Wednesday, July 18 - **On, ja i njegovih 100 **

Zove se Nenad. Upoznali smo se odavno, a od skora i izlazimo. Ne bih bash to nazvala vezom , vishe kao..izlasci , ako znate na shta mislim. Elem, njemu juche bio rodjendan, pa je reshio da okupi nekolicinu svojih drugova ( oko 50-ak) i drugarica ( 2, ako rachunamo i njegovu sestru od tetke) i mene. Reshio je, kako smo vec preshli na vishi nivo nasheg poznanstva, da me upozna sa kompanijom. Naravno, ja ne bih bila ja da nisam neshto zajebala. A stvarno jesam...priznajem...

Doshla sam poslednja, sa zakashnjenjem od pola sata. A stvarno nisam mogla ranije da se spremim. Verujte, pokushala sam. I onda sam, maximalno skockana ( kratka crna suknja, braonkasti  topic i male shtiklice), uletela medju lavove. A oni svi furaju, kao za inat, bash vecheras sportski fazon. Izgledalo je kao da sam se ja jedina spremila. Stvarno sam se osecala jadno, kao da sam promashila maskembal.

No, nekako sam progutala knedlu, i zacrtala da se dobro provedem. U pochetku je sve delovalo ok. Oni su, naravno, pola vecheri prichali o dogodovshtinama iz  shkole, pa onda su , naravno, prichali o ljudima koje poznaju..Ja sam se smeshkala. Svima, u svakoj situaciji. I pila vino. Da popravi raspolozenje.

Nenad je sedeo pored mene, i njegova ruka je stegla moju. Smeshkao mi se nekako izvinjavajuce, kao da je osecao da sam se smorila..( a videlo se na kilometar). No, nasmeshila sam se i nastavila da utapam svoju dosadu u vinu.

Sve u svemu, veche je proticalo besprekorno. Dok nisam odluchila da idem do WC-a. e tu je nastao haos. Kako sam ustala, moja torbica je zakachila flashu vina, koja se prevrnula i polila dvojicu stvarno nabildovanih likova. Ta flasha je gurnula drugu, a ona je zavrshila kod Nenada u krilu. Svi su pogledali u mene. a shta sam ja uradila? Pochela da se smejem...Smejala sam se  SAMA...kao luda. Nisam mogla da verujem.  Delovali su bash besno. Onda je jedan lik ustao, a ja sam ( debil) ko iz topa rekla " Bolje nemoj, imam crni pojas"- mrtva ozbiljna. Tu su vec pocheli da se malo smeju, a malo prichaju iza ledja. Rekla sam da moram do WC-a....i pobegla sam kuci.

Eto....i Nenad ne treba vishe nikad da me zove...kad nisam normalna....joj strashno, kako cu da mu izadjem na ochi???????? A stvarno je divan...

Sunday, July 15 - ** Moj drug Neca**

Ovo vam je pricha o mom dugogodishnjem prijatelju, Nemanji ( dalje spominjan kao Neca). Naime, Neca ima 20 godina i studira Poljoprivredni fakultet u Beogradu.Upoznali smo se u osnovnoj shkoli, jer je ishao sa mojim bratom u odeljenje. Ponekad je dolazio da se igra sa mojim bratom, a ja sam tada bezala od njega. Uzasno me je nervirao.

Kasnije smo postali prijatelji. Ne znam tachno kada, valjda pre pet godina. Pa, da..tako nekako. On je vrlo krupan momak, visok i mishicav. Ponekad me podseca na one velike dobrocudne medvedice. Vrlo je pristojan i fin, za razliku od ostatka drushtva mog brata.

Proshle godine smo saznali da ima hepatitis C. Dobio je preko transfuzije krvi kad je bio, kao klinac, na operaciji. Zgranuli smo se. Bio je na svim mogucim pregledima, i naravno, leka nema. Rekao nam je da su male shanse da ozdravi od toga, i da verovatno nikada nece moci da ima decu.

Pre par meseci je zavrshio u bolnici. Moraju da mu izvade bubreg. Neshto nije u redu sa tim, i lekari su mu zakazali operaciju na jesen, valjda. Kaze da se ne plashi i da mnogo ljudi zivi sasvim normalan zivot sa jednim bubregom. Na nas je ova vest delovala porazavajuce. A on je na sve nashe uzasnute i zalosne poglede uzvracao osmesima. Shalio se na svoj rachun...

