Kada zelenilo tvojih

u moje utone poglede

zavrištim

u noć

prepunu strahova

i bljesak tvoj

razbistri mi nadanja i slutnje

i jutro siroto bez dodira

spoji živote

koji nisu

nikada naši ni bili

Zavrištim

a nikada san moj

odati

ime tvoje neće

ni reči smele neizrečene

u prazne daljine neće se

otisnuti

niti u tvoje zelenilo utisnuti

prekor i strah mog oka

Ipak zavrištim

jer neko će u meni

taj krik čuti

i prepoznati u njemu

svaku noć koju

bez naručja tvog

besanu provodih

brojeći snove

koje nikada

dosanjati neću...