104
Kada kažem da mi ne nedostaje on, to zapravo nije tačno.. to je vrlo daleko od istine.. nedostaje mi.. naš lepi život, sve ono što je među nama bilo dobro, pozitivno, ljubavno, meko, nežno, prijateljsko, podržavajuće.. nedostaju mi mali trenuci bliskosti koje smo delili, šifre poznate samo nama, samo naše reči i izrazi, naše navike, naša briga i povezanost, osećaj ispunjenosti.. kako da mi ne nedostaje to... ne znam..
nedostaju mi jutra koja smo dočekivali zajedno, bezbrojne noći u kojima smo bili tu jedno za drugo, njegova ruka prebačena preko mene dok spava, naš smeh, naša saosećanja ako bi drugom nešto krenulo loše.. nedostaje mi, bog sam zna koliko.. naše beskrajne šetnje pored reke u noćima kad nema nikoga, vožnje bicikle pored save i dunava.. htela bih da mu čujem glas, da ponovo osetim tu našu povezanost koje više nema, i to me otrezni, nema je više, pusti ga, kasno je..
mnogo sam toga uradila pogrešno.. moguće da bolje nisam umela..
moguće da ni on nije, da je sve tako moralo da se desi, šta sada vredi razmišljati unazad..
nisam shvatila da je on jedan sasvim običan čovek, jako dobar ali običan čovek, nisam volela njegovu običnost, kao što nisam volela njegove slabosti..
kad kažem da mi ne nedostaje, onda to znači da mi ni malo ne fale sve naše svađe, svo njegovo nasilje prema meni onda kada nije znao kuda bi i u šta udara. ne branim ga, nije trebao da uradi ono što par puta jeste. ne da me je udario, ne to, ali razbio je par stvari po kući, pocepao neke predmete koji su meni značili, recimo, pretio mi je rečima kad nije mogao da se odbrani od mene kada bih ga napadala za nešto.
jedno smo drugom dali mnogo, i jedno smo drugom uzeli mnogo.
nikad nije uspeo da se uklopi u moju porodicu, da je oseti svojom. stalno je hteo da me otrgne od njih, ili od mojih prijatelja, ili od onoga što bi me interesovalo a nije uključivalo njega. (ovo sa drugim muškarcima je došlo sasvim na kraju...)
nisam mogla da budem u potpunosti ja sa njim, osećala sam njegovo neprihvatanje i nerazumevanje, njegovo kao sklanjanje u stranu ali bez ljubavi.
voleo me je onda kada bih bila tu samo za njega, kada bi prihvatala sve što je on radio, kada ne bih imala svojih želja. bio bi sav tu za mene tada, pomogao mi je toliko puta i u toliko situacija, bio je tada potpuno velikodušan, nesebičan, osećao se dobro jer mi pomaže i jer je on tu, glavni...
da nisam toliko želela da uspemo i da opstanemo, da nisam toliko toga mogla da progutam, da oprostim, da pređem preko svega, verovatno bi odavno odaaavno pukli.
da on nije mogao to isto da uradi toliko puta, verovatno bi me ostavio još na početku naše veze.
u početku je on bio tu za mene, onda su se vremenom uloge pormenile i ja sam bila tu za njega.
nije se sklopilo.
nismo istovremeno bili tu jedno za drugo. kako mi je žao zbog toga.
čujem, od nekih drugih ljudi, krenuo je u proces za australiju.. moguće da će iduće godine u ovo vreme da nas deli nekih 14 hiljada 880 kilometara, zauvek. stvarno ne znam zašto plačem i zašto me boli, znala sam da to želi, zašto me iznenadilo, zašto me pogađa, šta to više uopšte ima veze.. koja je razlika bio 70 ili 15 000 km daleko, ako nismo u kontaktu više uopšte...
sanjala sam ga noćas.. čudan san.. kao u beogradu smo, idemo peške pored nadvožnjaka na sajmu, prema adi, razgovaramo kao prijatelji, nismo zajedno.. on mi govori da je bio sa drugom ženom, da mu je teško jer nikada neće moći da bude s njom jer je ona.. udata.. ja ga slušam, razumem ga, žao mi je da mu je teško.. prolećni dan, sunčan, plavo visoko nebo..
osećam.. da ću do kraja života ostati sama, da neću moći sa drugim da stvorim to nešto, što sam želela.. nije da odustajem, samo nemam više živaca, snage, ni volje, vreme je prošlo da bi se uradilo nešto. za dve nedelje punim 40, nije to malo, to je pola života, ne priliči mi više da se ponašam kao klinka, da se osećam kao klinka. krajnje je vreme da sagledam stvari realno, podvučem crtu, priznam poraz, sve svoje greške i grehove, da se suočim sa rezultatom svojih dela, svojih odluka, svoje nesvesti. čega god.
edit:...
