Jutros sam se, nakon mnogo vremena, neumivena i neocesljana, pogledala u ogledalo. Jutarnje sunce je razbijalo svoje zrake o uglacanu povrsinu, i ja sam mogla videti samo polovinu svog lica, jedno rame i nesto malo od stomaka. Jedno crno, neispavano oko me je ostro posmatralo, a izrastak koji nisam jos stigla da ofarbam, naglasavao je belinu moje koze. Covece, koliko sam ja prozirna !!
Elem, posle kafe, svet je izgledao za nijansu bolje. Nervira me moj ustaljeni mehanizam nedeljom, u stvari nervira me nedelja. Budi neku negativnu energiju i jedva cekam da se zavrsi. Ne volim ni ponedeljak, ali mi je laksi od nedelje. Nekako se osecam produktivnije, tad mi pocinju obaveze. Danas se samo razvlacim.
Komsija danas opet udara o tepih ispred zgrade. Dvoriste nam se pretvorilo u pijacu. Tresnju su deca odavno obrstila, a moje jagodice koje sam prosle godine zasadila , psi su izgazili , i bakice pobrale. Al ne bunim se. Doduse iznervirala sam se kada mi je neko sa terase ukrao kaktus, al neka mu. Njega ce da bode. Slusam Adele celo jutro. Jedino me ona vraca u zivot. Jbg.
Sedim u redakciji, na poslednjem spratu starog dela zgrade. Napolju veje sunce, toplota se razvlaci kao slag po torti. Radim. Prekucavam i ukucavam. Slova, recenice, izjave...navodnike. Konvertujem iz latinice u cirilicu, jer se ljudi ne sete da moraju poslati tekstove na cirilici. Zato ja ispravljam. Zato i sedim ovde, da ispravljam tudje greske i krive Drine. Elem, danas je na fakultet svratio par podebelih amerikanaca. Dosli su da nam sole pamet o novinarstvu. Iz neke selendre u Americi, iz nekih online novina u kojima se ne zna sta je kraj a sta pocetak. Pri tom su godinu mladji od mene. Pitali su me, sa osmehom da li znam da kliknem na link, ili da mi pokazu. Pokazala sam i ja njima, nakon toga, kako ume beogradjanka da psuje. Rucak im je bio placen u restoranu na fakultetu. Bio je placen jos dvema osobama, od kojih je jedna trebalo da budem ja. Odbila sam uctivo, rekavsi da posao ne moze da ceka. Ostavih urednika da se uvlaci, on to ionako profesionalno radi. Dok sam odlazila iz slusaonice, primetila sam koliko se klinaca skupilo oko amerikanaca. Kao da igra neka mecka ( shvatam zasto odaju takav utisak, ali ipak...). Koleginica mi je malopre javila da zele intervju sa mnom. I to sam odbila. Ja njih nemam sta da pitam, a oni mene ponajmanje. I dosta mi je glupave saradnje sa ljudima koji gledaju s visine ono sto mi radimo. Tamo, preko bare , moj posao radi desetoro ljudi, a ja ginem svakog dana. I treba da dodje McDonald fan da mi kaze kako doci do izvora, kako uvesti sagovornika. Sio mi ga Djuro !!! No, ovaj napad besa sam morala da kanalisem na mom ljubljenom blogu, pa kud puklo !
"Bog je izmislio pijance da ruzne zene ne ostaju same"
Volela bih da sam imala srece i prilike da licno upoznam Bukovskog. Ne zbog njegovog stanovista o seksu, kao ni zbog njegovih knjiga ( procitah nekoliko ), vec zbog njegovog stava o ljubavi.
Covek koji je toliko detaljno, bez skrupula, opisivao odnose ( opet, ne samo "one") sa raznim zenama, pocev od intelektualki, preko prostitutki, do prostitutki intelektualki...i sve vreme obracajuci paznju i na njihovu stranu price. Kao da je umeo da im se zagleda u dusu.
Jednom je izjavio : "Covek mora da upozna mnogo zena kako bi nasao pravu, i ako ima srece, on ce da je nadje". Zar nije tako i sa zenama? Zena mora da upozna mnogo muskaraca kako bi nasla pravog? Ili mozda zene imaju sesto culo ( moja majka se kune u to culo), pa mogu na osnovu prvog pogleda da znaju da li je pravi ili prolazan?
Omiljeni lik iz serije koju zdusno pratim, nedavno je u jednoj vrlo napetoj epizodi rekao da u zivotu postoje velike ljubavi i prave ljubavi, i da su one veoma razlicite. Zamislih se.
Ja sam uvek tvrdila da svako u zivotu ima svoju pravu ljubav i srodnu dusu. Mozda sam i pogresila, mozda je Chuck Bass u pravu. Velike ljubavi su obicno one nesrecne. Zato i jesu velike, nisu dovoljno duge da bi postale male i svakidasnje. Mozda je to sudbina velikih, da uvek ostanu veliki, ako kratko traju. Sve sto ima duzi rok, izbledi i gubi svrhu i ukus. Poput zvake koja se predugo zvace - raspadne se u ustima.
