Utočište

1.12.2008 - 4 zida

Druzeci se sa zadovoljstvom i radoscu
nije progovorio ni rec,
provodio s njima vreme, cuteci.
~ ~ ~ ~         ~ ~ ~~ ~
Nesvesno se borio,odnosio pobedu,
treptajem oka.
Saljuci onaj grch u licu-
u zaborav.

Dok je plivao kroz tisinu,
osmeh je zeleo da se razlije...
~ ~ ~ ~ ~ ~    ~ ~ ~ ~ ~ ~~
1000 rechi je presushilo,
zakljucanih izmedju 4 zida.
Neosvojiv, podsmevao se...
oblacima njegove smrtnosti.
..........................................

Noshen vetrom i posut belim prahom.
Dok je grad mirirsao na srecne ljude i toplo pecivo,
S maskom osmeha pronalazio je utehu.
~ ~   ~    ~   ~   ~ ~    ~
Shushkaju kesice srece i ostaju prazne.
Dok mu se ochi sjaje u dimu.

Razgovorom je slikao za druge,
pricajuci radost i zadovoljstvo.
Zaustavljajuci osmeh-iglom za abortus,
delio gladnim ljudima prazne rechi,
dok se nisu zasitili...
~~~~~              ~ ~ ~

Kad rechi nisu bile tu,
bas kao olovni vojnik,
cutao je- i dalje.
U njemu su pljustale kishe...
izmedju 4 zida
............................................

Pošalji komentar!

1.12.2008 - 23:50

Poslao/la Specificna

Chovekova priroda je neretko dvojaka, spolja mozemo biti topli i naizgled otvoreni, ali u dubini dushe i dalje da nas muche neki nemiri, koji se nalaze zakljuchani izmedju ta 4 zida....

Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->