68
Ni tvoj akcent ni parfem ni glas
uto - 26.08.2008
i really love this guy…
ne ljubavlju koja se sreće u bajkama sa srećnim krajem .. jer ovaj to definitivno neće biti, budući se ni početak ne može dogoditi…
he ll be thirty next month.. i’m thirtynine.. no bilo bi zanimljivo videti kretanje čestica nečije aure, sa svim onim duginim bojama u kojima ona kako kažu može biti… kad smo blizu jedno drugom.. kad smo daleko jedno od drugog.. kad smo u mislima, ili snovima jedno drugom…
jedan grad, jedna stanica, par nežnih dodira po ramenu, jedan okret, dva osmeha..
jedan zagrljaj.. za početak..
par nespretnih koraka, par zbunjenih sekundi, kratak rastanak..
i onda veče… lagana kiša, koračamo ne videći svet koji prolazi gurajući se okolo.. sveća na stolu, crveni cvet, prigušeno svetlo, baš kao što volim.. teku sati.. zaboravljamo na jelo, zaboravljamo da smo u restoranu, tek nas s vremena na vreme lepa konobarica krupnih očiju upita ovo ili ono.. pa se opsetimo gde smo… u r so beautiful.. no, really, u should just look yourself in the mirror.. how many years has pased since I saw u last time, four? da, toliko.. zna li tvoja devojka da si se video samnom? no, i'd be a dead man by now, r u crazy : )).. since first time I saw u at work there, I started talking about u to her, every day, I just couldn’t.. she became extremely jealous.. she consider u as a danger, as a threat.. : ) Mene? Zašto mene : ) da me upoznala, možda bi je prošlo : ).. but u ve met, remember, in an elevator.. da, sećam se.. she thinks you are very very beautifull.. hej, ne preteruj ; ) u r just not aware of urself… možda ona tako misli, zbog tebe…
moj muž ima sličan issue sa tobom.. rekla sam mu jednom da se čujemo s vremena na vreme smsom, da me pitaš kako sam.. a mislim.. mislim i da je jednom pregledao moj mobilni.. aw..
ipak nazivam dragog da mu kažem s kim sam i gde sam.. kaže okej..
it is all friendly anyway, isn’t it? (što pitaš kad znaš, mislim u sebi : )))
most se izvio nad lifijem, svetlucanje reke što se spaja sa morem u daljini, glavna ulica, autobusi, ljudi.. ne kreće nam se kući, predlaže bioskop.. podilazi me jeza niz kičmu od nekih slika.. ali hajde.. on ne poznaje grad, objašnjavam mu, talbot street, abbey theatre, henry street as a main north side shopping area, pedestrian zone, marry street, cineworld.. neki bezvezan film sa dva oskara, njegova ruka pored moje, na mojoj ruci, pa nozi, i ništa dalje od toga. dovoljno… weird..
taxi, moja kapija, ulaz, stan.. dok se milioniti put javlja devojci sa druge strane žice, uplašenoj najverovatnije, da bi je smirio, tuširam se, palim sveće u dnevnoj sobi, u spavaćoj isto, puštam neku laganu aromatičnu muziku, sedim, pokušavam da dišem..
on dolazi.. dajem mu peškir, ako želis, da.. nakon desetak minuta seda pored mene, ne na fotelju, ne na druge stolice, pored mene na krevet, ka meni.. gleda me u oči, tiho je, divno je.. this is what i needed.. znam, dusso.. we shouldn’t go to that movie, loosing the time.. da.. sat kuca ponoć, pola jedan, jedan.. za sad smo kul, izdaleka.. profesija, ovo, ono.. ustajem da krenem da spavam, on kreće zamnom.. zavlačim se u belu mirisnu posteljinu, on sa druge strane.. kao, kažemo jedno drugom laku noć.. a onda otvaramo oči.. gledamo se, neće se tu još san dugo zavući.. kaže, i never thought i will c u like this.. da, jeste čudno , kažem mu : ).. savijam ruku preko očiju.. what r u thinkin about? hoćeš istinu ili? smešim se.. allways .. mislim... o tome... kako bih te zagrlila, ali tu je ova granica, vidiš tu, pokazujem rukom po sredini kreveta, kažem mu da skloni lakat s moje strane : )… aw so I will help u with that : ).. i približava mi se, grli me, osećam njegovo telo i njegovu vrelinu, i onda me ljubi, prvi put, ne dugo, onda se odmakne i pogleda me u oči, i zatim ponovo, nežno i žedno, " how long I wished to do this.." kaže mi, " I cannot believe this is really happening "… ko da sam neka premija ili nešto : )).. sasvim nežno mi miluje ramena, " it is not fare u have more clothes then I do : ) ".. hm, pa tu sad mogu da ti pomognem