At 10. mart 2009 1:05:08, dvevijuge
2m, ništa te ne razumem, kog voliš a kog to ne voliš?!?
At 10. mart 2009 9:03:12, Gost kod grofice na veceri
Previše "ne znam", premalo "znam", ali - tako to ide...
At 10. mart 2009 20:36:07, marija@
2v, u prevodu
rastala sam se sa muzem, ovoga puta izgleda definitivno..
a na ovo prvo pitanje pogodi sam odgovor
iako danas, tj evo od jutros, mi nekako dolazi neki osecaj o tome, kako sam zapravo sama...
i cudno je to, sto u meni nema kajanja.
osecam da je tako dobro........, bez obzira na bilo sta......
Dragi Goste, znam jedino da se, od kad je prosle nedelje - nakon sto sam mu rekla za J., otisao, i nakon par dana u kojim sam bila u nekom apsolutnom soku od te cinjenice, nesto u meni nekako po prvi put posle mnogo, mnogo godina, opustilo, da budem jedna, a ne dve, kao da me je on na neki nacin rascepljivao od mene same, a sada osecam slobodu da budem takva kakva zelim da budem, pa i sama..
priznajem da me svako malo neke lepe stvari iz proslosti koje iskoce iz secanja nadju nespremnu i onda me presece bol onako britka i ostra, ali kratkotrajna, samo malkice bridi posle toga pomalo tupo i duboko kao u odjecima.. to se valjda zove tuga..
ali negde u meni, neka ja je napravila korak, mozda je on to izazvao, mozda sam ja izazvala njega, kako god, od onda se nismo culi.. njegove stvari su jos uvek ovde, te koje su ostale, ima jos puno toga sto cemo morati da se dogovorimo, ali, kao da smo izabrali konacno svoje osobne tracnice, svako svoje, bez sudara, bez tenzije, bez napetosti, bez cimanja, ako me razumes...
11 godina i dva meseca, eto toliko tacno u dan, je trajala nasa veza..
a J.?
pa, J. je bio samo neko ko mi je pomogao mozda ni ne znajuci to, ko me pomerio, setio me kako je dobro da budes ono sto jesi, i da u tome nema niceg loseg, naprotiv..
moguce da je J. otisao iz mog zivota zauvek, ali to vise nije vazno...
ne znam da li je ovim komentarom ista jasnije, meni ne izgleda previse komplikovano, ili bar, ne vise....
vreme ce trebati da protekne neko da se odmaknem odavde i sagledam dimenzije svega ovoga u nekom mom osobnom putesestviju ovom zemljom...
za vikend sam uzela sve svoje dnevnike - koje sam donela za novu godinu, i prosla kroz svoj zivot jos jednom, toliko toga sam ne ziveci se o sebi pozaboravljala, sa mnogim senkama sam se konacno rastala, neke sam sledece noci sanjala, sagledala svoj put, povukla neku crtu, ili sam pustila crti da se povuce sama.. bice da je to drugo..
sta pocinje sada, na pragu 40e nemam pojma.
stvarno ne znam........................................................
At 11. mart 2009 0:41:58, dvevijuge
2m, pa koliko se sećam ti se sa njim odavno rastala, stalno si ga oslovljavala sa "bivši dragi", a šta ti sad ko došlo iz dupeta u glavu da ti on ipak nije drugar nego muž, ili ti nedostaje ko drugar, što on svakako ne može da bude svojoj ženi koja mu priča o nekom J.
At 11. mart 2009 10:00:24, marija@
hm, da.. jedino sto svaki nas prethodni rastanak nekako nije bio konacan, osecala sam da smo povezani i da ce, pre ili kasnije, da (mi) se vrati..
ovog puta, osecam da ne treba... i to me zateklo u soku... ranije sam to samo znala, mentalno, a sad osecam, prvi put - kao da i emotivno znam, ako tako mogu da se izrazim.
tako da, ono sto sam pocela pre skoro tri godine, kad sam pocela i ovaj blog, moze se reci da se, konacno, dogodilo..
jos uvek ne mogu da pisem o svemu ovome, treba mi vremena da se sredim i saberem...
i.. danas mi je bas tesko.. sinoc sam dobila poruku od J., cudno mi je sto osecam, od juce - kao da treba da stavim tacku i na to... sest meseci je jako dug period, i .. kao da u meni vise nema strpljenja za cekanje... bilo koga, i bilo cega... kao da mi treba da se zatvorim u sebe, na neko vreme.. ne znam kako to da mu saopstim...i onda, mu nista ni ne odgovaram....
