Dve Marije

Čudan je osećaj.. ići kod sopstvenog muža, na sopstvenu slavu, kao gost.. I sedeti za stolom, dok te on služi, preko puta devojke kod koje on živi, i do koje mu je stalo.. Da se ona zahvaljuje vama, što ste je pozvali za tu priliku da bude deo običaja o kojima ne zna ništa, pritom bivajući u svojoj sopstvenoj kući...

Čudno je gledati njega, kako se osmehuje njoj, a zatim gleda u mene, i osećati da me voli, bez obzira na sve.. Gledati ga, kako uživa u prisustvu obe, na svoj način sa svakom, i pritom biti opuštena, kao da sam sa neka dva prijatelja, koji su i meni dragi, svako na svoj način.. Gledati nju, veselu i nasmejanu, jednostavnu, lepu, neobičnu, i shvatati da ona i ti imate više zajedničkog nego njih dvoje, i bilo ti to žao, zbog njega.. Čudan osećaj sa njom pričati potpuno prirodno, i objašnjavati joj, u trenutku kad on izađe iz sobe, da vas dvoje nećete biti zajedno i da ne veruješ u to da to ima šanse.. a ona ti govori da ste baš jedno za drugo..

Čudan osećaj da on, kada mu zazvoni telefon kaže da ne može da odgovori na poziv jer ne želi da prekida tako lepu atmosferu... i pritom znati da je ranije (dok ste bili zajedno) sasvim kul uvek odgovarao na telefon ko god bi ga zvao (taj dan obično da nam čestita slavu), pričao sa tim nekad i više od desetak minuta bez frke i problema, i znati, da nije odgovorio, zbog nje.. koja to ne zna.. Čudan je osećaj u kom ti ona govori da (u ranim tridesetim) ne želi još uvek da se veže niti da ima decu, i govoriti kako me razume skroz i kako bii i ona tako kao ja, a ti pokušavaš da joj objasniš da, možda preispita svoj stav i da prednost deci pred karijerom, putovanjima i susretima sa raznim ljudima, a ti si to upravo radila.. I pri njegovom povratku u sobu naravno, promeniti temu.. Zajedno sa njom, malkice ga zezati zbog toga što žene imaju moć koju muškarci nemaju i o kojoj mogu samo da sanjaju :d.. Pritom, voleti ga.. Čudno je njoj nas dvoje da pričamo o tome kakve su bile prve godine naše veze u kojoj je zaljubljenost među nama bila rascvetana dugo i jako, ne par meseci već mnogo duže, a pritom znati ove poslednje godine koje su nam donele kraj...

Čudno je sa njom pričati o letovanju u Hrvatskoj u kojoj je i ona letos bila, pritom pominjati detalje koje ni tvoj još uvek muž ne zna.. Ili slušati o tome kako joj je čestitao novu godinu, pritom znajući da tebi nije..

Čudno je ostati sa njima dugo, duže nego što si planirala, i zatim, nakon njenog odlaska na spavanje jer sutra radi prvu smenu, a policija na aerodromu mora da bude sveža i spremna :), ostati sa njim i slušati ga kako te nagovara da ostaneš da prespavaš jer, bože moj, šta ima čudno u tome da žena prespava kod svog muža..

Čudno je, dok te prati do kola nakon tvog ipak polaska kući, gledati ga kako stoji pored auta, u priča ti nešto, jer ne želi da odeš... Smrzavati se pri otvorenim vratima, i ne moći da ih zatvoriš jer je on tu, i pitati se, da li je to poslednji put da se vidite...

Čudno...

Jako čudno....

ps. Čudno je i to, mada možda najmanje od svega, da je, pred Novu godinu, Mišel našla dečka...