Šetao sam Londonom leti
zažarenih nogu i sa srcem u očima
Beše to tužan dan
od bakra i peska
koji je tekao lagano izmedju uspomena
pustih ostrva uskovitlane prašine
za životinje koje riču od besa
i obaraju glave
baš kao vi i ja
jer mi smo sada sami u ovom gradu
crvenom i crnom
gde su svi dućani bakalnice
i gde najbolji ljudi imaju plave oči
Vrućina je i danas je nedelja
i tužno je
reka je veoma nesrećna
a stanovnici su ostali po kućama.

Žak Prever