život i bitnije stvari https://www.blogoye.me/dambldor/ sr Fri, 06 Nov 2026 11:47:27 +0100 BlogOye! Horor na TV....Vuk medju ovcama....Boris medju kravama.... miluje Sonija......lepo tele...Soni. Zato što život ne može da čeka, vredi se boriti, da već danas bude bolje....da Kosovo bude u Srbiji, Srbija na Marsu, da baka od 94 na stoti rodjendan udje u EU.....i Soni će u EU...kao biftek....Mladja šprica kučiće: džabe! Laza gura dinar u .....akumulator...Stručnost ispred politike!.....Guraju ljudi auto da stignu na konvenciju, pa....od njih zavisi.....Čeda uverljiv kao Keba pred ogledalom...Voja ne šapuće....oštar i odlučan....kao Velja pored Cece...kažu da narod zna najbolje....Ivica Nindža kofernjača zaposliće sve nas...za koferče....Srbijo, glavu gore!....dupe uza zid......Živela Srbija! Wed, 10 Jan 2007 04:07:00 +0100 https://www.blogoye.me/dambldor/9096/ Znam neke Srbove koje ne budi jutrom alarm  mobilnog telefona.....bude se sami, negde u cik zore, oko podneva.....zavrljače svoj Sony Ericson ravno u zid - šta će im, ionako ih samo neko za neki pos'o traži, jok, nego će im javi da dobili pare!!! - izbauljaju krmeljivi u pidžami do OVOG ćoška koje je svetinja i kome se svakog jutra klanjaju (gostima pristup zabranjen!) stisnu TAB gumbić dugaaačko dok ne začuju mili zvuk(vrrrrrrr)....onda se odteturaju do kuhinje gde stave pravu domaću kaficu od jedno cirka 500 ml, ne umivajući se samo prstićem očiste krmeljčiće, zagrle svog ljubimca sklopljenog i "budženog" u domaćoj režiji i onako u pižami počnu da rade....a onda ih neki drugi Srbovi iz Sasvim običnog dana prozivaju što spavaju do podne, a u stvari su samo zlobni jer moraju rano na posao, a ne kao ovi Neobični da posao donesu kući...i da ga radu kad oćedu....I nema tu mnogo matematike: kada se kupaju (a to je o državnim praznicima i prigodnim svečanostima) Neobični koriste samo domaći sapun i ribaću četku, a ne tamo neke strane trt-mrt otrove....kafa isključivo ova domaća (što je mornari izmetlare sa palube kad istovare onu za Običnjake)....ne oblače se često, ali kad moraju tu su suknene pantalone i vežene košuljice, nana izatkala, nazuju čarape vunene,čizme im ne trebaju, čarape od upotrebe dube uspravno same, ki' vojnici, ne voze se gradskim prevozom, što da se ćuškaju sa stokama kad imaju noge....peške, lepo, polako, ako baš mora da se izlazi...zimsko vreme, a zimi se ne ide po putu, nego lepo mešen 'leba ili proja, sira, kajmaka, turšije i ajvara, i prasećina.....a ne neki tamo Obični proizvodi....jok,brate!!! Neće Neobičnjak to da ti ize, još ako ima pihtije.....uz to prvo rakija domaća iz čokanja, pa vino: belo s' belu etiketu. Malo radi, malo ladi, i tako prodje dan....a u noć ki svaki normalan Neobičnjak pred televizor (EI Niš) i samo drugi dnevnik, i 'ko ima neka dobra politička pljuvačina, pa ko se nacrta tamo oni ga pljuju,pljuju,pljuju.....a nemaju pojma ko je...novine ne čitaju, sam' jedared mesečno, trebaće za potpalu...a pred spavanje, kad izedu čvarci i kis'o kupus, nešto lagano mešeno slatko: kolačići neki, lenja pita na primer (neće valjda vrednu pitu, pa da ih bije maler)....pa kad zalegnuuuu.....ore se brda od mirnog sna u čistoj posteljini (evo, skoro, oko Vaskrsa je promenili,ki nova).....i sanjaju samo domaće, tako potpomažu našu privredu, a ne k'o oni izdajnici Običnjaci:sanjaju