#
#
At 11. mart 2009 11:36:52, teateodora
Marija, (mislim da je jednina sasvim pravilno upotrebljena
) imaš puno razloga da budeš ponosna na sebe. To, na žalost, ne znači da ti zbog toga neće biti teško i da se nećeš osjećati tužnom, ali to su one teškoće koje prolaze i posle kojih se osjećaš bolje. Ti radiš sve da živiš život za koji misliš da je isparavan, a ispravan je samo onaj u kojem se osjećaš onoliko udobno koliko je moguće. Hrabro si se opredijelila za ono u šta vjeruješ, bez obzira što je to, možda, teži i neugodniji put.
Ljubav = sloboda. Nijesi ti kriva, ako se u tu matematički tačnu formulu uklapaš, na to možeš da budeš samo ponosna. Tvoja tuga treba da bude jedino zato što one koji voliš nemaju hrabrosti za isto. Tu ne možeš ništa. Ostaje ti samo da žališ, ali ne i da si nesrećna zbog toga...i da se nadaš da postoji bar još neko takav. Za takvog nekog se valja potruditi i čekati. Glupo je sada da ti kažem da će sigurno doći...ono što je važno da ti radiš sve što miožeš i da ne praviš kompromise sa sobom. Čini mi se i da ne praviš i u tome je tvoja snaga.
Srećno... Potpuno sam ubijedjena da te sreća čeka
#
At 11. mart 2009 12:26:11, kojak
Mislim da poprilično razumem poruku, ali premalo je podataka da bi se moglo zaključiti, da li je "J" samo epizodica, koja je bila neophodna da skrati agoniju, odavno završene veze ili je možda baš ON neko, uz koga treba da ostaneš i budeš srećna.
Teško ti bilo ko od nas, na ovakav način, može odgovoriti na takvu dilemu, čak ni površno.
U svakom slučaju, fizički rastanak sa nekim, ne bi ni smeo ni trebao da ubije svu lepotu onoga, što smo proživeli uz njega ili zahvaljujući njemu, ali ni da nas obavezuje da mu se uporno vraćamao, ako takvih trenutaka više nema.
To je osnovno pravilo koga se, kada su veze u pitanju, držim u životu.
Nekima se dopada, nekima ne, ali ja ne odustajem od njega.
#
At 11. mart 2009 14:28:18, marija@
hvala ti, tea.. i ja zelim da verujem da postoji..
mada bi, u nekom smislu, trebalo da mi je to svejedno - ako se pojavi, divno.. ako ne, opet divno...
kojake, znam, ne bi smeo.. mozda samo zato sto se poklopio sa ovim drugim, nekako mi pada tesko.. i kao da mi treba da se odmorim od svega.. dzon i ja smo imali zaista mnogo lepe tenutke.. bilo je jako lepo biti s njim.. samo ne mogu da zivim na nerealnom oblaku secanja, dok u stvarnosti osecam da nesto umire.. nesto drugo zeli da bude rodjeno, to da, i kao da sve prethodno mora da otpadne...
sve
ne razumem zasto je tako. ne zelim ja njega da izgubim, niti da ga povredim na bilo koji nacin.
samo zelim da budem svoja, mozda to jasno treba staviti do znanja, da nisam njegova, i da on nije moj..
bii smo zajedno, bilo je lepo dok je trajalo, mozda cemo ponovo biti, ko to zna, ali sada - i zapravo u sve buduce dane, ja sam svoja, i on svoj. ne njegova, niti on moj.
hm, nesto mi se sad ovde cinimise bistri
..
razmislicu ja jos o ovome
..
hvala u svakom slucaju,
javicu rezultat..
