Pridji, druzice zivota moga, pridji mi i ne daj da nam tela razdvoji dah snegova. Sedi uz mene ispred ove peci, jer vatra je prijatni dar zime. Pricaj mi o delima starih pokolenja, jer sam vec umoran slusajuci uzdahe vetrova i ridanje prirodnih elemenata. Zatvori vrata i prozore, jer mi dusu rastuzuje da gledam gnevno lice vremena, i srce mi ranjava pogled na grad sto pod snegom sedi kao zena koja dete izgubi... Sipaj ulja u svetiljku, druzice zivota moga, jer hoce da se ugasi, i stavi je pored sebe ne bih li razaznao sto ti noci na licu beze... Dodji s krcagom vina da pijemo i da uspomene budimo.

Pridji, pridji mi, miljenice duse moje, jer vatra je zgasla i skoro da je pepeo prekriva... Prigrli me - svetiljka se ugasila i tama ju je savladala... Evo nam opojno vino vremena oci sklapa... Pogledaj me okom koje san ukrasava... Zagrli me pre nego sto me san prigrli. Poljubi me, jer sneg je jaci od svega osim od tvoga poljupca.


Halil Dzubran