Dve Marije

čet - 13.11.2008

ne fizičke, ne o tome.. tek jedna priča..

***

bio je vreli letnji dan.. sunce na vrhu neba, a nebo bez oblačka..

stajala je na autobuskoj stanici, u kratkoj tamno plavoj haljinici na bretele, plava kosa joj je padala preko ramena, velike crne naočare skrivale su njene oči.. stanica je bila skoro prazna, autobus joj je otišao ispred nosa.. držala je svoju malu crnu torbicu ispod ruke i ponekad šetala par koraka tamo vamo.

crni bmw je prošao polako niz ulicu, pored nje, zaustavljajuci se desetak metara ispred, da bi zatim krenuo unazad i zaustavio se blizu nje..

otvaraju se vrata, lep momak, u lepo skrojenom svetlo sivom odelu i crnim cvikerima pitao ju je: hoćeš da te povezem? ideš do grada? i osmehivao se..

ona se osmehnula njemu, ionako kasnim, po običaju, pomisli.. par sekundi i gledanje na sat, i ..

pa hvala, rekla je, i kliznula na sedište..  unutra je bilo prijatno, bila je svesna njegovog pogleda na njenim golim nogama, njegovog tela ispod majice i sakoa.. ja sam D., rekao je i skinuo naočare.. mmm, pomislila je u sebi gledajući ga.. dokle ideš? do centra.. usput su pričali potpuno opušteno, kao da se znaju dugo.. pre nego je izašla pitao je za njen broj telefona, hteo bi da je pozove, nije ga dala, sa nekim objašnjenjem.. svejedno, drago mi da smo se upoznali..

...

šta je ovo bilo? pitala se analizirajuci reakciju u svom telu, o kojoj naravno niko sem nje nije znao.. njen partner, za kojeg je bila već nekoliko godina udata je bio negde daleko, nedostajao joj je i to jako, svaka ćelija njenog tela je znala to.. well, šta god, nećemo se više sresti,  imam posla sad i ne mogu o tome da razmišljam.. krenula je lagano, smešeći se

...

nedelju dana kasnije, ista stanica, gotovo ista scena.. ovoga puta nije prošao, stao je odmah i mahnuo joj, upadaj.. nije se dvoumila i ušla je.. čudno da se ponovo vidimo, rekla je, pa moram da ti priznam da sam namerno prolazio ovuda.. nadao sam se da ću da te vidim.. jel?

da, rekao je otvoreno.. jako si mi se svidela jos prošli put.. sad izgledaš jos lepše.. nasmejala se, za trenutak je poželela da ima još nešto na sebi osim crnih sandala sa visokom štiklom, kratke sive suknjice i malenog belog topa.. jer, osećala se nekako gola pred njim..

ovog puta nije tražio telefon, samo ju je pozvao da izađe sa njim na piće ako je slobodna neko veče.. dogovorili su se, doći ću po tebe oko osmice.. izašla je i zatvorila vrata..

--

šta radim ja ovo, zašto da se vidim s njim, pitala se, mada je znala odgovor.. svideo joj se, svaki detaljčić koji je saznala o njemu je uzbuđivao.. well, mogu da izađem sa nekim, nije to prestup, zašto da ne, da izađem malo iz ova četiri zida u koje sam se okovala.. ma da, opusti se..

..

naredna dva dana se trudila da ne misli o njemu, vreme je proletelo.. sišla je na dogovoreno mesto, nije ga čekala dugo.. i onda taj restoran, na košutnjaku, iz kog se grad prosipao i svetlucao u daljini.. svetlost sveća na stolovima, njena uzana majica sa prorezom na grudima, ne dovoljno velikim da bi bila degutantna, niti malim da ne bi golicala maštu, njegove ruke na njoj kao slučajno, ispijanje pića, gledanja usana, svetlucanje očiju u mraku, lagana muzika..

da odemo do mene? ne bih, rekla mu je, možda neki drugi put, moram kući.. okej, nije nikuda žurio, nemoj da staneš baš ispred mog ulaza, prošli su dalje i parkirao je na jedno mesto na kraju u senci nekog drveća.. nagnuo se ka njoj i poljubio je, prvi put posle dugo vremena je osetila nečije tuđe usne na svojima, osetila je njegovu ruku kako klizi uz njene butine, bilo joj je vrućina, čudan ukus tog poljupca, drugačiji.. stavila je ruku preko njegove, stani, rekla mu je.. videće nas neko, a i moram da idem.. on je disao malo ubrzano, provukao je ruku kroz kosu, nasmešio joj se, odmaknuvši se .. okej, malena, znaš šta mi radiš, zar ne.. moram da idem, zvaću te, rekao joj je i otvorio vrata..

..

krv joj je pulsirala u obrazima, čekala je da zamakne iza ćoška i onda pošla do svoje zgrade, popela se liftom u stan skinula sve sa sebe i dugo se tuširala kako bi sprala njegov lepi miris sa sebe...

onda je otišla u sobu i gledala album sa njihovim slikama. nje, i njenog dragog, pre nego je otišao.. mislila je na D.

..

videli su se ponovo svega nekoliko dana kasnije..

sedeli su na vrhu jedne zgrade, u restoranu sa vrlo intimnom atmosferom, gde nije mogao da dođe svako. ali on je radio za vladu, tu prvu demokratsku, moglo mu se..

odvezao ju je par sati kasnije u svoj stan, pitala ga je sa kim živi, rekao je samo sa cimerkom, zovem je šeron stoun, upoznaćeš je, mada je nije upoznalo puno ljudi, ćudljiva je.. tvoja devojka ne živi sa tobom? ne.. kuća u skupom delu grada, penju se uz stepenice, ona ide za njim, još uvek pomišlja da se vrati.. ulazi kroz teška vrata sa stilskim bravama, svodovi umesto tavanice, visoki, prostor odzvanja od njenih štikli.. evo je šeron, kaže joj kada tanana nežna ženka ruskog hrta izlazi da ga pozdravi.. smeje se.. odlaze u dnevnu sobu, ako bi se to moglo nazvati tako, donosi joj piće, sedaju na pod, prigušeno je svetlo.. zna da bi on odmah posegnuo za njom ali on čeka, pričaju, gledaju se, odmeravaju, smeju, uživaju u igri, oboje..

i onda, on je nosi u svoju začudo malu sobicu u tom zamku, spušta je na krevet, svlači joj majicu skidajući i sebe istovremeno, ljubi je, oseća njegov dah na svom vratu, njegove usne na svojim grudima, njegove ruke među njenim nogama, kako svlače njene vlažne gaćice..

moram da zaustavim ovo, prolazi joj kroz glavu, oseća njegov ud na svojim usnama, uzima ga rukom i gleda ga u oči, a onda ustaje, ne, ne mogu ovo da radim, moram da idem, hej stani gde ćeš sad, ne mogu oprosti, moram da odem sad, oblači se rukama koje joj drhte, on klekne pored nje i počinje ponovo da je ljubi, hej, nema ovo veze s tobom znaš, samo moram da odem sad, hoćeš da te odvezem, ne treba, uzeću taksi, ali nije mi teško, pa okej, silaze dole, kola, parking, grli je, ona odlazi..

o bože hvala ti što sam imala snage da prekinem ovo.............. dobro je, da nismo otišli dalje.. misli dok lagano tone u  san....

epilog:

čula se s njim još par puta nakon ovoga, zvao je, ali više se nisu videli.....