Dve Marije

sub - 14.06.2008

ali šta o njoj...

znam, obećala sam.. od tog obećanja prošlo je više od.. mesec dana..

u međuvremenu, svašta, i ništa.. velika gužva oko administrativnih poslova.. položila sam vozački, sad sam ponosna vlasnica irske vozačke dozvole.. skinula sam oznaku L (ludak za volanom) sa fijestice.. vozila sam je na servis, prvo sam morala da joj promenim glavu zadnjeg desnog točka, a onda i na redovni servis - filteri, ulje i sve redom, plus, kaiševe, brisače i prednje gume.. cena, sitnica (da, da :)) kako god, sad smo ko nove, i ona i ja :)

onda sam išla u revenue ofis (hm, nemam pojma kako bi se to prevelo - možda nešto kao poresko?) i predala sam zahtev za naknadu takse jer rentiram stan. nisam ni znala da to može, pa sam predala za sve godine unazad - uglavnom od 2004e su primili jer je ranije zastarelo. al nema veze, kanulo malkice para pa sam u celini u plusu :)

onda sam konačno razgovarala sa šefom i rekla mu da stvari ovako više ne idu. mislim volim ja svoj posao i sve je to okej, ali brate, ovde samo u prvih pet meseci tekuće godine inflacija bila pet posto, da ne pominjem da mi je u oktobru prošle godine rekao da će mi u februaru povećati platu a od tad prošlo tri meseca. itd. kako god, "veliki" razgovor je bio zakazan za ovu sredu, tokom kojeg se desio samo prvi deo razgovora - ostatak pomeren za idući petak, usled nekih njegovih neodloznih poslova. hm. dobro. sačekaću i taj petak, živo me zanima.

pa ću valjda da prodišem malo. kako sad stvari stoje, ne bih mogla da dođem naleto u srbiju. a jebeš ti takav život. neću brE tako da živim, rekoh mu nisam džabe išla 18 godina u školu, a i ne živim u srbiji :o)..

prošla je evrovizija, prošli su izbori, ne bih da komentarišem. ovo potonje mislim.

a nisam htela o tome. hm, majka jel..

pa, počelo je to ovako nekako.

ali nešto sam vam ostala dužna još od onomad. slovak taj.. da, ubrzo nakon onog razgovora sam se povukla iz toga.. verovatno mu nije bilo jasno, al jebiga nije ni meni. uglavnom, iako mi nedostaje s vremena na vreme i pomišljam na to da ga okrenem, znam da to neću uraditi. i, dobro je tako.

vikend početkom juna je bio tzv produženi ovde - ponedeljak se nije radio, benkholidej, i provela sam ga sa mužem u istraživanju najsevernijih delova irlandije.. ubava priroda, samo tako, vreme beše izmisljeno.. prelepo.. on kaže da odavno nismo nili tako dugo zajedno, a ja osećam da nikad nisam bila dalje od njega. i, da, dobro je tako. zvao me sinoć, hoće da dođe, okej, dođi. razmišljam da danas s njim definitivno raščistim neke stvari. nismo mi jedno za drugo. ako me za jedanaest (i slovima: 11) godina nisi shvatio, nećeš to moći ni sad. znam to. tako da, bolje svako svojim putem. da omanjimo ova viđanja. da nađeš neki drugi pravac jer ovaj ne vodi ničemu.

spremna sam da započnem svoj neki novi život. neki bolji, a nekad je i biti sam bolje.

i bejah prošlog petka na certu radioheda - u malahajd zamku. mislim, koga zanima nek pogleda na jutujubu, okačih nekoliko videoklipova - ukratko, mnooogo dobar koncert.

elem, majka..

(dramska pauza, kokice i takoto)

tu priču bih mogla započeti sa detinjstvom i najranijim sećanjima, sebe, nje.

reći da sam od malena bila drugačija - samostalna, samodovoljna, kreirala za sebe svet u kom bih se osećala dobro i u koji nisam dopuštala pristup svakom.. pravila igre, ako hoćes kako ja hoću - okej, ako nećeš, i to je okej, ja ću sama.. takva sam bila.. volela sam da sebi namestim recimo sobicu za igru, da je obavezno ogradim, makar jastucima od kreveta, i da unutar tog prostora napravim sve da bude ugodno oku, da bude lepo. ne može sad tu neko razmaženo derište da mi ulazi i da mi ruši to ili da razbacuje okolo. i onda sam unutra namestala svoje lutkice, sekla neke materijale (lažem, jako često baš svoje čarapice jer su bile za to ekstra zgodne :o) i šila im haljine, kapice, bluzice i slično. pravila sam od nekih kutija ormariće, sa fijokicama, sve onako ko pravo, i slagala njihov veš unutra.

ili pri jelu - sve je moralo da ima svoju posebnu tacnicu, svoju kašičicu, svoj tanjirić, šoljicu. 

itd. znači da ima neki red. neki smisao. i poštovanje. kad sam bila beba, volela sam uglavnom dugo da spavam, budili bi me da jedem. (bila sam mršavica, jer me strašno mrzelo da jedem i nikad nisam kontala što me sad prekidaju u igri zbog nečeg što je tako dosadno kao što je - žvakati neku hranu bzvz. a i volela sam stvari naopačke - leti, po dvorištu u čizmicama - crvenim, na šniranje. uf, milina. zimi - po snegu, u papučama bosih nogu.

možda naopačke, ali meni je tako odgovaralo. i bila sam da - hepi.

- nastavak u sledećem broju - (čisto da vas ne udavim odjednom, ako već nisam :o)) -

ps.

...

radiohead, in rainbows - početak certa

all i need