)..da me pitaju jesam li odluchila shta cu da upishem, da li spremam prijemni.. Ma svi me samo nesvesno i nenamerno podsecaju na gro obaveza ispred mene. A to mi sada tako nije potrebno.

Pre sat vremena,moja mladja sestra mi je sluchajno pokidala lanchic koji sam trebala da nosim vecheras,tako da sam morala da trchim i kupim drugi,odgovarajuci. Frizerka se naprasno razbolela jutros, pa je mama morala da se muchi sa feniranjem koje nije ispalo neshto narochito.

Mislim da mi je pritisak skochio na 180!!! A potpuno je bespotrebno, jer ipak je ovo samo jedno veche.Ali bash se nerviram!!!

Uh, nadam se da ce sve proteci u redu!!!!

Sutra slede detalji ....ako prezivim :D:D:D:D

Monday, June 4 - **Chekanje**

...okruzena zelenilom proleca i vrelinom sunchevog odsjaja, pluta sama na obodima razumskih zelja. Kovitla se u vrtlogu strasti, obuzeta mislima o nesvakidashnjoj ljubavi prema neodredjenom Njemu. Voli i umire zbog ljubavi. Spremna je dati sve za jedan dodir barshunastog daha na svom vratu. Zeli sklopiti ochi i prepustiti se nadanjima srca...

Ochekuje. Oslushkuje...nemim dozivanjem pokushava oglasiti svoju nemoc, pokushava otkriti svoju pecinu skrivanja... Dugine boje pleshu po njenom telu uzavrelom od ischekivanja...

Kad li ce joj On doci? Hoce li je voleti onako kako je zasluzila? Hoce li skinuti mrachan povez sete sa njenih zenica???

Saturday, June 2 - Poslednji plamen...

Sedele smo na Kalemegdanu. Pogled se pruzao preko spojenih,umrtvljenih reka, a slabo popodnevno sunce je zalazilo za horizont. Nisam se okretala ka njoj, vec sam bila duboko omadjijana prizorom koji se odigravao preda mnom. Oko nas,malo ljudi. Beogradjani i turisti, zure svojim tempom,ne obracajuci paznju na svet oko njih. A ona je sedela pored mene. Znam je od ranog detinjstva. Bila sam svedok svih dobrih i loshih stvari u njenom zivotu. Sada smo kao stranci.Chijom krivicom?

Nisam obracala paznju na nju,dok me njen oshtar uzdah nije trgao iz zanesenosti prirodom. Krv je lila iz njene ruke,a ona se smeshila. Brzo sam posegla za maramicama,ali ona mi je odgurnula ruku. Rekla je da je sve u redu,i da ne brinem. A onda je zavrnula rukav. Oko 15 svezih oziljaka blistalo je pod odsjajem zalazeceg sunca.

Ostala sam bez teksta.

Friday, June 1 - Oziljci od juce....

Muzika je divna...Osecam da sa svakim novim tonom...lebdim! Volim balade,zaista. Balade sa lepim,jakim rechima. Sa snaznim emocijama...nekako mi vracaju setu.Onu pozitivnu setu,kada se istopish misleci na poljupce,zagrljaje..drhtanja...na nechije ruke oko vrata...dodire,meke kao svila.

Zar nije divno osecati nostalgiju za srecom? Biti potpuno predat osecaju iskonskog zadovoljstva...i uzivati u nechemu shto odavno nije deo tebe? I tako nasmesheni...plutati morem zivota..bez bojazni od velikih plavih talasa,koi prete da potope.Pa i ako potope...nije strashno...uvek postoji nachin da se izvuchesh...

Muzikom do zvezda-reche jednom neko.Da,bash tako.