Dve Marije

sub - 16.08.2008

Slika br. 2: On & ja

Elem, baš kao što već i vrapci na grani znaju, nas dvoje smo u b(m)raku već devet od 11 godina koliko smo (nazovi) zajedno..

Mnogo je kume 11 godina.. Pa, jeste. Znamo se mnogo dobro, a opet, kao i da  se ne poznajemo.. Odnosno, odoh ja u stranu o kojoj nisam htela..

Nemamo decu. Nikad nisam koristila nikakva kontraceptivna sredstva, ali nikad nisam ostala u drugom stanju. Nije da nije bilo perioda kada nisam baš želela da se to dogodi, ali, činjenicno, nikad nisam bila ni luda za tim, u smislu da mi je to bilo baš na prvom mestu u životu. Uvek su mi neke druge stvari bile važnije i preče od toga, a, iskreno rečeno, toga sam se i pomalo negde u dubini, plašila.

Posle nekih pet godina krenuli smo i na raznorazna ispitivanja, ispostavilo se da smo oboje potpuno zdravi i da, bar što se fizičke strane tiče, nemamo nikakvih problema da postanemo roditelji.

Onda je sledilo više od godinu dana sa nekim lekovima za pojačanje ovulacije (kao), bez uspeha.. Nakon čega je sledilo tri meseca IUI-a (inter uterus insemination) takođe praćeno lekovima, ništa.. Moralo je da bude dva meseca pauze, pa onda još tri pokušaja, nakon čega smo odustali.

Tačnije, ja sam odustala.

Idući korak je trebalo da bude vantelesna. U jednoj privatnoj klinici, prošli smo kroz sve pripreme, dali su nam početne lekove i instrukcije, ali ja dalje od toga nisam uradila ništa. Bilo je to pre dve godine, otprilike kad sam počela da kuckam ovde ovaj blog...

E... Umesto toga šta je bilo, znate i sami..

Zašto sam odustala? Ni sad mi nije baš skroz jasno, ali ima tu više faktora.. Jedan od njih je taj, što me je on krivio za to što nemamo dece. Ne moram da kažem koliko mi je to teško padalo. Drugo je, što je na račun toga, krenuo da me ucenjuje, kao, mi nemamo dece jer ti imaš neke druge stvari koje te odvlače od tog "cilja", znači, trebaš potpuno da se odrekneš svega (uključivo svoje prijatelje i viđanja sa njima itd), i da se za dve godine tj dok naše dete ne napuni godinu dana, posvetiš samo tome. Naravno, ako treba i da ne radim.. Treće, počela sam da se pitam da li je slučajno što nas dvoje nemamo decu...

Na klinici su nam rekli da nekad, iako ne postoji fizički uzrok, nečije jajne ćelije i nečiji spermatozoidi jednostavno ne žele da se spoje. Ako je tačno ono da "bodies never lie", da li je to neka poruka za nas koju ne želimo da čujemo ni vidimo. Pritom, rekoše, da je sasvim moguće, da bi oboje sa nekim drugim, imali decu bez ikakvih problema..

Ne znam..

U međuvremenu sam se dva puta bila zaljubila žestoko, drugi put u već pominjanog No. 2.. Prvi put sam potpuno izgubila glavu, drugi put skoro pa potpuno, srce ... Želela sam da budem sa nekim drugim, trebalo mi je da osetim da sam voljena takva kakva jesam i da volim ljubavlju kojoj mogu da se predam potpuno. 

Htela sam, i da on bude sa nekom drugom, verujem da bi sve lakše bilo da se to desilo.

Sa no. 2 sam otišla na tronedeljni put, o čemu sam ovde pisala, nakon čega se on odselio, od čega je prošlo evo godinu ipo dana..

No međutim, nije se desilo ništa, za svo ovo vreme, ni tamo ni vamo. Bukvalno, naš život kao da je stajao u nekom vakuumu, u prostoru ograničenom našim neželjenjem da krenemo jasno u nekom drugom pravcu.

I sad smo tu.. Ponovo smo nešto kao često krenuli da se viđamo, on ne spominje više sulude zahteve, a ja pomišljam, da možda ipak probamo, taj ivf..

Pa ako ne uspe, bar ću znati da sam probala sve što je bilo do mene, i nauke, jel. Pomisao na sve što treba da se prođe u tom procesu mi je i dalje skeri, i to vrlo.. Ne treba da spominjem koliko je sve to i skupo, negde oko pet hiljada evra, cirka, minimum.

Ali ponovo razmišljam o tome. Razmišljam o mogućnosti da postanem majka, i to me privlači..

Naravno da imam i misli o tome, kako nisu sve žene rođene da budu majke. Jednostavno, nisu. I ta činjenica ih ne čini manje ženama.

I eto.. čeka se na termine za konsultacije i po mesecipo dana.. ali krenuću ka tamo, pa dokle stignem..

Znam da će on biti tu i zato ne brinem mnogo oko toga šta se dešava sada.

Hoću da ignorišem to što mi je srce pomao sleđeno i taj neki osećaj ili potrebu da pobegnem.. pa da probam nešto drugo, za promenu..

Usput živeći sebe..

edit:

...

muse u marlay park-u, 13og avgusta leta gospodnjeg 2008og

recorded by marija@