Kako sam pokušao sve, a zapravo nisam uradio ništa https://www.blogoye.me/fickle/ sr Sat, 18 Jul 2026 21:34:28 +0200 BlogOye! Pokušavam da se snađem u gomili opcija koje ovaj blog pruža. Vratio sam se pre par sati sa posla i još uvek sam u košulji. Gledam u monitor. Ne zato što igram igru u kojoj očekujem da će se nešto odjedanput pojaviti, već zato što mi je život neko vreme potpuno prazan. Ništa ne iskače. Takvog sam ga napravio. Imam krv na rukavu. Baš kod dugmenceta. Iz džepa mi svira muzika jer nisam ugasio plejer. Narandžasta lampica na modemu i ona zelena na tastaturi. Primećujem gluposti. Sad bi trebao da ide pasus o tome kako me sedenje ispred kompjutera emotivno zatupljuje, ali sam digao ruke od toga. Možda bih i napravio paralelu iz one epizode prijatelja u kojoj njih dvojica gledaju porniće danima bez prestanka i onda naprosto izgube osećaj za realnost, pomišljajući da će ispred zgrade smuvati ribe na glupe kopirane rečenice iz porno-filmova. Ali sam obrisao taj pasus... Gomila knjiga čeka me da bi bila pročitana. Kupovao sam ih sa toliko ljubavi čekajući trenutak kada ću moći da im se posvetim. Ali zaspim nakon nekoliko strana. Pokušao sam to više puta. Zato ću sedeti još neko vreme ispred monitora i ništa neću raditi... Gledaću u lampice na modemu. Dok ne ugasim svetlo. Sa net-a će mi se i dalje skidati filmovi koje nikada neću odgledati a zelena mrlja od lampice na tastaturi će me nervirati onako oslikana na plafonu. Samo petnaestak minuta dok ne zaspim...       Tue, 16 Oct 2007 21:22:00 +0200 https://www.blogoye.me/fickle/22764/         Kakav je paradoks postaviti pozadinu sa ogromnom šoljom kafe, kada je i ne pijem i ne pušim... I retko kada popijem, samo kada se uprpim pa mi je potrebno malo opušanja. A uprpio sam se od raznih stvari u prošlosti. Ali sada ne pijem... Zašto kafa? Zato što bih voleo da me čitate ujutru. Dok palite cigaretu. Ne znam kakav je to osećaj, ali ćete mi prepričati. Vremenom kada me otkrijete. Samo je pitanje vremena.     Kolika je to dužina posta koja vam može održati pažnju? Ja baš pišem dugačke postove. Nadam se da vas to neće naterati da me zaobiđete. Savršen sam za druženje uz prvu kafu, dok merite savršenu dozu šećera. A trebaće vam, jer sam poprilično gorak. I nije mi prvi blog, neću preterano gušiti dok eksperimentišem sa stilovima i temama. Ovde sam samo našao oazu od svakakvih bolesnika na koje sam naletao na jednom drugom blogu. Ne znam da li znate, ali čim ste odlučili da pišete, u startu znači da nešto nije u redu sa vama, kaže jedan psihijatar. Ali ne vređam... Nikada... Imam svoj svet tako dalek i stran od interneta. Pišem isključivo iz jednog razloga...     Na drugom blogu sam vodio jedan dnevnik. Napisao mnogo toga što je verovatno trebalo da prećutim. Ali napisana reč se teško zaboravlja kada se jednom pročita. Pokušaću da ne pišem o sebi, mada ne obećavam. Ne izmišljam postove. Ne muvam devojke preko bloga. Nije da nisam to radio, ali opekao sam se puno puta, a i mongoloid bi naučio da ne dira crvenu ringlu jer je vruća. Uostalom, baš bolesnik od kojeg sam se ovde sakrio, radi to i dalje. Takvi tipovi ljudi se lako prepoznaju jer ostavljaju komentare isključivo devojkama. Ja ne ostavljam komentare nikada.     Možda i hoću ako me post rastuži... Ali poslednju iskrenu suzu pustio sam pre nekoliko godina, i u svoje limeno telo ne primam više nikoga od tada. Ovde sam da podelim sa vama neke tajne. Tajne koje se dele samo uz prvu jutarnju kafu.   Mon, 25 Jun 2007 21:50:00 +0200 https://www.blogoye.me/fickle/16187/