Pre nekoliko dana smo pravili palachinke kod mog brata. Neca i ja smo bili zaduzeni za przenje. Pitala sam ga kako je, a dobila sam uobichajen njegov odgovor " Nikad bolje,a ti? "..

Neca mi je jedna od veoma dragih osoba, i vrlo mi je zao shto mu se ovo deshava. Ali on je jak, stabilan, i znam da nece dozvoliti da ga sve ovo pokopa. Nije zasluzio ovako neshto.

Eto, malo sam mozda udavila ovolikim tekstom, ali  ovo je moja poruka svima onima koji se ponekad osecaju kako bi iskochili iz svoje koze. Ovaj mladic to ne moze,zato ponosno nosi sav teret koji mu je pao na ramena.  Svaka mu chast zbog toga...  

Friday, July 13 - Ne daj da te rade !!!

Eh, shta vam je mushki rod. Misle da su najbitniji na svetu. I da se sve vrti oko njih.  Ako ih kojim sluchajem suochimo sa svojim mishljenjem, odmah nas okarakterishu kao svadjalice.E pa ja jesam svadjalica.

Nije mi jasno kako vechito mogu prichati samo o sebi. " Ja sam ovo..ja sam ono..." to je stvarno umarajuce slushati. Pa postoje i druge stvari...mnogo vaznije od njih. Oh, toliko su egocentrichni... ako bi mogli, sa sobom bi stalno nosili jedno ogledalo u prirodnoj velichini..chisto onako..da bi bacili pogled. Ne znam kako je sa starijim generacijama, ali ove mladje su pravi pacijenti. Gori su od devojaka kad se sredjuju. Nikad kraja nema...

O fudbalu i pivu necu ni da pochinjem. Mislim , sve je to Ok u nekim granicama..ali tako chesto preteruju. I nije ih briga. Misle da su u pravu, i chude se shto se ljutimo.Pa kako se ne bi ljutile???

Zamolim brata da ode do prodavnice...on zaboravi. A onda se zali kako nema kafe u kuci..ili kako je nestalo gela za kosu.  Uh..toliko moze da me iznervira...

A kad izadju, nalickani su do najsitnijih detalja. Imam osecaj kao da su svi metrosexualci. Malo mi je muka od toga..

Thursday, July 12 - Ovog jutra...kao i svakog drugog.....

..misli na jednog.... dok vreli pesak uranja u njene prste, ona ga steze kurvinjskim stiskom, kao da steze .. njega...gleda, oslushkuje...ochekuje ga vrela, pod vrelim zracima sunca... Ne doziva jer ne zeli pokvariti plimu talasa koji udara o njene butine..Izlezava se...zamishlja...smeje se sama sebi i svojoj neplaniranoj nestashnosti...

Ochekuje...vec na ivici razuma..crvenim usnama grize svoje meso, oseca bol i gotovo da uziva u osecaju istog... Dodiruje svoj vrat...oseca njegove ruke..njegov dodir...zeli ga...i cheka. Kad li ce joj doci????

Tuesday, July 10 - **Vozovi odlaze**

Mama mi je jutros otputovala. Nisam stigla na vreme na zeleznichku stanicu da je ispratim. Bila sam na faxu, zavrshavala neke stvari oko upisa. Sinoc sam prichala sa njom bash dugo. A mnogo vremena nismo prichale, zbog nekih gluposti iz proshlosti. I propustile smo divne trenutke koje smo mogle provesti zajedno. A sada je otishla. U Shvedsku, bice tamo 6 meseci. Dobila je neki ugovor za posao.

Drago mi je zbog nje. Znam da je dugo to zelela. Nije ona osoba koja bi bila srecna ovde, u Beogradu. Njoj je ovde malo..navikla je da zivi u vecim gradovima. A ja sam navikla da je ne vidjam po nekoliko meseci. Samo shto mi je to ovaj put palo malo teze. Ne znam, valjda sam rastrojena zbog svega ovoga oko faxa, pa onda nervoza zbog vrucine ( koja me stvarno izludjuje)...

Nedostajace mi...ovaj put malo vishe...