Marija
#
At 11. mart 2009 14:31:22, marija@
ps. teodora, i ja mislim da si ispravno upotrebila jedninu
)
At 12. mart 2009 22:09:59, marija@
objavljeno čet, 12.03.2009 21:22 | autor: Vuk91
To je devojački... Batali... Pređi na heraldiku, anime ili kompjuterske igre. Šta kažeš na to?
"blablablablablablabla"
Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK
joj bre vuche - koliko puta treba da izbrisem tvoje spam komentare e da bi shvatio da cu ih izbrisati uvek???
stvarno, ima toliko blogova kojima to ne smeta, mene iritira, isto kao i reklame na teveu koje uvek stavljam na mute, ili na radiju utisam na nulu pa pustim ton ponovo kad prodje
stvaaarno, ako si neki dzentlmen :o) ovde to vise neces raditi.
ajd cao
At 12. mart 2009 22:49:22, kojak
Eh, na istoj smo muci.
I ja sam upravo izbrisao i to dva vezana istovetna "komentara", jer ih je on okačio na post, koji je ustvari sećanje na moju prijateljicu pa je krajnje nepodesno mesto za takve gluposti, ali on to očito nije u stanju da shvati, na žalost.
Ja inače nemam običaj da brišem komentare, ma kakvi bili, ali što je mnogo-mnogo je!
At 13. mart 2009 12:12:25, marija@
eh kodzaku
), da je to najveca moja muka u zivotu... gde bi mi bio kraj...
nego.. dobila sam danas poruku od muza da hoce da dodje da pokupi stvari i pita kad je meni zgodno..
raspadam se..
pored svega, ne znam sta cu u zivotu bez njega, najcrnje misli hoce da me uguse, ne znam kako sedim ovde na poslu i jos kao radim nesto.. osecam neminovnost svega ovoga, gledas kako se rusi jedan svet i zivot i nemozes da uradis nista da to sprecis.. takav neki osecaj..
ne znam sta da kazem. ne zelim nikom................................
At 13. mart 2009 14:26:05, Mario2002
To je tvoja građevina... bilo da je kula od slonovače, tvrđava od betona, kuća od "Lego" kockica ili kula od karata...
Karte su podeljene...
At 13. mart 2009 14:48:41, marija@
naravno da jeste.. mogao bi reci slobodno, i bio bi u pravu, da nemam prava da se zalim, nisam li sama bas ovo htela, nije li to ono o cemu sam mastala, da budem slobodna, nisam li, posle dugo vremena, sama preuzela korake u tom pravcu...
da, jesam. tacno je.
pa ipak to mi ne pomaze da boli manje... niti da se osecam manje prestasenom od buducnosti za koju ne znam ni kakva ce biti.. ni zasto moram da je izaberem bas takvu.
volela bih da znam odgovor na poslednje pitanje, verujem da bi mi bilo lakse..
gledam sve ovo i iako nesto u meni vristi - ni jedna rec ne prelazi mi usne, ni jedan pokret, nekako osecam neminovnost..
pih, sta sve napisa' za ovo kratko vreme..
well....
istina je da nikad nisam zelela da se hb. i ja razidjemo. ali vidis, ne moze tako....................
At 13. mart 2009 21:16:03, Vuk91
Šta ne voliš od toga šta sam napisao?
Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?
Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK
At 13. mart 2009 21:46:28, slayayu
Marija, neka vrata treba ostaviti zauvek zatvorena. Moram da primetim da bi bilo lakse ispratiti neke stvari kad bi pisala puna imena umesto slova. Mozes na svako slovo dodati neko fiktivno ili slicno ime nekom na koga te i to slovo asocira, cisto da mozemo da pofatamo sve likove ovog proznog stiva:-)
At 14. mart 2009 0:43:53, dvevijuge
2m, pa sve već znaš,
ti si ga gurnula preko ivice,
i sad srećo izdrži, istrpi, podnesi bol i teraj dalje
At 14. mart 2009 15:45:40, marija@
vuche, znas ti dobro - a ako ne znas, dzabe da ti objasnjavam
pozdravko
)
sladjano, u pravu si i vazi se..
buduci bivsi koji vec postaje blisko-buduce bivsi, je dragi je muz je, kako sam ga jos zvala, hm, ..
