Dve Marije

e, kada bi mi neko objasnio šta je to.. odakle dolazi, koliko traje i zašto, u šta se pretvara i zašto, zašto nestaje..

zašto se u nekom trenutku čini da je ceo svet naš, moj, svejedno, a već u nekom idućem, zasigurno koji dolazi, dušu ispuni osećaj izdvojenosti, razdvojenosti, granice, zida kroz koji nije moguće dodirnuti - osetiti, šta te okružuje, kao ni okruženje tebe..

sam, u svetu, sa svetom bez sveta..

da li je baš trenutak stvaranja onaj u kojem dodirujemo najboljeg sebe, onog iznad nas, što je najdublje u nama.. kada puštamo da ta sila protiče, da teče, kada to niodčega ne zavisi, do od nas samih, da li je to istinska sreća, jedina moguća..

da li su trenuci razmene zapravo samo blagosloveni trenuci koje treba slaviti, kao poklon, kao dar koji nije moguće zadržati zauvek, osim iskusiti ga dok traje, da bi u trenutku kada se razmena gasi ponovo ostali sami sa sobom, i tim, što je nad nama..

zapala sam opet u čudnu mrežu strujanja i ne mogu da im dokučim tajnovite puteve ni ciljeve, volela bih da su više prizemni, da su sagledivi, jasni, a ne samo slutnje, obrisja nekih svetova što me uvlače u sebe..

volela bih, da mogu da dam to drugima, ako im je uopšte potrebno jer, ponekad pomislim da zapravo i uistinu niko nikom ne može ništa dati (ne pokušavajte ovo da izgovorite na engleskom), da je svako svet za sebe, na svom da li unapred određenom putu, da iskusi ono što mora i treba, ne zavisno od bilo čega drugog..

eto.

jedan dan potopljen kišom, sa sivim oblacima okačenim nisko na horizontu što se spaja sa sivim morem, i galebovima koji kriče dok kruže iznad naših glava..

jedan trenutak izdvojen iz večnosti, da li upisan zauvek u matriks sveopšteg postojanja..

ili da ti jednostavno kažem, da mi nedostaješ na čudan način, da si u meni i kad uopšte nisi pored mene, da me raduje osećaj tebe, da sam zahvalana što sam te srela, što si me sreo, što se sve dogodilo baš tako kako jeste i kako je trebalo...

nekad je zaista teško reći volim te?................ a ne očekivati ništa, baš ništa pod kapom nebeskom...........

edit:

..

sing it for me janis :))

...but i'd trade all my tomorrows for one single yesterday holding bobby's body next to mine..

...freedom s just another word for nothing left to lose......

...