Život
Nije vredan težine i boli življenja.
Tela razumeju jedno drugo, ali duše, ne.
Jedino što ostaje je odsvirati jedan Argentinski tango.
Idem se ukrcati za Pasárgardu!
Ovde nisam srećan.
Zelim to sve zaboraviti:
- Tugu što sam čovek ...
Tu beskrajnu taštu utrku
Da vladam onim što sa mnom vlada.

Želim se odmoriti
Misleći ponizno o životu i ženama koje sam voleo ...
O celom životu kakav je mogao biti i koji se nije zbio.

Želim se odmoriti.
Umreti.
Umreti, telom i dušom.
U kompletu.
(Svako jutro aerodrom preko puta podučava me u odlascima.)

Kada Najnepoželjnija-od-svih jednom dođe,
Naći će polje uzorano, kuću čistu,
Postavljen sto,
Sve na svojem mestu.

Manuel Bandeira