J. = bilivitornot = Dzon
moze i Johhny
2v: vazi sreco :d, evo stampeda strahica i ostalog iz ove i prethodnih inkarnacija valjda trci preko mene ali ja evo stojim hrabro i teram po svom :o)))
ljubac
Izmenio marija88 dana 16/3/2009 u 10:03voli...dobro je to...valjda..ne znam .......
2m, ništa te ne razumem, kog voliš a kog to ne voliš?!?
At 10. mart 2009 9:03:12, Gost kod grofice na veceri
Previše "ne znam", premalo "znam", ali - tako to ide...
At 10. mart 2009 20:36:07, marija@
2v, u prevodu
rastala sam se sa muzem, ovoga puta izgleda definitivno..
a na ovo prvo pitanje pogodi sam odgovor
iako danas, tj evo od jutros, mi nekako dolazi neki osecaj o tome, kako sam zapravo sama...
i cudno je to, sto u meni nema kajanja.
osecam da je tako dobro........, bez obzira na bilo sta......
Dragi Goste, znam jedino da se, od kad je prosle nedelje - nakon sto sam mu rekla za J., otisao, i nakon par dana u kojim sam bila u nekom apsolutnom soku od te cinjenice, nesto u meni nekako po prvi put posle mnogo, mnogo godina, opustilo, da budem jedna, a ne dve, kao da me je on na neki nacin rascepljivao od mene same, a sada osecam slobodu da budem takva kakva zelim da budem, pa i sama..
priznajem da me svako malo neke lepe stvari iz proslosti koje iskoce iz secanja nadju nespremnu i onda me presece bol onako britka i ostra, ali kratkotrajna, samo malkice bridi posle toga pomalo tupo i duboko kao u odjecima.. to se valjda zove tuga..
ali negde u meni, neka ja je napravila korak, mozda je on to izazvao, mozda sam ja izazvala njega, kako god, od onda se nismo culi.. njegove stvari su jos uvek ovde, te koje su ostale, ima jos puno toga sto cemo morati da se dogovorimo, ali, kao da smo izabrali konacno svoje osobne tracnice, svako svoje, bez sudara, bez tenzije, bez napetosti, bez cimanja, ako me razumes...
11 godina i dva meseca, eto toliko tacno u dan, je trajala nasa veza..
a J.?
pa, J. je bio samo neko ko mi je pomogao mozda ni ne znajuci to, ko me pomerio, setio me kako je dobro da budes ono sto jesi, i da u tome nema niceg loseg, naprotiv..
moguce da je J. otisao iz mog zivota zauvek, ali to vise nije vazno...
ne znam da li je ovim komentarom ista jasnije, meni ne izgleda previse komplikovano, ili bar, ne vise....
vreme ce trebati da protekne neko da se odmaknem odavde i sagledam dimenzije svega ovoga u nekom mom osobnom putesestviju ovom zemljom...
za vikend sam uzela sve svoje dnevnike - koje sam donela za novu godinu, i prosla kroz svoj zivot jos jednom, toliko toga sam ne ziveci se o sebi pozaboravljala, sa mnogim senkama sam se konacno rastala, neke sam sledece noci sanjala, sagledala svoj put, povukla neku crtu, ili sam pustila crti da se povuce sama.. bice da je to drugo..
sta pocinje sada, na pragu 40e nemam pojma.
stvarno ne znam........................................................
At 11. mart 2009 0:41:58, dvevijuge
2m, pa koliko se sećam ti se sa njim odavno rastala, stalno si ga oslovljavala sa "bivši dragi", a šta ti sad ko došlo iz dupeta u glavu da ti on ipak nije drugar nego muž, ili ti nedostaje ko drugar, što on svakako ne može da bude svojoj ženi koja mu priča o nekom J.
