Pre osam godina, 23. aprila u zoru, u 2:06 časova, NATO je bombardovao Master, tehničko srce Televizije. Na radnom mestu poginulo je 16 naših kolega. Porodice i prijatelji nastradalih će, u vreme kada se tragedija dogodila, položiti cveće i zapaliti sveće kod spomenika 'Zašto'. U ponedeljak u 14:06 održaće se pomen žrtvama.

U noći bombardovanja poginuli su Jelica Munitlak, Milovan Janković, Dragan Tasić, Dejan Marković, Milan Joksimović, Slobodan Jontić, Slaviša Stevanović, Nebojša Stojanović, Aleksandar Deletić, Ivan Stukalo, Tomislav Mitrović, Ksenija Branković, Siniša Medić, Branislav Jovanović, Darko Stoimenovski i Dragorad Dragojević.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. godine osuđen je na 10 godina zatvora, jer nije ispoštovao naređenje ondašnje Savezne vlade i ljude i tehniku iselio iz Aberdareve i Hilandarske ulice na sigurnije položaje.

Novinar Zoran Janjić prošle godine dobio je nagradu “Dušan Bogavac” za knjigu “Tišina u Aberdarevoj”. Ona je skoro godinu dana u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, ali se tužilac još nije oglasio.

Preneto sa www.rts.co.yu

********************************

Vreme prolazi, ali sećanja uvek ostaju... 

Tokom celog jučerašnjeg dana dve najveće demokratske stranke " ratovale " su saopštenjima. Elektronski mediji su u svojim informativnim emisijama prenosili saopštenje iz kabineta Vojislava Koštunice i demanti tog saopštenja iz kabineta Borisa Tadića.

U saopštenju iz Koštuničinog kabineta  javnost je informisana da je do susreta dva lidera došlo u sredu, i da su se oni dogovorili da Koštunica bude mandatar nove Vlade Srbije. Demanti iz kabineta Borisa Tadića negirao je da je sastanak održan.

I sve bi to prošlo nezapaženo, da se u vestima u pola 7 na televiziji  B92 nije pojavio Dušan Petrović, zamenik predsednika DS koji je izjavio da je sastanak Tadića i Koštunice održan u sredu, ali da nije postignut konačan dogovor o mandataru nove srpske Vlade.

Tom izjavom gospodin Petrović je negirao ranije objavljen demanti iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića.

Pitam se da li je DS ozbiljna stranka? Ozbiljne stranke poštuju svoje članove, simpatizere, birače, i pravilno informišu javnost. Ozbiljne stranke ne daju kontradiktorne izjave. Ne demantuju same sebe.

Da li je DS ozbiljna stranka?

Posle skoro dva meseca od održanih parlamentarnih izbora Srbija još uvek nije dobila novu Vladu. Ne mislim da je to tragedija. Zakoni su regulisali pitanje finansiranja budžetskih korisnika, tako da penzioneri i oni zaposleni koji plate primaju iz budžeta, ne moraju da brinu.

Kvalitetna, stabilna Vlada koja ima podršku parlamenta mnogo je bolja nego manjinska Vlada, ili " Vlada na staklenim nogama " koja može biti brzo oborena.

Da bi se došlo do takve-stabilne Vlade neophodni su kompromisi, i čvrsti dogovori.

DSS i G 17 Plus u razgovorima sa DS predložili su, pored pet utvrđenih principa za formiranje Vlade i šesti princip. U tom šestom principu govori se o podeli odgovornosti.

Ove dve stranke takođe žele da se dogovore sa DS o zajedničkom kandidatu za predsednika Srbije. Shodno sprovođenju novog Ustava izbori za predsednika Srbije, kao i izbori za izbor odbornika Skupština opština i odbornika Skupštine grada Beograda moraju da se održe do kraja ove godine, a najkasnije u januaru 2008.godine.

DS i njen predsednik Tadić odbacuju ovaj šesti princip i tokom razgovora sa pregovaračkim timovima DSS i G 17 Plus uvode " nulti " princip u kome se traži raskidanje lokalnih koalicija sklopljenih sa SRS i SPS. DS zaboravlja da i ona ima takve koalicije u nekoliko opština u Srbiji.

Šta bi Srbija i njeni građani dobili ukoliko bi DS prihvatila " šesti princip "?

