Manastir Podlastva je podignut na mestu ranohriшћanske bazilike sa krstionicom iz петог века. Podigao ga car Duшan Nemaњiћ 1350. g. On je vekovima predstavљao duhovni i politiчki centar pravoslavnog stanovniшtva grbaљskog kraja. Zato je чesto i stradao. Nakon guшeњa seљaчkog ustanka, Mleчani su ga spalili 1452. godine. Pisani izvori pomiњu i obnove iz 17. veka, шto se moжe dovesti u vezu s turskim odmazdama. Zabeleжeno je da se u vreme Napoleonove opsade primorja vladika Petar Prvi Petroviћ Wegoш u Podlastvi sastao sa francuskim generalima. Gorke tragove na њemu je ostavio i Bokeљski ustanak 1869. kao i Prvi svetski rat. Velika oшteћeњa manastir je posledњi put pretrpeo u zemљotresu 1979. godine. Ova razaraњa su pokazala delove hrama iz nekih ranijih epoha o kojima se samo pretpostavљalo. Pored gotiчkog svoda otkriven je i stariji жivopis iz 15. veka koji se nalazio na juжnom zidu i delu oltarskog prostora. Freske su, naжalost, dosta oшteћene, ali saчuvani likovi sv. Nikole i sv. Ђorђa ukazuju na visoke umetniчke domete њihovih majstora. Pretpostavљa se da je manastir bio nastradao u ranijem razornom zemљotresu 1667. godine. U obnovi oko 1700. godine meњa se izvorni izgled hrama. Ni arhitektura ni novo slikarstvo nemaju onu prefiњenost starijeg.
Nakon istraжivaчkih i konzervatorsko- restauraterskih radova na hramu prezentirani su i stari slojevi spomenika - fragment ranohriшћanskog mozaika i parapetne ploчe, koji se nalaze u produжenom crkvenom brodu.
Velika dvospratna zgrada konaka nalazi se s juжne strane crkve i na њu se naslaњa. Na ovaj objekat nadovezuje se drugo krilo konaka, a чitav kompleks je okruжen niskim zidom sa dve kapije. Manastirska riznica je zbog чestih pustoшenja siromaшna. Obredni predmeti su uglavnom iz Rusije, s kraja 19. veka.

 
Manastir je aktivan, жenski, i po meni njegova najveћa vrednost je sestrinstvo koje чuva duh ovog kultnog mesta. Monahiwa Elikonida i monahiwa Serafima govorile su mi o samom чudu koje ih je spasilo prilikom ruшeњa jednog krila manastira tokom posledњeg razornog zemљotresa. I sada, kada je manastir u drugoj drжavi, rado mu se vraћam, jer nigde за мене tog mira i dobroduшne lepote nema kao na tom crkvenom imaњu. Blagoslovena tiшina prostora od jedva dvadesetak kvadrata, kameni pod prekriven tkanim ћilimima, milozvuчni glas majke Doroteje, trak sunca koji nekako uvek uplovi taчno u srce.. Dobrodoшlica uz kafu i manastirsko slatko i vino, разговор koja чini da se чovek oseti чovekom. Slabim i jakim istovremeno. Vaжnom mrvom u kosmosu koja zna kuda ide.