Ipak, želim da tako počnemo. Da pustiš muziku koju volim. Znam, ne znaš koja je to. Možda bi mogao Queen, ali to me podseća na njega, na mamurluk. Na neke druge snove. Zamišljam kako mi na temenu razvezuješ skupljenu kosu. I ona se rasipa. Meka i glatka, klizi preko tvog dlana. Zatvorim oči. Tamno je. Kada jače stegnem kapke male zvezdice svetlucavo se udaljavaju. Nije lako. Počinje da mi u glavi bubnja. Nismo otišli ni na mexičko pivo. Nismo se ni zezali u sutonu na nekoj plaži. Nisam ti pokazala, još, kamenčiće što sam ih skupljala, raznih oblika, gledajući ljude kako se smeju. Zavirivala sam u njihova lica. Moja omiljena igra. Ko je od njih istinski srećan? Kasnije, bežala sa plaže u hlad internet caffea. Tražila, a još nisam bila svesna šta. Tebe sa druge strane? Znam da nisi mislio na mene. I ja onda nisam mislila na tebe. Sinoć jesam. Mislila na to, kako si možda otišao kod svoje devojke. Pitala se kakve su njene oči? I način na koji se smeje. Pogled. Da li je i njen pogled mazan? Da li sam ja sinonim za maženje? Toliko krhka, da si poželeo da staviš svoje ruke na moje lice. Otresam sve te misli, gasim kompjuter, govorim sebi da mogu, ti si samo nick, ja sam samo nick. Smešno i postiđeno bih se osećala da samo i malo možeš da zaviriš, ovde ispod mojih misli. Ipak, to me ne sprečava da zamišljam kako negde postoji stepenica na koju bih volela stati. I zatvoriti oči. Samo na jedan tren. Zamišljam kako mi sa temena razvezuješ skupljenu kosu. I kako se rasipa po tvome dlanu. Kako može da prevari malo romantičnog maštanja. Tako me opuštaš. Tako se lepo smeješ. Tako se slatko izvlačiš. Tako me tvoja poruka sludi - Nije moguće da spavaš!!! – Nije, a ja se pitam, zar bi trebalo da ti kažem, želela sam biti sa tobom? –