Dobili bismo jaku, stabilnu Vladu. Imali bismo premijera koji može da obezbedi potrebnu skupštinsku većinu. i kome niko ništa ne može da zameri, jer je pošten i "čist " u prljavim političkim igrama. Nastavili bismo sa reformama koje su potrebne da bismo što brže ušli u Evropu. Odgovornost za odlučivanje o najvažnijim državnim interesima bila bi podeljena između stranaka demokratskog bloka. Borba protiv korupcije bila bi nastavljena. Budžet za ovu godinu bio bi usvojen i investicije koje su započete bile bi završene. Na kraju godine dobili bismo predsednika koga podržava veliki broj birača.

Šta bi Srbija i njeni građani dobili ukoliko bi DSS i G 17 Plus prihvatile " nulti princip "?

U više od 50 opština u Srbije morali bi da se održe vanredni izbori za izbor odbornika Skupština opština. Budžeti u tim opštinama ne bi bili usvojeni. Razvoj tih opština bio bi nastavljen tek posle izbora. Naravno, iz budžeta Srbije morao bi da se izdvoji novac neophodan za izbore u tim opštinama. Neizvesna je i pobeda demokratskog bloka. Možda bi radikali imali apsolutnu vlast.

Zato dogovori moraju da postoje. I kompromisi, i tolerancija.

Iskreno se nadam da će do dogovora doći.    

Poštovana BS,

U nemogućnosti da ostavim komentar na  Vašem blogu, jer nisam registrovan učesnik B92 bloga, ostavljam komentar ovde.

Pažljivo sam pročitala pismo upućeno gospodinu Vladeti Jankoviću, kao i komentare koje su ostavili brojni učesnici.

Pismo gospodinu Jankoviću u kome se govori o sinoćnjem incidentu u " Pozorištu mladih " u Novom Sadu, kada su tri glumca tog pozorišta pretučena, verovatno ste pisali bez prethodne pripreme. Sudeći po tonu Vašeg pisma pretpostavljam da niste otvarali internet stranicu DSS-a.

www.dss.org.yu, u rubrici sa desne strane vide se najnovija-današnja saopštenja ove stranke. Na prvom mestu se nalazi vest o incidentu u Novom Sadu, odnosno saopštenje koje je DSS izdala povodom tog incidenta.

U komentarima koji su usledili posle Vašeg posta spominje se, u negativnom kontekstu i RTS.

www.rts.co.yu  - na početnoj strani internet prezentacije RTS-a, nalazi se i vest o sinoćnjem incidentu u Novom Sadu, kao i reagovanje predsednika Tadića.

Mislim da je strašno to što se sinoć dogodilo u Novom Sadu, i osuđujem batinjanje troje glumaca.

Ovo je sve što sam želela da ostavim kao komentar na Vašem blogu. 

Izbori su završeni, Srbija je glasala kako je glasala, i sada na red dolazi formiranje nove Vlade?

Ko će nju činiti?

U ovom trenutku zvanično se ništa ne zna. Tek su počeli razgovori sa predsednikom Tadićem.

Opcija br.1- Đelić mandatar, a u Vladu ulaze sve demokratske stranke;

Opcija br.2- Koštunica mandatar, a u Vladi su sve demokratske stranke osim LDP-a;

Opcija br.3- DSS-NS formiraju Vladu sa radikalima

Opcija br.4 - ponovljeni parlamentarni izbori jer Vlada po novom Ustavu nije formirana u zakonski predviđenom roku.

Bilo koja od ovih opcija da " pobedi " neko će biti nezadovoljan. Birači jedne, druge, ili četvrte, pete stranke?

Pokušajte da zamislite Đelića kao premijera, a Batića, Parivodića, Velju, Dinkića kao ministre?

A da li možete zamisliti Vladu u kojoj će Koštunica biti premijer, a u kojoj neće biti mesta za LDP?

Opciju br.3 u startu bi osudili svet i članovi tih stranaka.

Opcija br.4-ponovljeni izbori, odgovarala bi LDP-u, SPO-u- i radikalima.

Pitam se da li je Voja Koštunica spreman da uđe u Vladu u kojoj će biti oni ljudi koji su tokom izborne noći poručivali " Spasi Srbiju...."

Zašto DS insistira baš na Đeliću, i zašto se insistira da budu uključene sve demokratske snage ( mislim na LDP ).