At 11. mart 2009 10:00:24, marija@
hm, da.. jedino sto svaki nas prethodni rastanak nekako nije bio konacan, osecala sam da smo povezani i da ce, pre ili kasnije, da (mi) se vrati..
ovog puta, osecam da ne treba... i to me zateklo u soku... ranije sam to samo znala, mentalno, a sad osecam, prvi put - kao da i emotivno znam, ako tako mogu da se izrazim.
tako da, ono sto sam pocela pre skoro tri godine, kad sam pocela i ovaj blog, moze se reci da se, konacno, dogodilo..
jos uvek ne mogu da pisem o svemu ovome, treba mi vremena da se sredim i saberem...
i.. danas mi je bas tesko.. sinoc sam dobila poruku od J., cudno mi je sto osecam, od juce - kao da treba da stavim tacku i na to... sest meseci je jako dug period, i .. kao da u meni vise nema strpljenja za cekanje... bilo koga, i bilo cega... kao da mi treba da se zatvorim u sebe, na neko vreme.. ne znam kako to da mu saopstim...i onda, mu nista ni ne odgovaram....
#
#
At 11. mart 2009 11:36:52, teateodora
Marija, (mislim da je jednina sasvim pravilno upotrebljena
Ljubav = sloboda. Nijesi ti kriva, ako se u tu matematički tačnu formulu uklapaš, na to možeš da budeš samo ponosna. Tvoja tuga treba da bude jedino zato što one koji voliš nemaju hrabrosti za isto. Tu ne možeš ništa. Ostaje ti samo da žališ, ali ne i da si nesrećna zbog toga...i da se nadaš da postoji bar još neko takav. Za takvog nekog se valja potruditi i čekati. Glupo je sada da ti kažem da će sigurno doći...ono što je važno da ti radiš sve što miožeš i da ne praviš kompromise sa sobom. Čini mi se i da ne praviš i u tome je tvoja snaga.
Srećno... Potpuno sam ubijedjena da te sreća čeka
#
At 11. mart 2009 12:26:11, kojak
Mislim da poprilično razumem poruku, ali premalo je podataka da bi se moglo zaključiti, da li je "J" samo epizodica, koja je bila neophodna da skrati agoniju, odavno završene veze ili je možda baš ON neko, uz koga treba da ostaneš i budeš srećna.
Teško ti bilo ko od nas, na ovakav način, može odgovoriti na takvu dilemu, čak ni površno.
U svakom slučaju, fizički rastanak sa nekim, ne bi ni smeo ni trebao da ubije svu lepotu onoga, što smo proživeli uz njega ili zahvaljujući njemu, ali ni da nas obavezuje da mu se uporno vraćamao, ako takvih trenutaka više nema.
To je osnovno pravilo koga se, kada su veze u pitanju, držim u životu.
Nekima se dopada, nekima ne, ali ja ne odustajem od njega.
#
At 11. mart 2009 14:28:18, marija@
hvala ti, tea.. i ja zelim da verujem da postoji..
mada bi, u nekom smislu, trebalo da mi je to svejedno - ako se pojavi, divno.. ako ne, opet divno...
kojake, znam, ne bi smeo.. mozda samo zato sto se poklopio sa ovim drugim, nekako mi pada tesko.. i kao da mi treba da se odmorim od svega.. dzon i ja smo imali zaista mnogo lepe tenutke.. bilo je jako lepo biti s njim.. samo ne mogu da zivim na nerealnom oblaku secanja, dok u stvarnosti osecam da nesto umire.. nesto drugo zeli da bude rodjeno, to da, i kao da sve prethodno mora da otpadne...
sve
ne razumem zasto je tako. ne zelim ja njega da izgubim, niti da ga povredim na bilo koji nacin.
samo zelim da budem svoja, mozda to jasno treba staviti do znanja, da nisam njegova, i da on nije moj..
bii smo zajedno, bilo je lepo dok je trajalo, mozda cemo ponovo biti, ko to zna, ali sada - i zapravo u sve buduce dane, ja sam svoja, i on svoj. ne njegova, niti on moj.
hm, nesto mi se sad ovde cinimise bistri
razmislicu ja jos o ovome
hvala u svakom slucaju,
javicu rezultat..
Marija
#
At 11. mart 2009 14:31:22, marija@
ps. teodora, i ja mislim da si ispravno upotrebila jedninu
At 12. mart 2009 22:09:59, marija@
objavljeno čet, 12.03.2009 21:22 | autor: Vuk91
To je devojački... Batali... Pređi na heraldiku, anime ili kompjuterske igre. Šta kažeš na to?
