33
(J)opet(?)
pet - 24.08.2007
Jopet ja?
hm...
vratih se sa odmora br 2.
bilo je lepo.
i kratko.
zapravo, šta lepo - divno.
more, plavo i toplo, vreo kamen, belina vrhova talasa, sunce na koži..
smeh prijatelja neviđenih dugo..
šetnje po magičnom kamenom gradu uskih ulica sa ženom zelenih očiju, mojom sestricom u srcu....
bijela kava sa šlagom i voda iz špine..
susret sa njim, iako kratak..
sa njim, do kojeg mi naravno više nije stalo.. njegovi pogledi, komentari o mojim nogama u belim sandalama, o mojoj različitosti od ostalih..
poziv na razgovor.. ma ne, nije mi stalo, zbunila sam se sasvim slučajno, pocrvenela kao derište..
naše neprimetno izdvajanje na plazi u šarenu senku borova.. zatim uveče, na terasi hotela, tvoj drugi poziv na šetnju kada se ugase sva svetla ..
o da, naravno da bih s tobom (i na kraj sveta) ali nije me briga.. prošla sam to..
i onda, naši koraci po pomrčini, sećanje na prošlo leto od kojeg je sve čini mi se počelo, brže strujanje krvi u venama, želja.. ali neću te dodirnuti, slušam te dok mi pričaš, o svojim problemima sa ženom sa kojom imaš neodoljivu malenu kćer, sa ljubavnicom koja te hoće samo za sebe (ah kako je sebična, uopšte je, naravno, ne kapiram), o borbi za obe, o neuspevanju da dopreš do njene duše (pitaj mene, reći ću ti kako).. ali nije mi stalo, baš me baš briga za tebe.. za tvoj lagani dodir na mom struku, na preplanuloj koži, da li od sunca ili tvojih dugih prstiju.. tako bih da te volim, ali, šteta, ne mogu jer..
mesec se okačio visoko, šušti njegova srebrna mreža u krošnjama, odbljeskuje se po polju mora oko nas, kedrovi se zavlače u nozdrve, toplina noći nas obavija kao svila.. ne primećujem kuda prolazimo, upijam te, tebe pravog iza tih reči, dajem ti se, u glasu što me odaje.. ali ne, nije mi stalo.. daleko iza ponoći zastajemo na stepeništu, grliš me, grlim te, dugo stojimo tako, osećam ljubav kako struji mojim telom, drhtim, kao da se opraštam jer, znaš već... ljubavi..
ovo je veče bilo za tebe, ne znam da li ti je nešto lakše od toga, ja znam lek za tebe, ali tako si, tako daleko..
odlaziš sutra..
ja ostajem ... još dva tri dana..
...
i onda on.. znam ga dugo, drag mi je kao prijatelj iako znam da me odavno, odavno želi.. jedno veče u mojoj sobi.. nekoliko sveća, tiha muzika i.. njegove ruke na mojim golim ramenima, u meni pitanje da li da mu se predam, tako me boli.. jer ne volim ga.. jer ne želim .. njega.. njegovi su dlanovi topli, prija mi to nežno maženje po leđjima, stomaku, butinama, kao slučajno.. kada zatvorim oči, mogla bih da nastavim dalje, osećam čak i kako telo reaguje na fizički podražaj ali kako, kad postoji neko do kog mi ah naravno uopšte nije stalo, sa kim želim da radim to, mnogo puta, smičeš mi bretelu prslučeta oivičenim tamnno crvenom čipkom, ali ne dozvoljavam ti da uradiš to što si naumio, ne dozvoljavam ti ni da me poljubiš, osećam kako zavlačiš prste u moje gaćice ispod kratke haljine, hteo bi da me dodirneš, htela bih da ti dam to što želiš ali onda te odgurujem, čujem tvoj ubrzani dah i to me odbija, to nisi ti, to nije on, to nije to..
žao mi je što me priželjkuješ sve ove godine, šapućeš kako sam slatka i divna, govoriš da ćes doći kod mene, da nije važno ako sad nismo otišli do kraja, kažem ti, da ne verujem da ću ikada biti sa tobom...
da li ću moći da budem isakim posle njega ne znam, posle njega sa kim nisam nikada bila i do kojeg mi više uopšte nije stalo.. ......
po povratku dragi više ne želi da se viđa samnom.. iako sam mu opet ostala verna, zacuđujuce ali istinito.. kaže da moramo biti neko vreme sami, da ako nije srećan samnom, krene u neki drugi život, bez mene.
razumem.. evo, prihvatam........
........................
hm...
vratih se sa odmora br 2.
bilo je lepo.
i kratko.
zapravo, šta lepo - divno.
more, plavo i toplo, vreo kamen, belina vrhova talasa, sunce na koži..
smeh prijatelja neviđenih dugo..
