Miris znoja, krvi I bola. Moj vitez pored mene. Tama. Blagi uzdasi nedefinisanih osecanja Kruze po sobi Podsecajuci nas na nesto sto ne znamo sta je A sto smo postali. Nemi krik moje duse upucen Tebi Ljubavi moja Ne tuge Ne bola Vec straha Od tebe Od sebe Hoces li me ikada voleti, Hoces li ikada osetiti moje dno kada sam sa tobom Hocu li ja uspeti da iza svih iskrenih reci, nesvesno izrecenih Staviti Tvoju ljubav kao svetinju? Zasto cutis? Zar te nijedan zvuk ispusten iz mojih usta Ne navodi ni na jednu rec? Ti znas sve sto ja znam. Postao si ja. Nema sam pred Tobom. Jaci si Bolji Nemilosrdniji Lezimo cutke posle svecanog cina predavanja mog bica Tvom Ne znam o cemu razmisljas Da li zelis da je tu sada neka druga? Ova iskrenost u obliku krhke devojke Nista ti ne znaci. Iskre iz Tvojih ociju danas Drugacije izgledaju Plavi pogled obecava nepregledna prostranstva ljubavi Strasti Zlatnih reci Laz li je? Misli me vode bolu Ti to osecas. Ti znas da patim za Tobom Znas da si mi sve Znas da moja jutra ne bi imala smisla bez tebe Da bi noci bile pune suza Svaka suza je jedan dan proveden sa tobom Tamo gde se reci gube I odlaze u nepovrat Tamo gde je svet divan A ljudi savrseni Tamo gde cemo se pogledima razumeti I gde cemo samim svojim postojanjem tesiti ovo drugo Odvedi me, molim te! Cuj jecaj ove mlade duse I pomozi joj A ako ne mozes, Ostavi je! Baci medju stare iznosene stvari. Samo je stavi na svoje mesto jer ovako vise ne moze! Reci nesto! Prekini ovu tuznu tisinu Recima utehe Priznanjem svojih osecanja Samo ne daj da potonem ne znajuci te Ti znas sve Ali ti ja to iznova govorim Tesko je, znamo oboje Jednom ljudskom bicu dati dusu na dlanu Ali ne znas kako bi moglo biti lepo kada bi se I druga dusa dala!