Bajka...
Koju su majke zaboravile da ispričaju...
Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji, lepa, nezavisna, samopouzdana princeza, naletela je na
žabu dok je sedela na obali nezagadjene bare, i zelenoj poljani blizu svog zamka.
Razmatrajući ekološka pitanja. Žaba je uskočila u princezino krilo i rekla: "Elegantna Damo,
ja sam jednom bio naočit princ, sve dok me zla vestica nije začarala. Medjutim, jedan tvoj
poljubac, će me ponovo preobratiti u lepog i mladog princa,sto ja i jesam...
I tada, moja draga, mi ćemo se venčati... I zasnovati porodicu u tvom zamku, sa mojom majkom,
gde ćeš mi ti kuvati, radjati moju decu, prati moju odeću...
I pritom, osećati večnu zahvalnost i sreću za to."
I te noći, dok je princeza raskošno večerala, lagano pržene žablje batake začinjene belim vinom
u krem umaku od belog luka...
Tiho se nasmejala i pomislila:
"Pa, ne bih baš rekla"...:)
))