Mnogo pitanja. Odgovore ćemo dobiti već narednih dana-kada budu završeni zvanični razgovori.

Izborna kampanja je u punom jeku. Sa bilborda kojih ima po celom gradu poručuju nam da se vredi boriti, da imamo samo jedan život, da je naš glas onaj 50% + 1 dovoljan da osvoje većinu, smeši se i lice sa poternice J

Štandovi političkih stranaka jedan pored drugog. Aktivisti dele olovke, upaljače, kalendare, sakupljaju sigurne glasove.

Zanimljivo je što ove godine još nisu otvorene kladionice za izbore. Bilo ih je na ranijim izborima.

Čitam sada moj prethodni post..Nije me bilo ovde od Referenduma. Čitam i komentare, zanimljivi su mi J. Neću da otkrijem kojoj političkoj stranci pripadam, i zato vas neću pozvati da glasate baš za tu stranku.

Razmislite. Da li je vredno boriti se, da li imamo samo jedan život, da li je vaš glas upravo onaj  50% + 1 dovoljan da osvoje većinu, da li ste zaboravili ono lice sa poternice.

Razmislite. I izaberite najbolje. One za koje mislite da su najbolji.     

A ja ću ponovo pisati....možda uoči nekih budućih izbora J

Temelj je osnov svake kuće. Ustav je temelj svake države. Najviši pravni akt u kome se određuju prava i obaveze naroda jedne države.

Srbija krajem oktobra treba da dobije prvi pravi demokratski Ustav.

Nadam se da će izlaznost glasača biti velika, i da će rezultati biti pozitivni, tj. da će posle Referenduma Narodna Skupština proglasiti novi Ustav Srbije.

Kritičari iz raznoraznih vanparlamentarnih, kombi stranaka kao glavni argument za kritiku navode da je ovaj Ustav produžetak vladavine SM.

A svi znamo da SM više nema, a da njegova stranka gubi lagano, ali sigurno glasačko telo.

To je raznim Čedama, Bebama i Batićima glavni razlog za bojkot.

Kao razlog za bojkot navedeni političari navode i to što nije bilo javne rasprave oko novog Ustava.

Zaboravljaju pritom da su oni obećali 2000.godine donošenje novog Ustava.

Zaboravljaju te kombi stranke da su u Vladu Srbije stizali predlozi novog Ustava iz nekoliko političkih stranaka.

I zaboravljaju da Srbija ima preko 6 miliona birača-glasača. Koliko je potrebno vremena, i koliko je potrebno tribina da se održi da bi se svi ti birači izjasnili oko ovog najvišeg pravnog, državnog akta? Da li baš svih 6 miliona birača žele da daju svoj doprinos pisanju novog Ustava?

Naravno – odgovor je ne...

Na žalost, licemera ima i u vladajućoj koaliciji. Nekadašnji kralj trgova buni se zašto se Srbija ne definiše kao monarhija, već i dalje ostaje republika. Pitam se šta su u toj komisiji za pisanje novog Ustava radili članovi njegove stranke, zašto nisu dali predlog da se u novom Ustavu stvori mogućnost budućeg izjašnjavanja građana o državnom uređenju?

Iskreno, mislim da taj kralj trgova samo skreće pažnju na sebe svestan činjenice da njegova stranka posle izbora odlazi u političku prošlost.

No, neću više pisati o kritičarima –bivšim političarima željnih da se opet domognu vlasti, po svaku cenu.

Vlada Srbije, na čelu sa premijerom Koštunicom uspela je da pomiri posvađane, i da predlog novog Ustava bude donesen koncenzusom i kompromisima svih političkih stranaka. Uspeli su da taj predlog Ustava bude jednoglasno izglasan u Narodnoj Skupštini.

Novi Ustav je bolji od svih prethodnih.

Srbija se određuje kao država srpskog naroda i svih njenih građana drugih nacionalnosti koji su u svemu ravnopravni.

Srbija dobija svoju himnu, svoju zastavu, svoj grb.

Novi Ustav nas približava Evropskoj Uniji, jer se razlikuje od prethodnog, posebno u onom delu koji se odnosi na ekonomiju.

Jedna od najvažnijih dobrih strana novog Ustava je i lakša mogućnost njegove promene.