samo dovde, i odrešavam uzicu tanane pidžame.. laganim dodirom dodiruje mi bedra, noge, stomak.. please tell me if u want me to stop.. whenever ok? da, naravno.. nema žurbe, nema pohlepe, samo čista želja u prstima koji me pale, najstrašnije.. zastajemo, i’m nervous, kaže mi.. i’ve never done this.. u know.. da.. grlimo se, žmureći.. we don’t need to go further.. we can stop if u like.. vidiš, odaje te taj poslednji deo rečenice, mislim.. a onda me ponovo ljubi, usnama punim i mekim kao somot, poljubac kao vođenje ljubavi, nisam to nikad osetila tako, misao, (hm, ovo bolje da preskočim ; )) a onda mi ljubi vrat, zavlači ruku ispod majičice, prvi put mi dodiruje grudi, izvijam se.. grizem donju usnu da se ne bi čulo moje disanje.. ljubi mi stomak, « perfect », pomišljam osećajuci svaki njegov dodir, sve što radi je savršeno, ne mogu da verujem u to, drhtim.. ne bi trebalo ovo da radimo.. odmičem se.. i know.. i don't know what to do.. i m crazy about you.. miluje mi kožu, sasvim lagano.. vrhovima prstiju.. ramena, stomaka, nogu, butina.. pomislim, kada bi samo znao how ready i am for you now.. how i like that what u do.. klizi prstima po boku i zavlači ih ispod vezica tangi, ne zaustavljam ga...............
hm.. ne znam da li mogu da pišem dalje...
grlim ga, osecam kako ljubav neka čudno topla se razliva preko nas.... "i feel so comfortable with you..".. and then i kiss him.. prvo usne, i dalje, sasvim.. on kreće da legne na mene, i do not have a condom.. nemam ni ja..
zaustavljamo se.. čudno mi je da ležim na njegovim grudima, to mi je totalno neobično, zaspala bih tako, gledam na sat, pola četiri, ustajem za nešto više od dva sata.. otišla bih na svoj jastuk, ali grli me, kao dete, nekako .. dobro je, da nismo.. znaš.. yeah..
u jutro me bude njegovi dodiri, pre sata.. njegovi sitni poljupci, milovanja.. call off sick n stay with me..
krećemo zajedno, pijemo kafu u blue caffe-u preko puta mog posla.. prati me gotovo do vrata, nažinje se i ljubi u obraz.. odlazim, odlazi..
da sačeka svoju malenu kćer na stanici voza, radovao se da će joj pokazati zoo vrt, ona voli da putuje kaže, pokazuje mi sliku male svemirkinje, malene ali već nekako mudrog izraza lica uokvirenog plavim loknama.. pa kako će doći ona ovde?, well, her mother will bring her.... njena majka, ili zar ne tvoja - šta već?.. well, yes, you know..
da, znam.. iako ne razumem baš.. we are two worlds.. we are completely different... but if we separate i'd see my daughter twice a week.. i couldnt do that to her..
da, pa, bar dok ona ne napuni 18 godina,a posle kako hoćete.. only 14 years more : ) aha.........................................................................
posted by marija@ at 26. avgust 2008 18:16:48 | Permalink | 12 comments
meet me down at the blue caffe, a. posle svega (o cemu si pisala), sprecio te je kondom. jos cu pomisliti da si savesna
• At 27. avgust 2008 12:02:46, marija@
da, mos' misliti
(zar si sumnjao :o))
a nesto smo morali da nadjemo kao razlog, makar to bio pad dolara u juznoafrickoj republici usled well, whatever
• At 27. avgust 2008 12:12:17, niko
sumnjam, sumnjam
• At 27. avgust 2008 16:22:52, marija@
hm..
to me i plasi :d))..
a bice ga, verovatno..
vec me pitao, ustvari nagovestio da bi dosao ponovo, da ce dolaziti cesce – ali samo ako bih ja zelela da ga vidim..
najgore od svega mi je intenzitet ovoga sto osecam prema njemu.. i to me oduvek nerviralo.. sto ne mogu nista da uradim s tim.. od kad sam ga srela prvi put, dok ja postanem 'svesna' reakcije i kao opsetim se racionalno da nesto iskalkulisem u sebi, srce mi (bukvalno) vec kuca jace i brze, nekako tesko i duboko mi postane disanje (to mi se nisakim ne desava) i treperim (copyright by erazmo
i sad,
jedino, da se ne vidimo vise.. ili za 14 godina, kad ce mozda, jbg, biti, free - again..
a to je .. hm.. dok smo ujutru isli ka stanici.. pitah ga.. sta ce joj reci, gde je proveo prethodnu noc.. …….i don't worry about that... my biggest worry is.. what ll you think of me now.. will you wanna c me again
"would i (be able to) lie to you honey"?....
