Au ljudi, šta sam ja sanjao ove noći... Ovo ne bih poželeo nikome, odvratno je... Dakle jedan veoma ružan i krajnje čudan san. Prva čudna stvar je to što je okruženje u kojem se sve odigrava potpuno identično onome u stvarnosti. Dakle sanjao sam da se to dešava u mom naselju, a ono je bilo POPTUNO identično kao onom u stvarnosti. Znači sve kuće, radnje, bandere su na istom mestu i identične su sa onim u stvarnosti... Prvo mi je to jako čudno jer ja (a i verovatno svi ljudi) kada sanjanju
nešto, npr. njihovu kuću, ona jeste njihova kuća u snu ali je sva izobličena, drugačiji je raspored nameštaja isl. od one u stvarnosti. Pa da počnem... Znači stojim ja kao sa nekim drugarima i oni pričaju o nekakvom bombardovanju, kao ponovo je neko bombardovanje, ali ne pominju ko to bombarduje.
I stojimo mi, pričamo, prolazi vreme, i svi oni odlaze kućama, ja jedini ostajem i stojim u mestu. Samo stojim. Zašto? Nemam pojma. Odjednom, to se dešava. Sa neba se pojavljuje neki crni snop svetlosti. Jako brzo se proširava i brzo ide ka zemlji. /E sad sledi fleš/.... Ja u momentu shvatam da je to san, ali ne želim da se probudim. (da, i to je moguće, ako ne verujete pitajte google za lucidni san, medicinski je dokazano) Ne želim da se probudim, jer me je zanimalo šta je zapravo taj mračni snop svetlosti... On se sve više i više približava i udara u zemlju... Jao ljudi. Vremenski interval između tog udarca i mog buđenja bi mogao da se izmeri sa par sekundi, ali kakvih sekundi... Dakle, kada se desio taj udarac, mene su obuzela neka neverovatna osećanja, neka koja nikada nisam osetio! Stvarno je teško da vam opišem i da vas ubedim u to, jer je nešto neverovatno, ali na žalost nije lepo. U te dve-tri sekunde sam osetio neku mešavinu svih mojih strahova i drugih osećanja: panike, užasa, gađenja i ni sam ne znam čega sve... Znači nešto krajnje neobično! Osećao sam kako mi telo postaje paralizovano, kako sve počinje da me boli.... Ako mi verujete, to je možda jedan od najgorih događaja u mom životu! Iako je samo san! Stvarno ne znam šta je to i čime je prouzrokovano! Jebo te, šta ja sanjam... Ma to mora
da je zbog blogoya, otkad pišem na njemu, sve neki fleš snovi :D
BTW, freeda i belladona, evo vam još jedan post :D i sad ste moje prijateljice :)
nešto, npr. njihovu kuću, ona jeste njihova kuća u snu ali je sva izobličena, drugačiji je raspored nameštaja isl. od one u stvarnosti. Pa da počnem... Znači stojim ja kao sa nekim drugarima i oni pričaju o nekakvom bombardovanju, kao ponovo je neko bombardovanje, ali ne pominju ko to bombarduje.
I stojimo mi, pričamo, prolazi vreme, i svi oni odlaze kućama, ja jedini ostajem i stojim u mestu. Samo stojim. Zašto? Nemam pojma. Odjednom, to se dešava. Sa neba se pojavljuje neki crni snop svetlosti. Jako brzo se proširava i brzo ide ka zemlji. /E sad sledi fleš/.... Ja u momentu shvatam da je to san, ali ne želim da se probudim. (da, i to je moguće, ako ne verujete pitajte google za lucidni san, medicinski je dokazano) Ne želim da se probudim, jer me je zanimalo šta je zapravo taj mračni snop svetlosti... On se sve više i više približava i udara u zemlju... Jao ljudi. Vremenski interval između tog udarca i mog buđenja bi mogao da se izmeri sa par sekundi, ali kakvih sekundi... Dakle, kada se desio taj udarac, mene su obuzela neka neverovatna osećanja, neka koja nikada nisam osetio! Stvarno je teško da vam opišem i da vas ubedim u to, jer je nešto neverovatno, ali na žalost nije lepo. U te dve-tri sekunde sam osetio neku mešavinu svih mojih strahova i drugih osećanja: panike, užasa, gađenja i ni sam ne znam čega sve... Znači nešto krajnje neobično! Osećao sam kako mi telo postaje paralizovano, kako sve počinje da me boli.... Ako mi verujete, to je možda jedan od najgorih događaja u mom životu! Iako je samo san! Stvarno ne znam šta je to i čime je prouzrokovano! Jebo te, šta ja sanjam... Ma to mora
da je zbog blogoya, otkad pišem na njemu, sve neki fleš snovi :D
BTW, freeda i belladona, evo vam još jedan post :D i sad ste moje prijateljice :)
