.... Treba mi veceras sansa... da uvijem prste oko tvojih.. da me privuces sebi... ljubis mi lice... treba mi veceras, tvoje telo, da se kraj moga bez grca spusti, bez razmisljanja o sutrasnjem danu. Mozda ni doci nece. Cemu onda pitanja i odgovori, cemu strah i teskoba....? Samo me pusti veceras, kao magla da se uvijem oko tvoga tela. Cutacemo. Iz okvira besmislenih noci, krasti smisao samo za nas. Celu noc, traziti sve one zamisljene granice. Mozda nista od toga, necemo naci. Ipak, pusti me, da se u tebi nocas, sakrijem, sa tobom probudim. Drhti mi srce, pod usnama tvojim. Grlim te rukama, upijam telom, .. sve je toplo, mirise na ljubav,...