Kolika je to dužina posta koja vam može održati pažnju? Ja baš pišem dugačke postove. Nadam se da vas to neće naterati da me zaobiđete. Savršen sam za druženje uz prvu kafu, dok merite savršenu dozu šećera. A trebaće vam, jer sam poprilično gorak. I nije mi prvi blog, neću preterano gušiti dok eksperimentišem sa stilovima i temama. Ovde sam samo našao oazu od svakakvih bolesnika na koje sam naletao na jednom drugom blogu. Ne znam da li znate, ali čim ste odlučili da pišete, u startu znači da nešto nije u redu sa vama, kaže jedan psihijatar. Ali ne vređam... Nikada... Imam svoj svet tako dalek i stran od interneta. Pišem isključivo iz jednog razloga...

    Na drugom blogu sam vodio jedan dnevnik. Napisao mnogo toga što je verovatno trebalo da prećutim. Ali napisana reč se teško zaboravlja kada se jednom pročita. Pokušaću da ne pišem o sebi, mada ne obećavam. Ne izmišljam postove. Ne muvam devojke preko bloga. Nije da nisam to radio, ali opekao sam se puno puta, a i mongoloid bi naučio da ne dira crvenu ringlu jer je vruća. Uostalom, baš bolesnik od kojeg sam se ovde sakrio, radi to i dalje. Takvi tipovi ljudi se lako prepoznaju jer ostavljaju komentare isključivo devojkama. Ja ne ostavljam komentare nikada.

    Možda i hoću ako me post rastuži... Ali poslednju iskrenu suzu pustio sam pre nekoliko godina, i u svoje limeno telo ne primam više nikoga od tada. Ovde sam da podelim sa vama neke tajne. Tajne koje se dele samo uz prvu jutarnju kafu.