Komentari:
ziggy - ju uer laki - mene to tesko da ce da zadesi
nije da ne zelim ali prestala sam da sanjam....
)
a malo sam postala neverni toma - ne verujem dok ne vidim, ne opipam
))
nurli, nekad ćutnja govori mnogo.. hvala ti što si tu
Сад ми је синуло да је део заглавља твог блога никл харфа, гудачки инструмент са клавијатуром. Мора да га је измислио неко ко није могао да научи где су места за прсте или их је имао премало за оволико жица
Надам се да овај мој off topic коментар нећеш схватити као увреду
Oвде се лепо види: http://www.youtube.com/watch?v=BO919Zqm8p0&feature=related
# At 23. maj 2009 19:01:00, marija@
ma daleko od toga zasto bih
volim instrumente i ovaj je stvarno specifican a vrlo malo poznat, srednjevekovni sa severa evrope
# At 23. maj 2009 19:11:05, marija@
ps. evo http://en.wikipedia.org/wiki/Nyckelharpa
aha, kaze svedski :d
i ps2. - cela slikica iz hedera
http://rack1.vladstudio.com/jpg_low/800x600/vladstu dio_violadeteclas_800x600.jpg
# At 23. maj 2009 19:17:17, slayayu
Nikad ne reci nikad, osim u recenici: Nikad ne mozes znati
# At 23. maj 2009 20:13:06, marija@
a da, ali lets face it, trenutno "nemam" nikoga, ne vidjam se nisakim (pa ni s pogresnima :d - sto nije ose za pocertak), previse sam komplikovana, i to jednostavno nece raditi izmedju mene ovakve i sveta tj muskaraca takvih kakvi jesu.
mislim cudo da se desi neko pa okej
al verujem li? nalazim da je tesko verovati.
btw zapadnu me tako ove misli jer.. dolaze mi za 10 dana dve prijateljice i jedan prijatelj pa krenula da sredjujem kucu, izbacijem sve ono sto mi ne treba, i pritom nabasam svako malo na gomilu sitnica iz prethodnog ziovta, sa njim... svaka ta sitnica me seti nekog trenutka, uglvnom lepog i .. jbg
"tako to krene"...
# At 23. maj 2009 20:32:14, slayayu
Iskreno, meni zvuci kao da bi ti prijala jedna single godina, cisto da profunkcionises sama sa sobom. A ako se desi, desice se, ako ne, ja cu da ti kupim macku(onu koju sam i sebi planirala, dok mi se nije desio
# At 23. maj 2009 22:38:51, marija@
iskreno, al sam izgresila u brzom kuckanju u prethodnoj poruci, svaka mi cast :dd - izvinjavam se
a macku, uff, ja obozavam, stvarno.. imala sam ih znas koliko, svaka je prica za sebe.. nego dok se ovde ne sredim (dobijem papire, kupim nesto svoje), nazalost tesko, gazde najcesce ne prihvataju da imas kucne ljubimce
znaci ako da - mozda za par godina ;d))
At 25. maj 2009 9:01:06, Gost kod grofice na veceri
Na žalost, ponekad je nemoguće preskočiti.
Šta god da je bilo, završilo se. Mnogi se, suočeni sa sličnom "situacijom", ponovo "spoje"... Stoga, možda ta Austarlija i nije tako loše (raz)rešenje.
