Friday, June 15 - uh,kad se izverviram !

Mnogo stvari me nervira. Elem, ne u smislu da totalno puknem sa zivcima kada se one dese, jednostavno me malo izbace sa shina..Ali dobro, mora i toga biti u zivotu,zar ne?

Na prvo mesto stavljam odmeravanja. Strashno mrzim kada me neko odmerava. Ne znam zashto,ali ne volim da me analiziraju na takav nachin ( shta oblachim, kako izgledam, kako sedim,stojim..). U nashoj prestonici je to vrlo chest dozivljaj, tako da ,boriti se protiv toga, doslovno je boriti se protiv vetrenjacha.

Drugo mesto je sporost. Uh, shto ne volim kad su ljudi spori ( u saobracaju, u razmishljanju, u svim kartashkim igrama:)...mislim, znam ja da nekome treba vremena za shto shta, ali malo aktivnijeg ucheshca u realnosti nije na odmet.

Trece mesto zauzimaju tzv.sveznalice. Ma koliko god da si nachitan,naslushan, ne mozesh znati sve. Kapiram ja da ljudi zavrshavaju po dva,tri fakulteta, i da oni znaju bolje od onih sa osnovnom, ali ni diplomirani ( pravnici, ekonomisti, filozofi..) ne znaju sve. A prave se kao da znaju !!!

I ajde da na chetvrto mesto stavim sunce. Ne volim sunce uopshte. Nervira me kad przi asfalt, kad udara pravo u ochi, ne volim kada temperatura poraste na +40c....Veliki sam ljubitelj kishe

Eto, ukratko..ima josh tu finesa,ali ovo je najvaznije...

Prozvani da kometarishu sopstveno nerviranje su: hm.. dakkalvar, mawena( kad se vrati), blamko i mars . Naravno nek pishu i oni koji to zele...:)

Thursday, June 14 - ...Shta da vam pricham....

Josh nisam studentkinja,a vec se borim sa skoro svim teshkocama studentskog zivota. Nije mi dosadilo, i nije mi preterano teshko, ali jednostavno nisam navikla na takav tempo. Ja sam u gimnaziji imala odredjeno vreme koje provodim u shkoli, bila sam strogo ogranichena chasovima, odmorima.. imala sam i vreme da pricham sa ljudima, da izadjem napolje...da se smejem... A ovde....

Eto,danas sam bila na pripremama. Upoznala sam oko desetak ljudi. Svako razlichit na svoj nachin, naravno. U pola 2 je pochelo predavanje, i mi smo tamo sedeli chitava 4 sata. U amfiteatru je bilo zagushljivo, bilo nas je oko 300, prozori nisu otvoreni ( klime nema)...i josh + morali smo biti jako skoncentrisani na gradivo ( Ustav i pravo gradjana- znachi psihichki ubica:)....

Negde na polovini- otishlo je dosta ljudi. Nekima je i pozlilo. Ja sam junachki sedela u trecem redu, i podvlachila bitne stvari u knjizi. Teshila sam se mishlju koliko cu biti presrecna kad postanem student. Pored mene, vrlo malo ljudi je obracalo paznju na to shto je profa prichao. Mnogi su se zabavljali telefonima, neki su medjusobno prichali, neki su gledali u plafon...stvarno nemam pojma shto dolaze ako ih ne zanima! Mislim oni su svesni da bez toga ne mogu da upishu fax, i svesni su teshkoce gradiva, profesor se svojski trudio da pojasni nerazumljive termine, a oni ne daju na to ni 5 para.

Stvarno sam pod velikim pritiskom, imam josh dve nedelje do prijemnog, imam utisak da nishta necu stici, hvata me panika. Probudim se u sred noci i krenem da uchim. Loshe spavam, izgubila sam apetit ( jedina dobra stvar :)... Pochecu da pijem onaj sok antistres:)

Joj, jedva chekam da se ovo zavrshi !!!!!!!!!!!

Monday, June 11 - bez njega

Ostala sam bez njega. Ovaj put zauvek, ovaj put stvarno. Nece se vracati vishe u nashu zemlju. Reshio je da se odvoji od svojih korena i pusti da ga vetar odnese,daleko. Shto dalje.Nece pisati i nece se javljati. Zakleo se. Zeli zaboraviti sve shto ga podseca na proshlost. Zeli pocheti iznova, nov zivot. Nije se ni pozdravio. Ma nije se ni okrenuo dok sam rashirenih ruku stajala na stanici. Kisha je danas naglo pala, kvaseci mirishljav asfalt. Nije osetio miris, nije ga poneo bar kao uspomenu jer je vec sedeo u vagonu hladno gledajuci napred. Niko nije doshao da ga isprati. Niko sem mene. Rekao im je da ne voli rastanke.Nije zeleo da vidi suze, grimase, nije zeleo mahanja. Nisam mahala, nisam plakala. Nemo sam stajala na prepunom peronu ochekujuci pisak lokomotive. A onda je krenuo. Voz ga je nosio dalje, negde...