šetnje po magičnom kamenom gradu uskih ulica sa ženom zelenih očiju, mojom sestricom u srcu....
bijela kava sa šlagom i voda iz špine..
susret sa njim, iako kratak..
sa njim, do kojeg mi naravno više nije stalo.. njegovi pogledi, komentari o mojim nogama u belim sandalama, o mojoj različitosti od ostalih..
poziv na razgovor.. ma ne, nije mi stalo, zbunila sam se sasvim slučajno, pocrvenela kao derište..
naše neprimetno izdvajanje na plazi u šarenu senku borova.. zatim uveče, na terasi hotela, tvoj drugi poziv na šetnju kada se ugase sva svetla ..
o da, naravno da bih s tobom (i na kraj sveta) ali nije me briga.. prošla sam to..
i onda, naši koraci po pomrčini, sećanje na prošlo leto od kojeg je sve čini mi se počelo, brže strujanje krvi u venama, želja.. ali neću te dodirnuti, slušam te dok mi pričaš, o svojim problemima sa ženom sa kojom imaš neodoljivu malenu kćer, sa ljubavnicom koja te hoće samo za sebe (ah kako je sebična, uopšte je, naravno, ne kapiram), o borbi za obe, o neuspevanju da dopreš do njene duše (pitaj mene, reći ću ti kako).. ali nije mi stalo, baš me baš briga za tebe.. za tvoj lagani dodir na mom struku, na preplanuloj koži, da li od sunca ili tvojih dugih prstiju.. tako bih da te volim, ali, šteta, ne mogu jer..
mesec se okačio visoko, šušti njegova srebrna mreža u krošnjama, odbljeskuje se po polju mora oko nas, kedrovi se zavlače u nozdrve, toplina noći nas obavija kao svila.. ne primećujem kuda prolazimo, upijam te, tebe pravog iza tih reči, dajem ti se, u glasu što me odaje.. ali ne, nije mi stalo.. daleko iza ponoći zastajemo na stepeništu, grliš me, grlim te, dugo stojimo tako, osećam ljubav kako struji mojim telom, drhtim, kao da se opraštam jer, znaš već... ljubavi..
ovo je veče bilo za tebe, ne znam da li ti je nešto lakše od toga, ja znam lek za tebe, ali tako si, tako daleko..
odlaziš sutra..
ja ostajem ... još dva tri dana..
...
i onda on.. znam ga dugo, drag mi je kao prijatelj iako znam da me odavno, odavno želi.. jedno veče u mojoj sobi.. nekoliko sveća, tiha muzika i.. njegove ruke na mojim golim ramenima, u meni pitanje da li da mu se predam, tako me boli.. jer ne volim ga.. jer ne želim .. njega.. njegovi su dlanovi topli, prija mi to nežno maženje po leđjima, stomaku, butinama, kao slučajno.. kada zatvorim oči, mogla bih da nastavim dalje, osećam čak i kako telo reaguje na fizički podražaj ali kako, kad postoji neko do kog mi ah naravno uopšte nije stalo, sa kim želim da radim to, mnogo puta, smičeš mi bretelu prslučeta oivičenim tamnno crvenom čipkom, ali ne dozvoljavam ti da uradiš to što si naumio, ne dozvoljavam ti ni da me poljubiš, osećam kako zavlačiš prste u moje gaćice ispod kratke haljine, hteo bi da me dodirneš, htela bih da ti dam to što želiš ali onda te odgurujem, čujem tvoj ubrzani dah i to me odbija, to nisi ti, to nije on, to nije to..
žao mi je što me priželjkuješ sve ove godine, šapućeš kako sam slatka i divna, govoriš da ćes doći kod mene, da nije važno ako sad nismo otišli do kraja, kažem ti, da ne verujem da ću ikada biti sa tobom...
da li ću moći da budem isakim posle njega ne znam, posle njega sa kim nisam nikada bila i do kojeg mi više uopšte nije stalo.. ......
po povratku dragi više ne želi da se viđa samnom.. iako sam mu opet ostala verna, zacuđujuce ali istinito.. kaže da moramo biti neko vreme sami, da ako nije srećan samnom, krene u neki drugi život, bez mene.
razumem.. evo, prihvatam........
........................
posted by marija@ at 24. avgust 2007 22:45:00, | 23 comments
Zapitate li se nekad gde je krenulo nizbrdo, zašto nije kao pre, ako i sad pri vašem susretu postoji neka vibracija?
At 24. avgust 2007 23:11:00 marija@ said:
jel misliš na mene i tzv. no.2?
At 24. avgust 2007 23:45:00 dvevijuge said:
Zanimljivo...ali nije ti stalo.
At 24. avgust 2007 23:57:00 marija@ said:
ma da, ali bas, onako, uopste :whistle: (a sve po formuli da ako nesto ponovim xyz puta, mozda i postane istina ;-))
At 25. avgust 2007 0:43:00 dvevijuge said:
Slatka si?