• At 27. avgust 2008 17:24:17, niko
nista se ti ne pitas devojcice, kako to da ne shvatis
• At 27. avgust 2008 19:15:51, Salila
...ovo sam procitala u dahu.... ne znam sta da kazem... osecam naboj.. potpuno se preslikao na mene.. verovatno zato sto imamo slican emotivni naboj.. razum.?? da li je svet srecniji sto koristi razum, sto daje prednost razumu...? zar ne bismo bili srecniji da smo slusali svoju dushu odmah.. odmah.. ono najunutarnjije.. u suprotnom razum [u sta spadaju obziri, kulturno nasledje, nametnute ideje, ochekivanja itd] je zagadio sve.. previse razuma a premalo dushe... zar nismo zeljni da osecamo...?? ne da razmisljamo nego da osecamo...
• At 28. avgust 2008 0:27:04, arrow3
Don't know what to say....why is life so complicated?
Kao i Salila, u jednom dahu, in one bajt bez zhvakanja
Modern Penelopa
• At 28. avgust 2008 10:43:28, marija@
#niko
#salila, draga – napisalo se u jednom dahu isto, mozda zbog toga
#strelicice.. ha, da, znam penelopinu pricu
osim perhaps nekog (modernog) odiseja zaturenog pre ko zna koliko vekova
• At 28. avgust 2008 17:13:18, Salila
raspao bi se sigurno, ovakvog kakvog ga znamo.. i najzad bi otkrili ilti obelodanili lek za rak..
• At 28. avgust 2008 18:25:35, marija@
neces da uplices pitanja morala i savesti, ali ona se uplicu, naravno, sama..
i znam, sve znam..
sto rece onaj (parafraziram) "samo su greske moje, sve ostalo je tudje"
neka pitanja o kojima sam pisala pre cca dve godine se ponovo bude..
pitam se, nije li krajnje vreme
ponovo reci sve
nebitno je ovo konkretno, nista licno, ne moram ga videti nikad vise - ali principa radi
znam da bi to bio potres od kojeg ne bismo preziveli, ovaj put definitivno so be it
ne znam.. moguce da cu to uciniti.. i pokusacu polako.. znam da nismo ucinili nista strasno - sto bi ti rekla
ili jos bolje - zasto...
grlim
• At 28. avgust 2008 20:25:48, Salila
pre neko vreme se u mom skromnom krugu potegla pricha o razvodima.. da li je bolje za dete da roditelji ostanu zajedno [a da se ne podnose ili ne vole] ili da se razdvoje... za dete je potresno i jedno i drugo.. jer dete, vise od vecine odraslih, oseca sta se desava u neposrednoj okolini .. koliko god npr. se roditelji trudili da izigravaju srecnu porodicu, dete ce osetiti pozadinsku energiju netrpeljivosti i hladnoce izmedju dvoje ljudi koji treba tom detetu da predstavljaju buduci zdrav model zajednice i bliskosti.. razvod jeste tektonskih razmera ali je na neki nacin poput hitne operacije, zaboli ali nakon inicijalnog shoka dolazi rekonvalescencija.. i pocinje da popusta ona hronichna kucna tenzija i na izvestan nachin jedno razreshenje se dogadja... no, ne favorizujem ni jednu varijantu niti ima pravila da je ista od toga kategorichno resenje ichemu.. ali ako se tiche dobrobiti deteta [mislim da je to ono kljuchno ovde].. tu je vec stvar shkripava i da si se ti desila i da nisi...
a ljubav uvek nadje nachin.. uvek.. uvek.. prava ljubav ne zna za granice ni daljinu.. a jako je retka jer malo ljudi sebi dopusta takvu neustrashivost i takav izazov.. i prichaj o tome! voli i prichaj koliko god rechi mogu da iskazu
• At 29. avgust 2008 13:04:07, marija@
joj ne znam sta da kazem osim da je ovo nekako potpuno ludilo..
osecam se skroz izgubljeno..
a i on isto...
razum i ovo poslednje parcence svesti mi govori
da bi trebalo da se povucem koliko god mi to bilo tesko..
mislim da cu mu reci sve sto osecam prvi put .. onako, confessions on a dance floor .. i..
step back...