|
15/5/2010
-
Jedne večeri u suton
Nebesa behu mutna i razdrta,
Studen u nemoj sobnoj polutami;
I dopiraše iz samotnog vrta
Muzika kiše. Mi smo bili sami.
Hujaše negde vetar oko vile
Pesmu o tuzi. I ja gledah tako
Na njenom čelu i licu od svile,
Gde mutno veče umire, polako.
Mi besmo nemi; ali mi se čini
To veče da smo u ćutanju dugom,
Sami i tužni u hladnoj tišini,
Svu povest srca rekli jedno drugom.
I tajne misli bolne i zloslutne,
I strah od patnja kojih nema više...
Slušajuć tako te večeri mutne
Vetrova pesmu i muziku kiše.
Jovan Dučić
|
Pošalji komentar!
:: Obavesti prijatelja!
|
 Poslao KalininVitalij24
|
|
Лучший <a href="http://www.uslugi.kiev.ua">сантехник киев</a>, недорого
|
| Permanent Link
|
| Poslao Anoniman
|
Pozz,
Javite se ako želite da razmenimo blog linkove 
http://uaortimogsrca.blogspot.com/
|
| Permanent Link
|
| Poslao Donabella
|
volim Dučića i stvarno, najslučajnije ga nadjoh ovdje
|
| Permanent Link
|
|
|
