Dve Marije

At 25. avgust 2006 15:06:00 cingarelo said:
Ti zaista imaš problem, ali mi se sviđa to što si rekla istinu. Ja bih uvek voleo da je čujem, bez obzira koliko bi me ta istina povredila. Živeti u laži je strašno. Ako već voliš prvog, sasvim je OK što si tako postupila. Ali, iskreno, ja bih te ostavio, da sam taj prvi. Ja imam slično iskustvo kao muškarac, pa ako želiš bilo kakav savet, tu sam.

At 25. avgust 2006 16:09:00 Posetilac (Neregistrovan) (Neregistrovan) said:
stvar od

At 27. avgust 2006 15:09:00 anchy said:
Davno pročitana knjiga, autora se više ne sećam. Scena - slikar,njegova žena i ljubavnica. Voli ih obe.Posle žestokog truda da ga razume i uguši sopstveno nezadovoljstvo - žena ga ostavlja. Tog trenutka umire emocija za ljubavnicu. Samo su u paru činile njegov život kompletnim. Možda je život, možda imaginacija? Zašto ne verujem? Ne verujem da se mogu voleti dve osobe istovremeno. Jedna je luka, druga okean. Ne možeš u isto vreme ploviti raširenim jedrima i odmarati u zavetrini. Moraćeš da odlučiš.

At 29. avgust 2006 13:30:00 marija@ said:
@dartanjan - piši, ako želiš, možeš i ovde, ako ti se ne da, piši na private inače odavno sam shvatila da istina nikada ne može da povredi koliko laž, ma koliko zvučala strašno - laž je sto puta gora. ako bih trebala da biram između toga da me onaj sa kim živim laže a da smo mi kao super, i toga da mi kaže istinu ' pa da pokušamo da prođemo kroz to zajedno, ja bih uvek izabrala ovu drugu varijantu.

At 29. avgust 2006 16:03:00 marija@ said:
Juče popodne, nepoznati posetilac-teljka mi je ostavio-la ovde poruku koju sam izbrisala, a doslovce sledece sadržine: "Koliko ti se ostvarivim čini sledeći scenarij: Izvaljena na sofi gledaš film i očekuješ povratak svog dragog iz noćnoga provoda. ON ulazi, ljubi te u vrat i priopćava ti da se zaljubio. Kažeš: Zaista!... i... iznenađeno se okrećeš ka njemu sa sledećom rečenicom: Zbilja ti zavidim na leptirićima koje verovatno osećaš u stomaku... Pozdrav …!" Pa na kraju napisao-la i moje pravo ime. Priznajem, sviđa mi se ta hrabrost – prozvati nekoga po imenu, a sebe pritom ne potpisati. Bravo! Pretpostavila sam da neću dugo moći ostati anonimna , ali s obzirom da nikom živom nisam rekla za ovaj blog, ovo je došlo malo ranije nego sam očekivala, maali i ovaj net svet jeee :d Al ajd sad kako god, dragi posetioče-teljko, kad si već napisao/la tu poruku, pretpostavljam da si prijatelj, jer te inače ne bi bilo briga da gubiš svoje vreme na pisanje – pa ću ti odgovoriti, pitanjem: zar ne misliš da su toliki razvodi i toliki nesporazumi među ljudima, tolika deca koja ne odrastaju sa oba roditelja, tolika ubistva i nesreće na ovom svetu upravo, jer je teško da prihvatimo nečiju ljubav za još nekog pored nas – jer ne možemo da volimo nesebično, bez granica. Cenim da u svakom, ili ajde, otkud znam, ali bar u mnogima postoje te dve želje – jedna da se bude u vezi, lepoj, kvalitetnoj i dugoj, i druga, želja za slobodom, i to prilično tj najčešće istovremeno. Pa, zašto je to toliki problem???????

At 29. avgust 2006 23:30:00 Galadriel said:
Ne znam zašto se ljudima mogućnost da se voli više osoba onako kako ih ti voliš čini neprirodnom, ili nemogućom. Da, tačno je da to nije društveno prihvatljivo, barem ne još, ali nije neprirodno, zaboga! Ljubav je jedna, velika, moćna i sveobuhvatna, ona pripada onome kome ti želiš da je daš, pa ako je tebi nemoguće da drugog ne voliš, ali isto tako ti je nemoguće i da prvog prestaneš da voliš, voli ih... Ali ipak ćeš jednog od njih izgubiti, jer ljudi nisu još naučili da dele.

At 30. avgust 2006 14:39:00 Posetilac (Neregistrovan) (Neregistrovan) said:
Ispred pozdrav trebao je biti novi red, a iza je stajalo MOJE pravo ime. I ne ne brini nismo prijateljice, mada mislim da je svako novo prijateljstvo u svetu kakvim ga obe vidimo dragulj čija je vrednost gotovo istovetna vrednosti nove ljubavi. No i dalje mislim da ništa nije lakše no navući plašt istine i od mučitelja pretvoriti se u borca za slobodu sputanog hiljadugodišnjim društvenim normama.U ostalom i sama kažeš ’’ ko bi mogao da ostane ravnodušan na to da mu osoba koju voli prizna da voli i nekog trećeg’’. I zbilja u svetu laži, nesrećnih brakova i razvoda radjaju se deca koja odrastaju bez jednog od roditelja i da roditelji su im ponekad pijanci i da poneko postane ubojica, a poneko završi sa ozbiljnim poremećajem ličnosti. I da hemija ponekoga od nas zahteva da stalno budemo zaljubljene jer se jedino tako osećamo žive. I da koliko je skupo naučiti razliku između zaljubljenosti i ljubavi setim se svaki puta kada prođem pokraj novog SABB-a mog nekadašnjeg terapeuta. Sloboda sme da ima samo jednu granicu–dobrobit drugih. U suprotnom napuštamo teren ljudskosti i stupamo na tle ‘osećam znači smem ‘’, što je tema za neku drugu diskusiju. Na kraju dva pitanja. Da li si ti ikada izgovorila laž zarad održanja ljubavi. I drugo: ako je tvoj partner izgovorio laž ne znajući da i on ima prava da univerzalno voli bi li ostala u takvoj vezi ili bi ta laž bila mač kojim bi je konačno presekla.