Ustav nam donosi i nove izbore, koje mnoge parlamentarne i vanparlamentarne stranke željno očekuju.

U potpunosti podržavam kampanju koju ovih dana vode premijer Srbije i Vlada Srbije, za izlazak glasača na Referendum.

Navijate za Žiku? Ili za Miku? Ko je ispao juče? Samo su neka od pitanja koja sam sa velikim čuđenjem slušala poslednjih dana na poslu, u prodavnici, dvd-u klubu, u prevozu.

Pre neko jutro sramežljivo sam upitala koleginicu, znajući da ću 100 posto ispasti glupa : A ko je taj Mika?

Pogledala me je, kao da me vidi prvi put-zapanjeno :  Zaboga Džudi, pa Mika učestvuje u VELIKOM BRATU! Gde ti živiš devojko, gledaš li ti televiziju?

Počela sam da se smejem. Ukapirala sam. Žika, Mika, Jelena, Ceca, Peca i ostala imena znana i neznana zvezde su televizije čiji ja program NE GLEDAM!

VELIKI BRAT je sada IN u Srbiji. A ja nisam IN. Ne žalim nimalo zbog toga.

Euforija koja prati taj rialiti šou nalik je onoj euforiji koja je vladala krajem osamdesesetih i početkom devedesetih kada je 3K emitovao sapunicu zvanu Kasandra.

Naravno, nisam pogledala nijednu jedinu epizodu te serije, niti znam kako izgleda ta glavna glumica.

U nekim čudnim vremenima, pre kiše i oluje koje sigurno dolaze posle sunca, mediji zaokupljuju pažnju naroda sa glupostima. Zabava za milione.

I nije važno što su gradovi raskopani kao posle drugog svetskog rata, i nije važno što će struja poskupeti, što sada vlast i opozicija obećavaju sve i svašta uoči Referenduma i izbora...Nije važno što pola Srbije jedva sastavlja kraj sa krajem, i što se čekaju redovi ispred Onkoloških bolnica....

Ma ništa nije važno! Hleba i igara dajmo narodu...pa i u vidu VELIKOG BRATA ( ja ni taj naziv rialiti šoua ne razumem )...

Prikazivanjem tog serijala televizija koja je važila za urbanu i modernu, oslobođenu kiča i šunda opasno se približila ružičastoj televiziji.

I, na kraju pitanje: A kako stvarno izgleda taj Mika, i ko je taj lik? J J   

- Skice za portret mlade, nezavisne, ekološke države -

                                              *

Sutomore, ovog leta. Krava jede iz kontejnera. Sutomore prljavo, more jako slano :)

                                              *

Herceg Novi. Sa svih strana čuju se ruski, mađarski, engleski, nemački jezik...i srpski, sa jakim beogradskim akcentom.

Salata od pečenih paprika samo u jednom restoranu.

Plaže čiste, more prilično čisto, ljubaznost na skoro svakom koraku.

Rečenica koja se ne zaboravlja : " Mi bismo najviše voleli da nam pare šaljete poštom, da vas uopšte ne vidimo ".- prodavac razglednica, na Trgu Nikole Đurkovića.

I Kustina majstorska radionica smeštena u bifeu " Žal ", na poznatom šetalištu " Pet Danica ". Fino mesto.      

                                                *

Budva. Pune plaže, pune radnje, restorani, kafići. Reklame na ruskom i srpskom, tj.crnogorskom :).

Ljubaznost na svakom mestu.

                                                *

Igalo. Konobar namćor donosi običnu, " gradsku " vodu, umesto " Rose ". Besan što čuje bg naglasak.

Opšti utisak, prilično negativan.

Malo seoce, lečilište, namenjeno starijoj populaciji.

                                                  *

Na kablovskoj TV nema programa iz Srbije.

Reklama za pamćenje : predizborna reklama vladajuće stranke = plagijat srpske reklame za " NIS ".

                                                *

" Jagoda na šlagu " - povratak na aerodrom Tivat. Minibus i u njemu smeštene " sardine "...tačnije dvadesetak ljudi, mahom Beograđana kojima kasni let br...

Vozač veselo cvkuće, nema klimu, otvara vrata minibusa, priča viceve. Ljudi, besni, umorni, znojavi negoduju što su koferi i torbe svuda oko njih. Jedna žena sedi na toj gomili torbi i kofera, jer mesta za sedenje više nema.

