Pre nego sto sam krenuo, rekla mi je:
Kasno je! Rec koja opominje na nepovratnost vremena. Jer ma sta govorili
o prividu vremena, za mene je sustina vremena u njegovoj nepovratnosti,
a ne u vracanju, u ponavljanju. Zamisli!? Stalno kasnjenje,
kao otpadanje od tzv. stvarnosti, ma kakva, i ma sta, ona bila.
Ali sve koncepcije vremena su potrosene, mozes da uzmes bilo koju,
ne znace nista - "Vreme proslo i vreme buduce..." Ipak, vreme koje
pruza sansu, to je ono uznemirujuce, ta mogucnost, ali na kraju
uvek prestize neke, ne sve. Reka vremena. Verovatno, postoje i oni
koji su se izbavili od vremena, koji su prestigli vreme. Svi dobri
plivaci u knjigama. Knjiga je more, okean, svaka stranica je pucina,
redovi, recenice su talasi raznobojni, talasi koji se svadjaju, koji se
bore. Kasno je!, te reci odjekuju u mome secanju. Kasno je! i Seti se!.
Slobodan Tisma
|