At 30. avgust 2006 15:45:00 marija@ said:
uf, oprosti, baš sam se istripovala jel da :d - samo znači da smo imenjakinje sad mi je lakše )))) priznajem da nisam shvatila da li me smatraš mučiteljicom ili borcem za slobodu, ja mislim da sam ovo drugo, iako imam utisak kao da sam svog sadašnjeg partnera u nekom smislu ubila time što sam mu rekla. stvarno osećam da sam to uradila, jer je njegova reakcija takva. još uvek smo zajedno, nije otišao od mene - i vrata njegove duše su ostala još uvek malkice otvorena, ali kada ja budem zaista učinila sledeći korak, ne znam da li će ostati. a ja planiram da ga učinim.. mi se znamo dugo, i on od početka zna kakva sam, i sa mojim stavovima se u principu slagao, možda me baš zato i voleo. ali nikada do sada nije postojao neko konkretan, ako razumeš šta hoću reći, bile su to uvek više neke priče i snovi, čista poezija , nije meni baš toliko lako da se zaljubim, a kamoli da zaista zavolim nekoga. od početka dešavanja sa drugim je bio upoznat sa svime, i bio je pitan za njegov stav i mišljenje - koje je naravno bilo ne, tj zašto sad. prošlo je još dosta vremena u kojem sam čekala da on taj stav promeni, da bude u skladu sa onim o čemu smo ranije pričali i za šta me je zezao u stilu, pa ti samo nešto pričas, hajde uradi nešto po tom pitanju pa ćemo videti. ljubav ne možeš da isplaniraš, i ne dolazi na silu. ja ne znam zašto je trebalo da prođe ovoliko godina, moglo je i da se ne desi nikad ali - desilo se, sada. svesna sam, da nije moglo na neki način, u gorem trenutku po nas. a opet, zašto bi se gledalo tako tragično. on je čekao da ja prelomim, i da sve ostavim iza sebe. osam meseci se nisam ni čula ni videla sa čovekom br 2 (kako ovo bzvz zvuci ha) - ništa se u meni nije promenilo. kuda? kako dalje? ne znam. i tu osobu znam dugo, tj oboje je znamo dugo. znaš, nije to tek neki prolazni flert, za seks na brzaka i ne znam ti ni ja šta već. to je ljubav sa velikim lj. u pravu si kada si ON napisala velikim slovima, jer on to definitivno jeste u mom životu. uvek će to i ostati. on se sada traži, izlazi uveče negde, ne pitam ga gde, možda traži sebi neku drugu ženu koja će ga voleti više od mene, ili ljubavlju drugačijom od moje. a možda bude shvatio vremenom, da ja ne idem nikuda, da ga ne ostavljam, ili ako to i činim, da ću mu se vratiti svaki put. možda shvati da to i nije bio neki 'big deal', a možda me on jednom neće primiti nazad. možda su anchi i galadrijel u pravu kada kažu da se moram odlučiti. možda sam se ja već za ovih par prošlih nedelja odlučila, onako kako to nisam učinila u prethodnim godinama. ja ih zaista obojicu volim, i to jako. možda njemu moja ljubav ipak znači, kad me do sad nije oterao u pm :d. znaš… e da, šta je ono bilo pitanje :d

At 31. avgust 2006 11:46:00 Galadriel said:
Nisam ti rekla da moraš da odlučiš, već da će drugi odlučiti za tebe. Ti ne možeš da odlučiš, jer ih obojicu voliš, ali oni će od tebe tražiti da prelomiš. Nije lako, razumem te, ovo su sigurno najteži trenuci u tvom životu....

At 31. avgust 2006 18:20:00 marija@ said:
da, u pravu si - upravo tako - on je svo ovo vreme od mene tražio da se odlučim, ili-ili. a ja to nisam ni mogla ni želela, jer šta god da sam rekla to ne bi bila moja istina... ali biće zapravo da, time što sam konačno skupila snage i rekla šta mislim i osećam, onako jasno i bez ikakve manipulacije tom istinom, da sam mu dala odrešene ruke da on odluči - hoće samnom i dalje ili ne, i time prihvatila mogućnost da ga izgubim. to je bilo najteže od svega. on još nije odlučio… kaže da će videti šta će i kako će samnom, i kako će u budućnosti biti – nije mi baš jasno šta čeka, kad sam mu rekla i za svoje namere u toj istoj budućnosti, da li se nada da ipak neću učiniti to što nameravam, nemam pojma. ....a nazad nema......