At 25. maj 2009 11:42:43, marija@
goste, znas li da me ovih dana lomi to da ga nazovem, i onda kao bolje da ovde kuckam nego da to ucinim...
htela bih da mu kazem da pokusamo ponovo, dolazi mi da pristanem na sve.. sto je potpuno suprotno mojoj prirodi, i sto moze cak da ima kontraefekat..
moguce i da ce njegova reakcija biti znas ma od***i, ne bih se iznenadila..
znam da mu nije lako, u to uopste ne sumnjam.. ali nismo se culi od povratka iz bgda, i pozdravljanja na aerodromu odakle je svako otisao na svoju stranu..
od nas dvoje, samo ja sam bila ta koja je verovala da moze ispuniti "snove" od oboje..
bila sam juce tako na nekoj zurci, pokupila kolima desi posle posla (njenog) i altu, neko drustvo u kuci kod jedne poznanice.. jako lep dan, bas lepa atmosfera,
u neko doba i sitne sate jedan drug uzme gitaru i nesto prebira po zicama, sedim do njega, pevusimo nesto tiho, (flojde i wish u were here), bas se snimim kako uzivam i u tom trenutku mi sine,, kako se moj dragi muz nikad ne bi uklopio u nesto tako, njemu bi sve nesto smetalo, nasa drustva su uvek bila i ostala razlicita.. ja sam pokusala da prihvatim njegove, koliko god sam mogla, on moje ne moze da smisli.. kontrolne drame najviseg ranga, na razne nacine...
mi smo objektivno, dva sveta..
ne razumem zasto, kada pomislim na to kako bi mogli da budemo ponovo zajedno, osetim kako sam ponovo cela i kako zivot (ponovo) ima smisla..
bice da su to samo moji snovi, nista vise od toga
poezija, ali nista stvarno...
mozda cu da ga nazovem, da se vidimo iduceg vikenda (bank holidej je inace..)
At 26. maj 2009 0:46:35, dvevijuge
2m, čini mi se da od kad čitam tvoje postove da si ga stalno oslovljavala sa bivši - sadašnji dragi, što je za mene bilo zbunjujuće jer; il si bivši ili si sadašnji, a ne nešto izmedju;
mada kada je ljubav u pitanju, sve je moguće
At 26. maj 2009 13:54:07, kojak
Moram iskreno da priznam da pomalo ne razumem to "nedostajanje" nakon svega i nakon toliko vremena provednog skupa?
Ustvari - ne razumem, da li ti nedostaje ON ili ono što je on omogućavao i pružao u nekim trenucima...??
#
#
At 26. maj 2009 16:57:49, marija@
2v, a zvala sam ga future-ex
a sad je izgleda present-ex
kodzak, dobro ti je to pitanje..
ali, ja sam volela tog coveka.. ne bih bila s njim toliko dugo da nisam.. ustvari, volim ga jos uvek.. he s a nice lookin’ man, visok, vitak, snazan : )).. ima puno kvaliteta.. a i pruzao mi je osecaj sigurnosti, zasticenosti.. mada je bilo i drugih strana..
#
At 26. maj 2009 22:55:15, BIBA
Objektivno ste dva sveta, kažeš. Onda je dobro da ste se rastali dok još imaš lepa sećanja pri pogledu na te sitnice po kući. Uživaj u svakom trenutku u kome si ti TI, u kome nisi osoba oblikovana po njegovoj želji u nekoga koga ni sama više ne prepoznaješ... A sreća sa nekim ko će te potpuno osećati i bezuslovno voleti, čeka te uskoro. Videćeš
#
At 27. maj 2009 10:21:49, marija@
hvala ti, bibo...
kad kazem dva sveta, to znaci da moj svet obuhvata njegov svet, ali deo mog sveta ne pripada njegovom, ako me razumes..
zato i blog "dve marije".. ja mogu biti i tamo i tamo, i na kraju, trazeci od mene da odbacim jedan deo sebe i budem samo ono sto odgovara njemu, doslo je do toga da smo se razisli....
ili bar lici da je tako ispalo......
# At 27. maj 2009 13:53:50, BIBA
Sve sam razumela, sve na svojoj kozi osetila i sve kroz tvoje recenice ponovo prozivela... Zato ti i kazem da niko nije vredan toga da odbacis deo sebe! Budi to sto jesi, onaj pravi ce te takvu voleti
# At 28. maj 2009 11:04:47, marija@
bibo, pa ni ja nisam daleko od te cifre ...
i hvala ti ponovo na podrsci i optimizmu, ja eto moram da priznam da mi u poslednje vreme svakakve misli padaju na pamet..
evo napisah u novom postu......
veeliki pozdrav!!
Izmenio marija88 dana 31/5/2009 u 11:23