Cekam tvoje ruke... jedan pokret. Da se kao slap vodenog vala, kosa, sapeta u cvor raspe po tvojim grudima...

Cekam tvoje ruke... isti pokret, da me kao dobri duh, oslobodis iz carobne lampe, gde me zatvorise mocniji od ljudi.

Cekam tvoje ruke... pokret treci...

Dajem ti slobodu, da me u iluziji mojoj cvrsto drzis. Nikad iz nje ne pustis.....

Samo sam nocas sanjala, da sam bila jaca od predrasuda.

Da hladno jutro, sto je poljubilo moje ledene usne, nije stvarnost.

Ipak je stvarnost, jaca od slobodnog uma. Neke ruke me cvrsto drze. Hladne kao i ja.

Suze se odavno ne slivaju niz lice. Proguta ih osmeh, odnese dan. Do sledeceg sna, gde cekam tvoje ruke, sledeci pokret... da se kosa raspe po tvojim grudima. Kao slap,kao val.

Iluzija.

Ipak cekaj me.