Храстовача без храстова «

Где год нађеш згодно место ти дрво посади!

Храст лужњак

Највећа вредност наших поља - затрта. А још је Милош Обреновић имао одличан бизнис план гајећи свиње и осталу стоку жировима. Понестало је чобана, умножили су се корисници механизације, технолишки напредак удаљио нас је од свега што нам је природа наменила својом умношћу. Посекли људи Храстовачу, променили рељеф, изменили микроклиму, и све у име комасације чија је предност била у укрупњавању поседа с циљем да се добију већи приноси. Приноси за шта и за кога?

Лакша и наоко уноснија варијанта није зауставила миграцију становништва, није од нас учинила лидере у извозу житарица. Ратарска производња без адекватне даље употребе. Пресечен ланац земље и неба. Нема посла за чобане, а соја у кобасицама се показала крајње неукусном. Рибљи ћевапчићи? Не иде. Дрвна индустрија без храстовине учинила је да наш животни простор изгуби топлину и трајност. А само храстова брвнара чува многе тајне, почев од чувања меса и белог мрса, па до кревета који не знају за шкрипу у ситним ноћним сатима када чељад заспе. А тек бачве и бурад.. да нисмо посекли и затрли и шљиве. Сада када дуну ветрови једва одувају смог који оно мало фабрика кисеоника никако не могу да надјачају. Шта човеку значи да уништава шуме?!  Сече грану на којој седи! У наслеђе остављамо пластику и метал, смрдљиви ваздух и опустела имања. Беземљаши ће нам доћи главе. А за нас, људе, шума је највеће богатство, из свих углова од којих деструктивно скрећемо поглед.

Легенда о сувом храсту

Једног лепог дана ђаво се упути пред Господа, па му рече: „Ти си господар свега и свих док ја, јадничак, немам баш ништа. Дај ми нешто, дај ми да владам неким бар малим поседом.”
„Шта би ти волео да имаш?”, упитао га је Господ.
„Па, могао бих, на пример, да будем господар шуме”, одговори ђаво.
„Добро”, пристаде Господ, „али бићеш господар шуме само зими када са дрвећа отпадне лишће. Када дрвеће олиста, шума ће поново бити моја.”
Када је дрвеће чуло о чему се Господ и ђаво договарају, веома се забринуло.
„Шта да радимо? Већ на јесен лишће ће нам отпасти.”
Дрвеће је одучило да потражи савет од старог храста. Храст је дуго размишљао и напослетку рекао:
„Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама. Моје суво лишће остаће на гранама све док ваше почетком пролећа не почне да пупи тако да ђаво никада неће моћи да господари шумом.”

Од тада, легенда каже, суво лишће храста остаје на гранама све док друго дрвеће не олиста.

Овај се народ махом бавио земљорадњом и сточарством и произвео код Срба дубоку везаност људи за природу, па отуд и дубоко укорењен култ дрвета. Култ дрвета и биљака један је од ретких из скале старих култова који је хришћанска црква, и у томе посебно српска православна, брзо и безусловно прихватила, тако да овај култ данас има посебно значајно место и своју симболику у овој цркви. Реч је о бројним религијским радњама у којима се манипулише дрветом. Нарочито су у српској религији значајни босиљак, маслина и посебно бадњак. Обожава се или читава биљна врста као што су то стабла липе, храста, леске, или пак поједини истакнути примерци једне врсте дрвета, као што је, на пример бор краља Милутина у Неродимљу, крушка код Ђевђелије, брест у Петровграду Протословени су веровали у шумске демоне, а посебно место у томе имао је култ храстовог дрвета. "Храст је код паганских Словена свето дрво, повезано с култом предака, са оваплоћењем душа умрлих, а такође и са идејом свемирског дрвета". Његов је посебан значај у бадњиданском култу, који је унутрашње повезан са култом огњишта и огња.   У ритуалном ложењу "бадњака" - младог храстовог дрвета, "бадњак" можемо посматрати као замену или као супституцију Младога бога, бога Сунца. Реч је о идеји која је, изгледа, под утицајем хришћанства заменила ранију лунарну симболику. Јер, манипулација бадњаком пада или пре изласка сунца - када се он махом сече у шуми, или после заласка сунца, када се уноси у кућу и ставља на огањ. Дакле, бадњак је нека врста фетиша или заштитника, који се користи у ритуалу који је добио искључиво соларни смисао. Другим речима, бадњак се доводи у везу са веровањем о сунцу. Бадњак је, дакле, божанство нарочите врсте, које се спаљује да би опет оживело. Међутим, како се Бадње вечери призивају и окупљају "домаћи покојници", као и због посног карактера вечере и многих других елемената ритуала, бадњак је повезан и са култом покојника.

 Сви словенски народи приписују храсту митски и свети карактер. Нема никакве сумње да је у старим индоевропским религијама храст био познато дрво бога громовника. Поједини примерци храста, у лику заветних "записа", вршили су код Срба улогу првобитних народних храмова. Храст у функцији "записа" је табуисано дрво. "Не ваља сећи дрво "запис", пети се на њ, нити гране његове горети, ма и саме пале, јер ћеш умрети - светиња је то и не треба је ништити" .

О веровањима сам прочитала у СРПСКОЈ МИТОЛОГИЈИ, Сретена Петровића.

Komentari:

Pošalji komentar

„Трудићу се колико могу да сачувам своје лишће на гранама. Моје суво лишће остаће на гранама све док ваше почетком пролећа не почне да пупи тако да ђаво никада неће моћи да господари шумом.”
Mudro Drvo

Poslao yin u 21:42, 27-Mar-2007 | Link | |

fino spakovan post
uvijek to dobro uradish.

Stari odani hrast ...

Poslao ffrida u 11:17, 28-Mar-2007 | Link | |

živeo hrast, živela šuma...:-)

Poslao listić u 12:53, 28-Mar-2007 | Link | |

imam predivne uspomene iz dedinog atara,
sećanja na hlad i miris ove naše zemlje..
lično osećanje oboji potrebu da nešto konkretno učiniš,
lepo bi bilo da to osećanje podele samnom i oni
koji ga nikada nisu iskusili.
Zajedno smo jači
parole, parole, parole.. Živela šuma!

Poslao Milena u 13:25, 28-Mar-2007 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>