Na trajektu vozač veseljak deli vizit karte. " Vozite se opet sa nama "....ponavlja uz bezobrazan osmeh.

                                                 *

Avion kasni, na čekiranju karti radi službenica pred penzijom, više nego spora. Cene u fri šopu zanimljive.

Avioni za Moskvu i Beograd- najaktuelnije linije ovog leta u Tivtu.

                                              *                   

U moru tih loših utisaka ostaje još jedan - poziv na " Dane mimoze " i ona muzika koja se svake večeri čula sa " Bele lađe " u Herceg Novom.

I to je Montenegro, ovog prvog leta nezavisnog....

Najgore je kad se razočaraš u nekoga koga poznaješ. A ja viteza Koju poznajem. I verovala sam mu. A sada se osećam kao Alisa u zemlji čuda.

Vitez Koja, zaboravljajući na svoje ponašanje, i na vreme svog mandata na jednoj od televizija, ovih dana kritikuje, traži smene, unosi nemire, zbunjuje i ovako zbunjen narod. Strašno, šta sve čovek radi zbog para, STRAŠNOOOO!

Elem...o čemu se radi....Ovih dana ponovo je aktuelno pitanje dobijanja dozvola za rad određenih televizija.

Odluke o dodeli nacionalnih frekvencija, postaju punovažne, i nove televizije hvataju " zalet " pred novu -septembarsku sezonu.

I sve bi to lepo prošlo, bez medijske halabuke da u ovoj zemlji svako radi samo svoj posao.

No, tu su nam dva političara, da još više iskomplikuju ono što je već komplikovano. Ovog prvog neću da imenujem, zbog brojnih obožavatelja i obožavateljki " njegovog lika i dela "...više lika no dela...:)

A drugi je...naš vitez Koja, heroj nezavisnih medija, rodonačelnik " slobodnih medija ".

I koga to blati po štampanim i elektronskim medijima? Svoje prijatelje, ljude koji su se takođe borili za slobodne, nezavisne medije.

U ovoj zemlji, a pogotovo u ovom gradu, tačno se zna ko je ko...i ko je šta radio prethodnih godina.

To Koja zaboravlja.

Zaboravlja on da se zna na šta je ličila njegova televizija u periodu 1997-2000. Zaboravlja šta sve poseduje...ALI...Hteo bi čovek još, još, i opet još! 

Zato se upustio u priču oko nacionalnih frekvencija.

Tužno.

Ovaj post će možda, dobiti i svoj nastavak...

Čekamo sledeći potez viteza Koje...      

Ja nisam od onih devojaka koje se zaljubljuju u pevače, glumce, sportiste. Niti spadam u kategoriju onih koje se šetaju sa mladim političarima, i biznismenima.

Zato vas molim da ovo što sledi ne shvatite kao izjave ljubavi. J

Ovaj post posvećujem jednom vd funkcioneru J, sa željom i nadom da će uskoro ponovo biti imenovan na funkciju  na kojoj se donedavno nalazio ( a sada je samo vd L )

Kad pomislim na NJEGA, prvo čega se setim su stihovi ex pevača Bijelog Dugmeta-Tife:

Pljuju me, tuku, gaze, rade od mene sve, dokle ljudi tako, mogu li reći ne?

Odlično opisuju odnos javnosti kada je ON u pitanju, doduše, on zna da kaže NE, i na sreću, zna da odgovori istom merom.

E, zato mi je drag. Kao osoba. Divim se hrabrim ljudima, a on je hrabar, na prvom mestu.

Njega ljudi uglavnom mrze. Ima i onih koji ga vole, ali su u manjini.

Zamera mu se mnogo. A hvale ga malo. Ipak, on nastavlja da radi, upravo zbog nas koji ga podržavamo.

Nije zvezda. Nikada to nije bio, niti je želeo da bude. Druži se sa zvezdama, velikim i malim.

Želela bih da ga upoznam. Mnogo bi mi to značilo. On je moj uzor, kada su neke stvari u pitanju. Indirektno, na jedan krajnje neobičan način, on zna za mene. I, takođe mi je, na krajnje neobičan način, to stavio do znanja.

