77
čet - 23.10.2008
devet godina mog braka..
pauza na poslu, idem u prodavnicu, kiša pada kao iz kabla, moj crveni kišobran prkosi sivilu ..
na izlaznim vratima zvoni telefon, pomislim, gazdarica me želi obavestiti da mi je smanjila kiriju :), ali ne, ipak, on.. dragi..
kaže, koliko ono godina danas? pa čestitam ti..
kaže, hajde da zaokružimo bar na deset, pa posle kako hoćeš :)..
rekoh, ako preživimo narednu godinu, stvarno nam svaka čast..
na trenutak zastaje, znači li to da sumnjaš da ćemo uspeti?..
o, da..
i mislim u sebi, o kako samo da..
kaže, nije za preko telefona, pričaćemo kada se vidimo..
u sebi mislim, zar opet? ima li se više šta reći..
pita, odakle ti to dolazi? rekoh, ne znam, od tebe..
vetar me udara u lice, skupljam kišobran jer bi se samo polomio, od horizontalne kiše ionako ne štiti..
nisam tužna..
čudno raspoloženje mi se razliva mislima..
mislim na stanje ovde, na svoj život, na to da je danas jedna velika arhitektonska firma sa cca 120 zaposlenih objavila da otpušta 60 posto zaposlenih, da treba da potpišem ugovor za stan na narednih godinu dana, da bih, pored svega, volela da postanem irkinja :)..
dišem..
kapljice kiše na prozoru.......................
9 godina....... eh..........................................................
ne znam da l je baš za čestitanje, al' ako hoćete da popijete nešto, kuća časti :)..
