Poznavala sam u detinjstvu pticu

srca sitnog kao lešnik,

a umrla je od tuge

već u treću zoru

kad su joj ljudi oteli

gnezdo i goru.



I sećam se nekog starog

tužnookog pseta

koje je imalo snage

da skapa od žalosti

kada je nestalo drage

ruke iz koje je primalo

milovanja, udarce i kosti.

Samo ja sam preživela

smrt voljenih bića,

i mnogo mi se dragih prijatelja

izgubilo u dubini mraka,

preživela niz izdaja i kleveta,

i rastanaka,

i opet mi se hoće

i sunca i cveta.


Desanka Maksimovic