Ponosna sam na sav njegov dosadašnji rad. Znam da ću biti ponosna i na neki njegov budući rad. Jedan je, od retkih ljudi, u koje nikada neću moći da se razočaram.

Ako slučajno zaluta na ovaj sajt, i pročita ovaj post, znaće ko stoji iza njega. I znam da će mu biti drago.     

Ove noći sam vrlo, vrlo sentimentalno raspoložena, i ne prija mi to puno...ali ovaj post je jednostavno morao biti napisan. 

Čitam ih. Svakodnevno. I nerviram se. Ne volim isfolirane likove, a oni to jesu. Pitam se, koja su po redu generacija koja je rođena u Beogradu? Možda su prva, eventualno druga. Ali, vole da razmišljaju snobovski, da budu fancy, u trendu. Citiraju onog „ koji danas razbija džipove, a žickao je za čaj „ ( Bože, kako ga je lepo Bogdan Tirnanić opisao ).

Pišu o muzici koju slušaju, i pritom ismevaju sve one koji slušaju drugačiju muziku. Pišu o politici, i samo je, po njima, njihovo političko gledište ispravno, sva ostala su mračna, zločinačka, i često vređaju one koji drugačije misle ( kao bore se primitivizmom protiv primitivizma, strašno ).

Slušam ih ponekad, ne svojevoljno, već zato što većina taksista u ovom gradu sluša njihov jutarnji program. I tada, jedva čekam da stignem tamo gde sam krenula, jer mi je mučno da slušam taj namešten, usiljen smeh. Tu, u tom jutarnjem programu, pljušte uvrede protiv svih koji drugačije misle.

Oni su svi, kao urbani. A šta smo mi koji drugačije mislimo? Seljaci, luzeri, primitivci, ili mračne sile prošlosti, po njihovim kriterijumima?

Ne pristajem na njihovu deobu Srbije. Nisam luzer. Ne pripadam mračnim silama prošlosti.

Ali, ne mogu i neću da razmišljam kao oni.

Nisam fancy, ne pratim trendove, imam drugačije političko mišljenje, slušam običnu muziku ( ne narodnjake, ali ne i neki tvrdi rock’n roll ).

I, ono najvažnije, da mi neko plati da imam svoj blog „ tamo „, ne bih pristala, ni po koju cenu.

Eto, morala sam da napišem šta mislim o tom, nedavno otvorenom, blog portalu, i o ljudima koji tamo pišu...i o onima koji vole P.Lukovića, i o onom što je nekad žickao za čaj ( ne tako davno ).

Sada mi je lakše.             

Prošle nedelje, narod srpski, uvek željan " hleba i igara " bio je svedok raznoraznih predstava koje su se igrale na sceni zvanoj srpski parlament.

Predstavama u kojima su glavni rekviziti bili kartoni crvene boje, lisice I  odelo na pruge, prethodio je govor jednog poslanika.

U svom izlaganju taj poslanik se dotakao porodice srpske ministarke poljoprivrede. Izjavio je da je njena porodica učestvovala ne na strani bivše JNA, već na onoj drugoj " neprijateljskoj " i govorio je o državljanstvu te ministarke, kako je ona izabrana na to mesto-protivno Zakonu, jer nema državljanstvo….

Usledile su reakcije. Političke stranke su izdale svoja saopštenja, funkcioneri su sazivali konferencije za štampu, oglasio se I premijer.

Stranka, trenutno vladajuća, čiji je član ministarka, počela je prikupljanje potpisa građana za zabranu stranke poslanika.

I ništa ne bi bilo čudno u ovoj priči, da nema onog famoznog, gotovo uvek prisutnog ALI!

1. Stranka, čija se zabrana traži, uživa veliko poverenje građana.

2. Funkcioner stranke koja traži zabranu  ističe da je prikupljeno 15 hiljada potpisa!

Nisam simpatizer stranke čija se zabrana traži.

Nisam simpatizer stranke koja traži zabranu.  

Ali, ne mogu da ćutim, i da ne postavim neka pitanja:  

1. Da li jedna stranka može da zabrani drugu? Zašto me to podseća na ono vreme ( rane devedesete ) kada je SPS hteo da zabrani SPO?   

 2. U Srbiji ima preko sedam miliona birača, I šta onda znači ta cifra od 15 hiljada?       

3. Šta znači prozivati funkcionera stranke sa kojom ste u koaliciji na lokalnom nivou?  I kako može da se traži zabrana stranke sa kojom ste u koaliciji na lokalu?  

