Dve Marije

e, šta se izdešavalo lately.. kratki pregled potonjih događaja od prethodnog posta.. gde da počnem?.. hajde od no3 sa kojim sam se videla na moru.. nakon onog pomenutog mejla sa izlivima ljubavi, i pre nego sam mu i odgovorila na isti, već mi je poslao drugi, sa par predloga za vreme kada bi došao kod mene.. nisam mu ni na taj mejl odgovorila, zvao je telefonom.. kada da dođe.. mada sam mu jasno stavila do znanja da ne očekuje ništa od mene, da može da dođe kao friend i ništa više, ni pet minuta nakon razgovora stiže mejl u kom je sav srećan jer je kupio kartu za avion.. sa iks pitanja u njemu.. eh živote.. sredina oktobra, tačnije za mesec dana.. na celu sedmicu.. zeleno svetlo? žuto svetlo? crveno.. nem pojma.. treba li da vam kažem da mu nisam još odgovorila..

u međuvremenu.. jedan drugar kog sam  tek upoznala letos, mlad i vrlo simpatičan, piše mi juče takođe da bi hteo da dođe da me poseti, ako je to okej i ako bih ja to htela.. o šta je ovo, pitam se.. al volela bih da ga vidim. na neki vikend, na šetnju po gradu i večerinke u pabu.. why not, come, rekoh mu..

a sve to nakon jučerašnjeg jutra, u kom se nešto u meni srušilo, slomilo, puklo kao neka ljuska oko mene, bolelo je, nije da nije, ali me ostavilo mirnu... prekuc iz dnevnika:

"Sve se srušilo...

Kako se počinje život iz pepela?...

Možda je ovako bolje?...

Da li je?...

Ne znam...



Šta mi je činiti?
Kako da ponovo sastavim svoj život da liči na nešto? Kako da sredim sebe?
Da shvatim razmeru ove promene?...
koja me ostavila praznom, skoro mrtvom

Odakle da nađem snagu za idući korak?,
za ponovni osmeh
kad sam ostala sama,
potpuno sama
bez ikoga.....



---
Da pustim sve...
Ne mogu više nizašta da se borim,
gotovo je.
Kraj. Jedne unutrašnje agonije
jedne potrebe za ljubavlju, za prihvatanjem
potrebe da budem nekom nešto..."


i onda, nakon tog jučerašnjeg dana, uveče, me zove dragi.. kojeg nisam videla od onda, i koji ne prima goste.
poslao mi je pismo u kojem mi je napisao šta želi i šta ne želi u životu, u mogućem našem budućem životu..
kad sam mu rekla da u tim njegovim željama ne vidim ništa sporno, (način na koji je opisao mene kakvu me ne želi ne odgovara meni te zato rekoh u redu je) reče mi da će mi poslati predlog naše zajedničke budućnosti i onoga što nam je činiti, ukoliko se sa tim složim.. okej rekoh mu, ja sam tu..

i nakon sat vremena, drugi mejl..
sa pet tačaka, među ostalim, o detetu, i o njegovoj zabrani mog viđanja i kontakta sa drugima. do njegove procene da je to bezopasno po nas..
vidim da si ponovo bio veseo, rekoh mu :)..

rekoh mu da ću i ja da napišem svoj predlog.. kaže možeš, sad, za mesec dana, kad god želis.. da te dve tačke može i treba da izbriše, i da treba, umesto toga, da mi veruje........................................