Thursday, December 7 - ZAZMURI

ZAZMURI...

PA NA SOPSTVENOM PLATNU..U GLAVI...

POMESHAJ SIVU I ZLATNU

LAGANO...

DA NE REMETISH VECHE...

ZAZMURI,

PUSTI FILM DA ISTECHE

UDAHNI,

VAZDUH LEPLJIV OD KRVI...

NE GLEDAJ ME KAO VUCHICA...

NIJE MOJA ZELJA..PRESUDA

BAKLJE GORE,PESMA CIGANA....

PROCHITANA S DLANA ...SUDBINA

NE GLEDAJ ME KAO VUCHICA,

NOC JE VLAZNA NJUSHKA VUCHIJA...

BAKLJE GORE,PESMA CIGANA

PROCHITANA S DLANA SUDBINA....

Bajaga 

Wednesday, October 4 - Veliki plavi krug.U njemu zvezda.

Posmatram vreme koje prolazi mimo mog prozora. U ovo chudno predvecerje, kada "tishina zna prepasti dzina,kad ispusti krik". Nekada sam se i sama plashila tishine, onog muchnog nishta kada bih zelela reci hiljadu rechi....bez znachenja. Sada me plashe ljudi i njihove rechi. I ti pogledi....koji se uporno zaustavljaju na mojim umornim ochima.Kao da traze trag one nekadashnje devojchice,zaljubljene u bajke, veselog osmeha i sjajnog pogleda. A nadju samo bledu kopiju.Nekoga ko samo nosi ime te devojchice.I te ochi...tako prokleto crne. Crne kao noc.Oduvek su privlachile paznju ljudima. A ja sam ih oduvek mrzela.Bile su mi tako mrachne, tajanstvene.Kao da i nikad nisu pripadale meni.

Zashto pishem sve ovo?

Da bih sebi dala malo mira.Da bih dala odushka svom bolu koji me pritiska sve ceshce. Zelim da ponovo buem ona vesela devojchica. "Da se smejem na uvrede a ne da ludim zbog njih". Da me ne hvataju periodi lucidnosti,kada ne mogu da izdrzim sama u svojoj kozi. Da spavam mirnim snom,da sanjam neke lepe snove,lepshe od realnosti. I da se ne osecam toliko usamljeno medju gomilama.

Kako da povratim ono shto sam , sticajem okolnosti izgubila? Kako da ponovo zavolim sebe, ljude? Ima li leka ovakvom bolesniku,koji pati od apatije prema zivotu? Hocu li se ikada izlechiti od ove opake bolesti? I izaci iz ovog mraka????

Tuesday, October 3 - Prva ljubav zaborava nema

  ..... prohladna oktobarska noc. Milion zvezdica sjatilo se kod mog prozora. Ali meni njihov sjaj vishe nishta ne znachi. Izgubio je smisao,kao i mnogo drugih stvari kojima sam se nekada divila. Chak mi je i kisha postala nekako siva,bezlichna. Osecaj teskobe u grudima je sve veci,kako se blizi zora. Jer svaka zora je porazenje, donosi svest da te vishe nikada necu videti, da si ostao zarobljen negde duboko u mom secanju.Kao opala latica ruze kada uvene. Teshko mi je i da pishem o tome, jer se svaka nova rech zariva u srce poput strele.A moje srce je josh neisceljeno,rane josh nisu zashivene.

Proshlo je mnogo vremena....ali shta je par meseci prema vechnosti? Ti si sada u nekom drugom svetu,bez secanja, svetu bez emocija...Tamo gde umire i poslednja nada da ce se neshto promeniti, da ce biti bolje.

A nisi znao da svesnim ubijanjem sebe,nesvesno ubijash i mene. Znam, pravila sam mnogo greshaka, a ti si trpeo,chak i ono shto drugi nikada ne bi. Strpljivo me chekao na zalasku svakoga dana,da bi mi poklonio cvet ljiljana...Kakvo sam onda pravo imala ja da unishtim neshto tako lepo? Zbog bedne zaljubljenosti prema nekom nebitnom....

Zato sada placam svoj ceh.Nosim teret tezi od svih zivotnih. Kajanje,koje se gnezdi u mojim grudima sprechava me da podjem dalje i vidim svet. Ne zasluzujem,svesna sam toga. I nauchila sam da zivim sa tim.

"Ziv se chovek na sve navikne,pa valjda cu ja,ako Bog da...."

Sunday, June 18 - boze zashto sam toliki baksuz??!!!

Ma zbog ovakvih stvari ljudi zavrshavaju na psihijatriji. Pored svih mogucih problema koji su mi se deshavali proteklih meseci, niz nesrecnih dogadjaja se nije zavrshio. Naprotiv, imam utisak da se tek zahuktava ! Suvishno je spomenuti broj neprospavanih noci, prebukiranih dana provedenih na fakultetu, besmisleno je govoriti o kolichini kofenina koju sam strpala u sebe poslednjih nedelju dana... A sve to da bi me na kraju strefio shlog.

Elem, u svetlu skorashnjih dogadjaja, ja sam lepo pre par meseci reshila da cu konkurisati na dva fakulteta. Prvi izbor, omiljena opcija ,mi je zurnalistika na Fakultetu politichkih nauka. Razlog? Hm, nekako mi se chini da je to jedina profesija dovoljno dinamichna, zanimljiva i odgovarajuca za moje zahteve i nade.Uz to cu imati slobodu pisanja ( donekle).. to je sve shto zelim.

Druga opcija mi je Srpska knjizevnost. Razlog? Pa jedino je srodno sa novinarstvom, volim chitati, volim komentarisati dela...Nekako mi ide uz mene:)

Problem je nastao danas , negde oko podneva, kada sam igrom sluchaja saznala da su mi oba prijemna u istom danu. Prvi ( sprski) je ujutru ( oko pola 9) a ovaj drugi je u 12. Hm, sada razmishljam i razmishljam i ne mogu da dodjem do reshenja. Treba izabrati, ili u najgorem sluchaju otici na oba i doci u rizik da oba ne uradim dobro. Treba izabrati !!!!!! Ali kako?????

Uh, shto mrzim shto sam ovoliki baksuz !!!!!!!!!!!! A josh 9 dana do prijemnog, a za dva dana predajem prijave !!!! E pa stvarno..... 

Wednesday, March 1 - Kao ptica...

..Kao ptica na mom dlanu,skakucesh

priznacu ti zashto volim prolece,

podelicu i ovu noc sa zvezdama,

prekricu te nebom,kad budesh zaspala..

Otopicu ti led,sa usana..

dacu sve shto imam za tvoja oka dva,

kao mesec kad proviri iz tvoga dvorishta,

obasjacu ti lice kad budesh zaspala..

..i ne znam kako da pobegnem od sna..

i ne znam dal' te iko voli kao ja..

al ne bi ova noc tako bolela...ej,da me nisi volela....

Kao osmeh letnje noci,nestajesh

znam da necesh doci,al ipak chekam te...

Oseticesh nocas,miris treshanja,

znacesh da sam budan,kad budesh zaspala...