Da li I jedni i drugi misle da je narod glup?  

Ili,  svetloplava stranka I stranka sa brojem u svom nazivu, žele da se narod, pred odmor, malo zabavi? I da se ne obrati pažnja na neke druge, mnogo, mnogo, ozbiljnije stvari?

Ko zna. Ništa me više ne može iznenaditi u zemlji Srbiji.   

I bi Referendum. Glasači iz Crne Gore su glasali, i izabrali da žele da žive sami. Dobro, sada smo nezavisna Srbija, bila je prva moja reakcija. Odmah iza te reakcije usledila je druga- neka neobjašnjiva tuga. Raspala se država, i normalno je da budem i tužna.

Ovih dana osećam BES! Ljuta sam, i besna zbog jednog političara. Nije ni važno kako se zove ( dalji tekst će vam otkriti o kome se radi ).

Ja znam da velika većina političara često ne govori istinu, ili je izbegava. To nije nikakva tajna. Retki su oni koji ne lažu, ali postoje, no oni nisu tema ovog teksta.

Pažnju na sebe privlači gospodin koji uporno tvrdi nešto što nije istina. I svakom svojom novom izjavom čini da stvari, po njega, budu gore. Bolje da je ćutao.

Dnevne novine su došle do fotokopije njegovog dokumenta, i demantovale su sve njegove izjave.
Jednu stvar ipak nisu napomenule te novine- gospodin već godinama ima uredan dokument iz Srbije ( tačnije, produžava rok važenja tog dokumenta-kad istekne ).

I zato osećam bes. Kako može da daje takve izjave? KAKO???

Nisam pristalica onih bivših Slobinih koalicionih partnera, niti imam nešto protiv nezavisnosti- samo sam objektivna...tj. trudim se da to budem.

Ne mogu da čestitam pobednicima, kad znam da je pobeda..takva, kakva je.

I ne mogu da se radujem mojoj novoj nezavisnoj državi, kad znam kako smo došli do te nezavisnosti.

A o gospodinu kome sam posvetila deo teksta- ne mislim više ništa. Nisam profi novinar, da bih ga napadala ( i završila na sudu ), niti sam političar da bih se sukobljavala sa njim.

Preostaje mi samo, i jedino samo da se čudim...al’ čuda traju kratko ( kao u onoj poslovici ) i brzo jedno čudo zameni neko drugo-novo.
 

Kada sam pre par godina kupila računar, vrlo brzo sam otkrila svet Interneta. Mnogo vremena sam provodila na chatu Krstarice. Na chatu su me strašno nervirala pitanja : " Odakle si, koliko imaš godina, i sl ". Nimalo mi nisu delovala takva pitanja, kao početak nekog kreativnog i zanimljivog chata.

I to je možda odgovor na pitanje - Zašto ovako počinjem pisanje svog online dnevnika-bloga.

Nije mi zanimljivo da čitam blogove čiji prvi postovi počinju u stilu - " to je to, imam blog, ne znam šta da pišem na početku, ili evo i mene ".

Zašto sam Rakel? Tako me zove jedan moj poznanik...i niko više. Svi ostali me zovu drugačije, a meni lično se nadimak-Rakel dopada.

Zašto - džudi ? Pod pseudonimom - džudi - pre mnogo, mnogo godina poslala sam dve, tri priče jednoj radio stanici koja je organizovala konkurs za najbolju kratku priču.

Ovaj online dnevnik se zove- ISKRENO O SVEMU. Planiram da pišem otvoreno i iskreno o stvarnom svetu koji nas okružuje. Deo naše stvarnosti je politika...surova, zanimljiva, puna skandala, intriga, naporna, puna laži i prevara, ali u kojoj ipak ima mesta za iskrene i poštene ljude, politika koja kroji naše sudbine.

Planiram i da pišem o pojavama u društvu, veselim i tužnim događajima.

Neće biti postova iz ličnog života, niti će se ovde naći sentiš pesmice i izlivi nežnosti prema osobi koja mi je draga.

Na nekoliko pitanja zašto, odgovorila sam sa nekoliko odgovora zato i mislim da ovo nije loš početak jednog pisanija. :)