At 25. avgust 2007 13:44:00 anchy said:
Moja marij@ postoji fraza „fake it until you make it“, sto bi u najslobodnijem prevodu značilo - glumi sve dok gluma ne postane stvarnost... valjda tako manje boli?
At 26. avgust 2007 1:09:00 raban said:
...zažmuriti i udahnuti duboko, duuboookooo... dobro razmisliti i... krenuti za srcem... kako god da bude, bar lepe uspomene ostaju a ne osećaj izgubljenog, bačenog vremena...
At 26. avgust 2007 23:14:00 marija@ said:
@2vijuge :o) .. nemrem ti ja odgovoriti na to pitanje, ali mozda - ako verujes njima ;-)@anchy napisah ti odgovor dug kao post - mozda bolje da ti posaljem na pm (il da postujem ovdi :unsure: @raban svidja mi se ideja.
At 26. avgust 2007 23:30:00 nemiri said:
"nije mi stalo" ne pomaže
At 27. avgust 2007 0:11:00 dvevijuge said:
Možeš, samo se osmehni
At 27. avgust 2007 14:46:00 marija@ said:
oprosti anchy.. ajd onda ipak ovde .. htedoh ti reci da vise ne znam ni da li boli. htela sam svoju slobodu, radila godinama na tome, dovela se u situaciju da mogu sebi da je "priustim"... kako si opisala tamo u jednom svom postu, imam zavrsen fakultet, radim posao koji volim, rentiram stan od 70 kvadrata (ne znam sta ce mi, razmisljam se uskoro preselim u neki manji, bilo bi racionalno), zivim u divnom delu grada, uzivam u setnjama pored mora, vozim auto koji sam otplatila, mogu da odem na odmor gde i kad mi se cefne itd.... something missing? .. o jes...... placido domingo, idem evo da pustim cd no 2 ;-)... (salim se :-))
At 27. avgust 2007 14:51:00 marija@ said:
zna neko tekst uzalud je budim? .. mada je to uzaludnije nego li dozivati pticu zauvek sletelu?.............. mozda zato....................ili sto rece sirano, s nadom na uspeh nikad se ne bije, mnogo je lepse uzalud kad je
At 27. avgust 2007 14:55:00 marija@ said:
... i tako ........... pozdravlja vas vasa 2m
At 27. avgust 2007 14:57:00 marija@ said:
necu vise, evo .. kisses&hugs
At 27. avgust 2007 15:22:00 anchy said:
Kupila si me za čitav život onog trenutka kada si dragom rekla istinu o no2. To je ono što ja bezuspešno tražim od bliskih ljudi. Tek tada bliskost ima smisla. Sve ostalo je samoobmanjivanje i sedenje na dve stolice, ne ljubav - već "pripremanje zamene" (manipulacija) ili potpuno obezvređivanje dugog. Ostani takva. Dragi će valjda ukapirati koga ima.
At 28. avgust 2007 14:04:00 marija@ said:
hvala ti anchy na lepim recima i zeljama - rekoh mu istinu, onako herojski i entuzijasticno, sa verom.. ali sta sam uradila.. marije ce izgleda ostati same, ali bar imaju jedna drugu :o))i istinu................
At 28. avgust 2007 14:07:00 marija@ said:
...inace se potpunno slazem sa tobom, nego, koliko ima takvih ljudi... a tek kolika je verovatnoca da cu da sretnem nekoga pred kim necu morati da igram te igre koje si opisala.. verovatno tolika da mogu mirne duse vec sad da se pomirim sa samocom...........
At 28. avgust 2007 21:41:00 LONDONKA (Neregistrovan) (Neregistrovan) said:
evo moja mala mudrist sa dial-upa (posto mi nisu prikljucili broadband): Daklem, i prvi i drugi su se ofucali. Vreme je da se nadje neki treci. Predlazem rodjenog Dublinca - trece koleno na primer.
At 29. avgust 2007 11:56:00 cingarelo said:
Kako je ovo dobro napisano ... čitam tvoj post nekoliko puta dnevno ... i verujem da takvih ljudi kao što si ti, jako malo ima (na žalost) ... i pitam se zašto se baš takvim ljudima dešava ovako nešto ... i žao mi je ... mnogo ... i ne razmišljaj o samoći ... ne još
At 29. avgust 2007 19:34:00 hipomiks said:
ostavi mi komentar ako nije problem
At 29. avgust 2007 21:36:00 marija@ said:
londonka - as1 saosecam sa tobom i dajlapom, a kao2 ima tu necega :d cingarelo, ajd da ne razmisljam, iako me ne napusta ;-) pozdravljam! hipomix, eto ne bi mi prob
At 30. avgust 2007 13:33:00 machor said:
ostao sam bez teksta ... potresno pishe...zhivot je chupav i dlakav
At 31. avgust 2007 22:52:00 marija@ said:
a jos plus i komplikovan