Sve moje snove idealnih proporcija

 predimenziorane mladalačkim filozofskim naklapanjima

ostvario si jednim, prilično nesvesnim i sasvim animalnim pokretom...

Način na koji se tvoje koleno savilo da pozdravi susedno

i prevali se nonšalantno preko njega

naprosto je bezobrazan i, blago rečeno,

skaredan.

.....ne govorim ovde o sablazni koju izaziva tvoj nečujni,

elegantni hod pantera

i, slično kraljevskom,sasvim predatorsko držanje........

Omrzla sam tvoj pogled istog trena

u kom se susreo sa mojim,

onog trena kada je vreme prestalo da postoji,

sećaš se?...ili možda ipak ne?

I još uvek ga mrzim.....

Čak ni lik u misli ne mogu da ti prizovem,

a ipak ga mrzim....i sanjam...

I tvoj sveznajući, pa, recimo, osmeh....

I tvoj miris...i tvoje tajne...i beleg na levom bedru....

I prste tvoje mrzim jer me ne dodiruju i u kosi mi nisu......

PISAO DAMBLDOR KADA JE BIO MALI.....prim.pogl.