Zamisli samo nebo

Plavo, daleko,

Trčiš ka njemu, a ono ti beži i pretvara se u bezdan

Zamisli jesen

Lišće zlatno

Kako šušti pod tvojim nežnim nogama,

Čelične zvuke njihove lomnjave po tlu,

I nema straha u hodu tvom

Ni od aveti prošlosti, ni od beznađa budućnosti

Ti si ovde

Pored jedne male duše

Koja treperi, zapeva na sav glas

Najlepšu melodiju ljubavi, tvojim očima

Dubokim kao more

Strah me je

Zamreću

Kao talasi na obalama mora

Možda je to iskra koja život znači blagoslovom data da dušu nežnosću ispuni

Usne mi drhte dok te gledam,

Znam, još se bojim sebe.

Zamisli običan kišni dan

Misli ti lutaju beskrajem

I opet se vraćaš meni

Greh li je?

Ne,

To samo iskra ljubavi zatreperi u tebi

Čežnjom i nemirom

Samo mislima,

Dotakni dubinu tih očiju,

Videćeš u njima skrivenu tajnu

Samo tebi i njima znanu

Mislima lutam bespućem,

Neka ostanu samo misli

Reči bi sve pokvarile

Ali ipak

Lutalica te traži,

Tvoj osmeh

Iskren, smiren, spokojan

Poput seoskog potočića

Koji sledi svoj tok.

Život je učinio svoje

To je naš usud, naša sudbina

Naša patnja ili sreća,

Odgovor će biti dat

Daće ga opet sam život,

Samo neka ostane ovo: Volela sam te više nego što ćeš ikada znati!