Prazan peron je pritiskao srce. Kako je mogao da ode tako? Bez pozdrava, bez zagrljaja. Pa ko zna kada cu ga sledeci put videti. Za pet,deset..milion godina? A tako mi vec nedostaje. Boli ovaj odlazak. Ovako naglo, neplanirano. I on zna da ga volim. I ja znam da on mene voli. Ali to sad nije vazno. Vishe nema mesta osecanjima, sada imam mesta i vremena samo za uchenje. Preda mnom je prijemni ispit, upis na fakultet...a njega moram potisnuti. Ne znam kako...i ne znam koliko dugo...

Sunday, June 10 - Jesen i On:)

..njemu. Videla sam ga nakon vishe od mesec dana.Kako je moguce da ga za sve to vreme nisam ni malo prebolela? Mislite li da je to malo nerealno???

Iskreno, ne znam zashto sam pocrvenela kad mi je prishao i pozdravio se sa mnom. Opet oni glupavi leptiri razmileli se po telu..A htela sam ostati pribrana. Htela sam pokazati da je za mene proshlo suvishe vremena,i da sam ga se oslobodila. A prochitao me je kao otvorenu knjigu. Sve on zna. Tachno zna da na koji nachin vrati crvenilo na moje obraze, tachno zna kako da izazove sjaj  u mojim mrachnim zenicama. Vesht je on.Sve on moze. Moze da napravi od mene potpunu smotanku, neznalicu. Moze da me iskroji kao fatalnu devojku, chija je jedina misija da zavodi. Moze da me  napije da ne znam gde sam. Najbrze me otrezni.

Uh,bre...ima pogled da ubije. Tim njegovim zelenim ochima. I onako spushtenim pogledom, najezish se. Ma shta je to u njemu shto me toliko zaludjuje???? Pa, ima toliko boljih,lepshih, uspeshnijih, pametnijih...Shta ce mi on,koji djavo?

Nekako me sve ovo vraca na jesen. Nedostaje mi jesen,sad. Bash mi nedostaju te boje, ti mirisi... i ja, kakva sam bila proshle jeseni. Potpuno nezainteresovana za probleme. Uh,kako sam znala uzivati u svakom dahu. Svakom osmehu. A sad sam pretrpana obavezama i NJim. Ma ne treba mi on.. Poklanjam  ga....Ne zelim ga vishe....

Friday, June 8 - A sad adio...

Evo,konachno sam izashla iz kome posle pijanchenja:)...pa rekoh da sednem i izdeklarishem sve o proshloj vecheri. Pa...jednom rechju- ludilo!!! Nisam se provela bolje u zivotu. Svi smo bili kao sredjeni, devojke kao naslikane i precrtane-haljinice, shtiklice, shminka, nakit...osmehe svi razvukli...Momci su bili, naravno, ozbiljnije obucheni-kravata( neki su imali leptir mashne:), koshulje, pantalone ( one shto se peglaju napred:), sakoi...jedan je chak imao i sheshir u obliku polu-cilindra, i odgovarajuci shtap :D

Proslava kao proslava. Na pochetku je bio formalni deo. Prvo je doshao koktel, pa je bilo nazdravljanja, pa je nasha omrazena direktorka uzela mikrofon i prichala gluposti kako joj je zao shto zavrshavamo ( niko se nije usudio da viche UA, zato shto josh nismo dobili diplome:), pa su onda razredne stareshine stupale na scenu...moja razredna je dobila najvishe aplauza ( i poklon-svarovski ogrlicu i Disovu poeziju )...Nakon toga je krenula klopa- shvedski sto i milion djakonija. Nakon klope smo se slikali...slike josh nisam dobila ! 

A onda se svechanost otvorila plesom. Stvarno nisam ljubitelj tih stiskavaca, vishe volim brzi ritam,al' eto, zamolio me drug da pleshem sa njim, pa sam pristala ( nek' ide zivot:)..Tu smo se malo klatili, par puta sam ga nagazila ( proklinjao je chas kad me je pozvao, a ja sam ga lepo upozorila :), i posle toga je pochela prava muzika. Igrali smo, pili smo ( malo vishe nego shto je trebalo,ali,hej, jednom je matursko veche!!)..svi smo se kezili, profesori su poludeli.. Profanka iz engleskog je skinula ogrtach i skakutala kao tinejdzerka, Francuz je poveo uzichko kolo, Fizichar je pevao karaoke- a mi smo se zabezeknuli. Posle smo mi dohvatili mikrofon i pevali sve i svashta ( U svetu postoji jedno carstvo, Kad si srecan, Molitva, Kafana je moja sudbina...)..

Sve u svemu,bilo je super. Negde oko 3 smo otishli na splav "Lukas"...tamo se ludnica nastavila. Par profesora je bilo sa nama.

I eto, zavrshilo se i to. Sada ostaje da maturiramo i upishemo fakultete. Nakon ove vecheri, tek sam shvatila da je rastanak neminovan.I ko zna kad cu vishe videti te ljude sa kojima sam provela chetiri godine svoje mladosti. I ko zna kad cemo se ovako klinachki veseliti..I da li cemo se za nekih deset godina uopshte i prepoznati...

Kraj je bio karakteristichan-suze i stihovi pesme "A sad adio, i ko zna gde,i ko zna kad.."

shmrc...