"blablablablablablabla"
Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK
joj bre vuche - koliko puta treba da izbrisem tvoje spam komentare e da bi shvatio da cu ih izbrisati uvek???
stvarno, ima toliko blogova kojima to ne smeta, mene iritira, isto kao i reklame na teveu koje uvek stavljam na mute, ili na radiju utisam na nulu pa pustim ton ponovo kad prodje
stvaaarno, ako si neki dzentlmen :o) ovde to vise neces raditi.
ajd cao
At 12. mart 2009 22:49:22, kojak
Eh, na istoj smo muci.
I ja sam upravo izbrisao i to dva vezana istovetna "komentara", jer ih je on okačio na post, koji je ustvari sećanje na moju prijateljicu pa je krajnje nepodesno mesto za takve gluposti, ali on to očito nije u stanju da shvati, na žalost.
Ja inače nemam običaj da brišem komentare, ma kakvi bili, ali što je mnogo-mnogo je!
At 13. mart 2009 12:12:25, marija@
eh kodzaku
nego.. dobila sam danas poruku od muza da hoce da dodje da pokupi stvari i pita kad je meni zgodno..
raspadam se..
pored svega, ne znam sta cu u zivotu bez njega, najcrnje misli hoce da me uguse, ne znam kako sedim ovde na poslu i jos kao radim nesto.. osecam neminovnost svega ovoga, gledas kako se rusi jedan svet i zivot i nemozes da uradis nista da to sprecis.. takav neki osecaj..
ne znam sta da kazem. ne zelim nikom................................
At 13. mart 2009 14:26:05, Mario2002
To je tvoja građevina... bilo da je kula od slonovače, tvrđava od betona, kuća od "Lego" kockica ili kula od karata...
Karte su podeljene...
At 13. mart 2009 14:48:41, marija@
naravno da jeste.. mogao bi reci slobodno, i bio bi u pravu, da nemam prava da se zalim, nisam li sama bas ovo htela, nije li to ono o cemu sam mastala, da budem slobodna, nisam li, posle dugo vremena, sama preuzela korake u tom pravcu...
da, jesam. tacno je.
pa ipak to mi ne pomaze da boli manje... niti da se osecam manje prestasenom od buducnosti za koju ne znam ni kakva ce biti.. ni zasto moram da je izaberem bas takvu.
volela bih da znam odgovor na poslednje pitanje, verujem da bi mi bilo lakse..
gledam sve ovo i iako nesto u meni vristi - ni jedna rec ne prelazi mi usne, ni jedan pokret, nekako osecam neminovnost..
pih, sta sve napisa' za ovo kratko vreme..
well....
istina je da nikad nisam zelela da se hb. i ja razidjemo. ali vidis, ne moze tako....................
At 13. mart 2009 21:16:03, Vuk91
Šta ne voliš od toga šta sam napisao?
Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?
Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK
At 13. mart 2009 21:46:28, slayayu
Marija, neka vrata treba ostaviti zauvek zatvorena. Moram da primetim da bi bilo lakse ispratiti neke stvari kad bi pisala puna imena umesto slova. Mozes na svako slovo dodati neko fiktivno ili slicno ime nekom na koga te i to slovo asocira, cisto da mozemo da pofatamo sve likove ovog proznog stiva:-)
At 14. mart 2009 0:43:53, dvevijuge
2m, pa sve već znaš,
ti si ga gurnula preko ivice,
i sad srećo izdrži, istrpi, podnesi bol i teraj dalje
At 14. mart 2009 15:45:40, marija@
vuche, znas ti dobro - a ako ne znas, dzabe da ti objasnjavam
pozdravko
sladjano, u pravu si i vazi se..
buduci bivsi koji vec postaje blisko-buduce bivsi, je dragi je muz je, kako sam ga jos zvala, hm, ..
J. = bilivitornot = Dzon
moze i Johhny
2v: vazi sreco :d, evo stampeda strahica i ostalog iz ove i prethodnih inkarnacija valjda trci preko mene ali ja evo stojim hrabro i teram po svom :o)))
ljubac
Izmenio marija88 dana 16/3/2009 u 10:03