Kada vec pametujem sa tudjim recima, u jednoj indijskoj seriji koju sam takodje pratila, jedan od likova je objasnio da je ljubav kao kada kuvas caj. Na zapadu ljudi se zaljube i prokljucaju pre nego sto udju u brak, a tamo se caj hladi vrlo brzo. Dok u Indiji, brak pocinje kada se voda tek zagreva, i u braku tek prokljuca. Mnogo joj je vise vremena potrebno da se ohladi.
Ne znam ni zasto sam ovo napisala, jer ovaj moj post nema apsolutno veze sa brakovima, ali mi se svidelo poredjenje.
Elem, da elaboriram prvi citat koji sam navela. Bukovski je smatrao da muskarac koji se zadovolji prvom zenom koju upozna i spozna, nema pojma sta je zena. I tek kada upozna druge, ume da ceni ono sto ona prava ima. Valjda.
Ne znam ni sama vise, zato i zalim sto se nisam ranije rodila, jer bih ga sigurno potrazila da mi objasni.
Thursday, April 28 - ** Kad ti dusa pukne, njoj je ostavi **
Opet sam presla na jednu paklu dnevno. Pojacala sam dozu nikotina, i sa slimsa presla na zadebljane. Stvari koje je trebalo da izvucem iz ormana, operem, ispeglam, slozim u koferce, i dalje stoje zguzvane u ormanu. Ova kisa danas mi je jako tesko pala, skoro isto kao i blans, zbog koga danas nisam napustila sigurnost svojih odaja. Zuta sam kao zumance u prolece. Za dva dana putujem. Pre mesec dana sam se vrlo radovala putesestviju, pa mi je cak i u horoskopu pisalo da cu imati romansu na putu. Ushicenju nikad kraja, a bogami sada mu nema ni pocetka. Prestala sam da se radujem onog trenutka kada sam shvatila istinu. Turobnu istinu pred kojom sam zatvarala oci i usta i usi. Mogu otici i na sam kraj sveta ( USA) , srce ce mi zauvek ostati u maloj, siromasnoj sobici negde u unutrasnjosti Sumadije. Na istom onom rasklimanom , starom trosedu koji se izvlaci sa vremena na vreme. Srce ce mi zauvek spavati kraj jedne kukavice, muljatora i vucibatine No, svi kojima je iole stalo do mene uveravaju me da zivot mora ici dalje, da cu preboleti, odbolovati, i ponovo se zaljubiti. Nesto nisam uverena.
Anyway, kofer nije spreman, stvari nisu oprane, carape jos nisu ni kupljene...i ako nastavim tim tempom oticicu gola u Evropu.
Necu pisati o seriji, na koju sam potrosila citava cetiri dana svog zivota, i odgledala je celu. Noktiju vise nemam, sad su u zelucu, sve zalihe kokica i kafe su potrosene, a stan mi se pretvorio u djubriste. Mrzim kada se navucem na neku seriju. To uvek znaci prekid filma real life-a.
No, necu pisati o toj tragediji mog mladog i ne - prozivljenog zivota.
Elem, neki dan svratila kod mojih. Stanje kao i uvek. Mama kuka jer je sve poskupelo na pijaci ( i pravi se kao da ja nikada ne idem na pijacu, nego se hranim po pekarama), pa su rotkvice preskupe, pa je pasulj, zamisli 200 dinara. Tata mudro cuti , zagledan u jos jednu fudbalsku utakmicu , ekipe koje prvi put cujem u zivotu ( a redovno pratim Ligu sampiona).
Sestra, koja je po mom odlasku preuzela tron nad mojom sobom, nasla je jos jedan od milion nacina da unisti sve ono sto podseca na mene. Nek' se igra dete.
Za rucak smo imali spanac.
Posle "porodicnog" vremena, tata me je odvukao na stranu, i poceo govoriti svojim tajnim sapatom. Nesto je smislio.
- Slusaj sine, kum je procitao neke tvoje tekstove koje sam mu pokazao. I odneo ih kod svog prijatelja. Znas on ti je jedan od onih budzovana u izdavastvu. Pa sam mu ja, kao uzgred, spomenuo da si napisala knjigu. Hoce da je procita.
Zastade mi knedla. U grlu, u zelucu, u jajnicima. Kakva sad knjiga???
- Kad mozes da je posaljes? Evo dacu ti njegovu adresu, ali pozuri, posalji pre juna, on tada putuje u Nemacku.
-Ali tata...
E, sad je trebalo uraditi dve stvari. Tj. izabrati jednu. Slomiti oceva nadanja i priznati mu da mi je knjiga krs najveci i da ga ne bi objavio ni petorazredni izdavac, ili stisnuti zube, posaditi zadnjicu na stolicu, zanemariti zivot, ostvariti oceve snove - i do juna napisati smislenu, vrednu citanja, knjigu.
A prilike se ne pruzaju svaki dan, narocito ne meni.
Obecah do juna.
Sta ce biti - pojma nemam.
"I'm selfish, impatient and a little insecure.
I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best." Marilyn Monroe