Eru,Mileta, Draganu, Sneki, Brenu......ono što su celi dan slušali na RADIJO MORAVSKI PLIĆAK.....AJD' U ZDRAVLJE!!! Fri, 01 Dec 2006 02:59:00 +0100 https://www.blogoye.me/dambldor/7397/ Srce mi noćas puno: Zeleno jutro, puca proplanak; pogled čist, umiven, sterilan. Plastično crven krov potleuše u belo oličene. I ptice koje se ne glase, i nečujni žubor potoka, i modro nebo. I most. I breza na vetru koji moje umorne oči štedi od prašine i suza. Spokojno kao crtež prvaka na izletu. Sunce koje se smeje. I mir,sreća. Prva prava sreća koju poznajem. Wed, 29 Nov 2006 01:02:00 +0100 https://www.blogoye.me/dambldor/7328/ Kada zelenilo tvojih u moje utone poglede zavrištim u noć prepunu strahova i bljesak tvoj razbistri mi nadanja i slutnje i jutro siroto bez dodira spoji živote koji nisu nikada naši ni bili Zavrištim a nikada san moj odati ime tvoje neće ni reči smele neizrečene u prazne daljine neće se otisnuti niti u tvoje zelenilo utisnuti prekor i strah mog oka Ipak zavrištim jer neko će u meni taj krik čuti i prepoznati u njemu svaku noć koju bez naručja tvog besanu provodih brojeći snove koje nikada dosanjati neću... Wed, 15 Nov 2006 01:50:00 +0100 https://www.blogoye.me/dambldor/6878/ Sve moje snove idealnih proporcija  predimenziorane mladalačkim filozofskim naklapanjima ostvario si jednim, prilično nesvesnim i sasvim animalnim pokretom... Način na koji se tvoje koleno savilo da pozdravi susedno i prevali se nonšalantno preko njega naprosto je bezobrazan i, blago rečeno, skaredan. .....ne govorim ovde o sablazni koju izaziva tvoj nečujni, elegantni hod pantera i, slično kraljevskom,sasvim predatorsko držanje........ Omrzla sam tvoj pogled istog trena u kom se susreo sa mojim, onog trena kada je vreme prestalo da postoji, sećaš se?...ili možda ipak ne? I još uvek ga mrzim..... Čak ni lik u misli ne mogu da ti prizovem, a ipak ga mrzim....i sanjam... I tvoj sveznajući, pa, recimo, osmeh.... I tvoj miris...i tvoje tajne...i beleg na levom bedru.... I prste tvoje mrzim jer me ne dodiruju i u kosi mi nisu......   PISAO DAMBLDOR KADA JE BIO MALI.....prim.pogl.   Tue, 14 Nov 2006 03:48:00 +0100 https://www.blogoye.me/dambldor/6846/ Možeš li mi, srce  ostaviti misli da bar jednu noć mi spokoj i san pruže   Il' ćeš k'o i do sad k'o gospodar pravi sluge svoje bedne šibati, da služe?   Ne, ti nećeš, silno, pružiti im milost da se u spokoju sa Mesecom združe   Guraćeš ih dublje u paklene muke budne,crne noći od večnosti duže... Sat, 11 Nov 2006 14:44:00 +0100 https://www.blogoye.me/dambldor/6777/ „VERUJEM u samsaru...točak života koji se ponavljaju...verujem i u to da je samsara patnja sa uzrokom i posledicom, patnja velika, kao da život provodite sedeći na vrhu igle...verujem i da se samo činjenjem dobra u ovom, može smanjiti patnja u nekom budućem prebivalištu u koje će biti smeštena moja duša...makar sam pokušavao da tako činim, darujući tužnom osmeh, očajnom utehu, žednom vode,ljutitom smirenost, i svojoj duši dobre misli....opraštajući svom ubici koji je jednom bio moja žrtva“ – reče Čovek umirući sa osmehom, dok su oko njega jadikovale sebično duše onih koje napušta,vezane i ophrvane ljutnjom i neznanjem; i žalio ih je On odlazeći u bardo da spokojno sačeka svoje novo rodjenje u dragocenom ljudskom telu.... Sat, 11 Nov 2006 01:38:00 +0100 https://www.blogoye.me/dambldor/6768/