Tuesday, October 12 - Vasharje i svinjarije
Prvo je kamera prestala da radi. Autobus je sa glavne stanice polazio tachno u pola 4. Nisam stigla da shvatim problem, pa sam ishla na foru - snacicu se vec. Diktafon mi je nevino stajao u torbi.
Negde na sred auto-puta, shvatila sam da su mi pitanja ostala na stolu, pored pune sholje kafe, koju nisam stigla da ispijem, jer sam bila prezauzeta ugovaranjem razgovora. Baterije u foto-aparatu nisam imala, ali sam bila sto poto sigurna da su mi negde u torbi. Neotpakovane.
U busu memljivo i sparno. Iako je napolju duvala hladnoca, unutra je bilo kasno leto. Zagushljivost koju je potpomogao miris rakije sa obliznjeg sedishta, bila je na nivou.
Stigla sam tri cela sata ranije. Vashar je vec bio u punom jeku, shto sam mogla primetiti po zvucima neumornih trubacha, i mirisima prasica koji su se okretali na raznju. Kupus je doshao tek neshto kasnije, kako sam se priblizavala samom centru.
I ovog puta me je osecaj za modu duboko izneverio. Chizme sa malom shtiklom su bile promashaj za blato i kaldrmu, a jakna nije zashtitila kosti od hladnoce ni malo. U Beogradu nije tako hladno,choveche !!
No, imajuci u vidu maler koji me je pratio od samog jutra, glava je propisno pochela da me boli, dok kaffetin i ostalu hemiju, naravno, nisam ponela. Chvrsto reshivshi da mi to ne pokvari plan, krenula sam u obilazak grada, koji sam do tada obishla u vishe navrata.
Nakon pola sata, prva osoba koju je trebalo intervjuisati - otkazala. Razlog - gay parada u nedelju, dotichni je vodja desnicharske grupe ! I potpuno nije bila vazna chinjenica da sam ja htela o sasvim drugoj temi da razgovaram. Pomoci nije bilo.
Tri sata kasnije, doshlo je drushtvo u velikom broju. Indijski orah koji sam , neshto ranije, smazala, buckao se u stomaku, dok se bol u glavi nenajavljeno pretvorio u muchnu migrenu.
Doshao je i on, sav nalickan, i lep...dok sam ja mirisala na kupus i dim. Kupio mi je karamelizovanu jabuku i cmoknuo na brzinu.
Zajedno smo chekali koncert, koji je po srpskom pravilu - kasnio. Jedna pametnica iz nasheg drushtva je chitavu grupu postavila ispred zvuchnika, pa su mi prvi akordi delovali, u najmanju ruju, kao granate. Muchnina je dostigla kulminaciju.
Kao poslednju nadu, izvadih iz torbe aparat, kad ne lezi vraze, od baterija ni B, a kiosci odavno pozatvarali.
Pevachica je sa bine udarala taktove, klavijaturista dizao i spushtao tonove, a ja sam pochela da brojim sekunde do pucanja mozga. Na svu moju muku, on me je neprestano grlio, shto i nije bilo tako loshe, jer mi je i dalje hladnoca duvala telom, ali nisam mogla da se pomerim.
Jedva se nekako izvukoh da ispushim jednu , daleko od zvuchnika i ljudi koji mrmljaju pesme, kad eto njega.
-Baci tu cigaru luda zeno !! Bolje grickaj ove bombone shto sam ti kupio.
Samo sam ga pogledala i povukla poslednji dim.
Pola sata kasnije, vozio me je kuci, dok sam ja glavu drzala u kesi. Muka se izruchila onako kako je znala.
To nije prestalo do ranih jutarnjih chasova..tako da zvanichno 47.Oplenachku berbu mogu opisati kao - sumadijski koshmar.
| 
