24/10/2007
Kolegica i ja, danas, u njezinom autu. išle smo na posao.
- Znaš, nikada ti neće pružiti pomoć onaj od koga nešto očekuješ, već onaj od koga najmanje očekuješ.
- Znam...uvjerila sam se...bez Vas i moje "zamjenske mame", ja ne bih bila tu gdje sam sada, niti bih postala ovo što jesam...
- Ne razumijem...ja živim za svoju kćerku, jedinicu, teško sam ju dobila (grlo joj se steglo i suze krenule)...zbog nje sam se i rastala, nisam joj nikada ništa branila...svaki dan zahvaljujem Bogu što ju imam... što god ona uradila, uvijek ću biti na njezinoj strani...i bilo nam je teško kad smo otišle od njega...nitko nam nije pomogao osim jedne doktorice...predavala sam njezinoj djeci, možda mi je i zamjerala što joj sin nije imao peticu, jedino kod mene, iz matematike, ali niti jedan pregled nam nije naplatila...znala je da smo same...(opet su joj suze krenule)...
Stisnula sam joj ruku za volanom, usne su joj drhtjele...
- Ja sam sretna što Vas imam...ne znam što bih bez Vas...
Odmahnula je glavom, uzdahnula i pitala:
- Reci mi, jel te mama ikada nazvala...ili netko od tvojih???
- Ne. Nitko.
Tajac. Uzdasi.
-Ne očekujem pomoć ni od koga, ali da me bar netko nazvao i pitao: Kako si? Puno bi mi značilo...
Svima sam se javila kad sam se preselila...čujem se samo sa sestrom, ne viđam nikoga, niti nešto čujem o nekome...kao da ih i nemam...ne mogu razumjeti taj primitivni, šokački mentalitet...oni ne znaju za dušu, ne žele nikoga razumjeti...dovoljni su sami sebi...žive u prošlosti, u svom ograničenom svijetu, neshvatljivom za današnje vrijeme.
Moj uspjeh ih ne zanima (umjesto da se ponose, uvijek su me kritizirali, a poslije govorili kako sam bila uzorna, eh, da su mi to rekli prije, ne bih si nabijala nepotrebne komplekse bezvrijednosti i patila...bojala sam se drugih, a opet prkosila i tvrdoglavo jurila za svojim snovima).
Sve što radim, radim savjesno i zdušno...sada samo zbog sebe i svoje djece...želim im pomoći u životu, ali ne odrađivati posao umjesto njih, već biti uvijek TU, podrška koja ponekad znači više i od sveg zlata ovoga svijeta...a oni znaju da su mi SVE iako nisu sa mnom...okolnosti su bile takve, nepravedne...
Ono što je sada drugima neshvatljivo, meni je kristalno jasno, a i mojoj djeci (to mi je najbitnije, više me ne brine što će drugi reći...šutnjom i licemjernim pogledima, neki su rekli i previše).
I dalje slijedim svoj san...
Ako sam u zabludi, ako nešto radim krivo i ako netko zbog mene pati ili bude patio, eutanazirajte me...bit ću vam zahvalna....
Recite mi da nam geni ne određuju ličnost?! I bit ću sretna!
Komentari:
važno je da si ti dobro želim ti sve lepe stvari da ti se dese
eh ... pa sad ... eutanizirati, pa ne baš valjda tako
ja nisam neki faktor tvojeg života ali meni jesi važna(nije tek reda radi ova rečenica), drago mi je što dijelim tvoje brige, ljubavne jade, tvoje nervoze i tvoje drage misli...malo mi je daleko ali ti svejedno stavi kavu (natren + mlijeko) evo mene....:-) nisi sama............p.s. nosim bakljave !!
@Svetlana: ti kao anđelčić s lijepim željama, hvalaaaaaaa, kisss! :-)))
@Prolaznik: a kako drugačije???
@Nurlisoul: kava stavljena...a bakljava, mmmmmmmmmmm...ima da se zamusamo, pusaaaaaaa! :-)))
Evo vidis, mi te citamo i pratimo tvoje misli i dogadjaje koje prepricavas. Vec samim tim te pitamo kako si. Oni koji te ne pitaju nek njih tisti. Ti sledi svoj san...
@Lady: uh, raznježila si me sad...šmrc od sreće...zato sam ja tu s vama :-))))))
Uf, teška tema . Znaš , ja imam malo zajeban ( ups ) stav u životu . Postojao je život PRE ćerke i postoji ovaj sa njom . nepostoje viši interesi od nje i sve je podređeno nekoj njenoj budućnosti . Ono kada ona bude "svoja" žena ja i Nena ponovo krećemo život posvećen nama
budi ponosna na sebe
eh..porodica ko porodica..
nisu savrsheni...
ali iako ne pokazuju-stalo im je..
a ti idi napred, i ne obaziri se...
uostalom izbori koje napravimo, trebaju nam obezbediti srecu..
budi srecna
@Gulanfer: da...ali se nikada ne namjeravaš ni odreći svoje kćerke, jel tako? ona je dio vas kao i vi dio nje, zauvijek...
@nemiri: jesam, ai bit ću još i više...nadam se...uskoro ;-)))
@Freeda: da...mene moji izbori čine sretnom...nadam se da neću postati pohlepna, niti se uobraziti, želim ostati prizemljena bilo što da mi se dogodi ;-PPP
Draga Dušo!
Ovo si napisala zaista iskreno!!! Iz srca ...
hmm...a gde je neka zdrava kritika
nijue to primitivni šokački mentalitet, nego balkanski... bilo more il ravnica, brdo il dolina, sve je to isto
@Svemirko: eh...dođu nekada takvi trenuci spoznavanja svega...pa ih pretočim na papir i bude mi lakše...sobito kada to podijelim s vama,a vi ste svi ko melem :-)))
@pitagora. zdrava kritika??? sad si me zbunio...pa to je valjda sam život, ne znam...
@jullie: ne znam za dalje, ali ovako nešto...mislila sam da nema nigdje drugo osim u mom rodnom kraju...srećom, ne živim više tamo, ovdje, gdje sam sada, ljudi su potpuno drugačiji...sretna sam što živim u Osijeku, to je moj grad! :-)))
draga mutti ajmo mi eutanizirati nekog odojka ili janjca,pa se svi dobro razveselit...he-he!!! od kud ljudi vuku tolike crnjake, visak u ruke i pomaknut krevete,jake su te podzemne vode.he-he!!! puuuuuusa!!!
@nnj: ma nije crnjak...to ja samo, eto...ma krevet mi se pomaknuo na krivu stranu, al vratit ću ga, ne brini, hehehe...pusa tebi! Ajd otvori ovdje blog, plizzzzzz! ;-)))
rado bi otvorio blog i ovdje,ali se bojim da ljudi nebi razumjeli moj prostačko/primitivni,sa naznakama šovinističkog,način pisanja...he-he!!! tamo su me već svi više-manje provalili,i počeli uživati u mom mazohizmu!!!! ali ću uvjek rado biti tvoj gost na blagoju,ups!blogoye-u!!!! čuvajte mi mutti,taj predivan poljski cvijet!!!! puuuuuusek!!!
@nnj: eeeeeeeee...nemam riječi...pusaaaaaaaa mom slatkom mazohistu...ne vjerujte mu...super je normalan!!! :-)))))))))
vrlo chestom se i ja pitam, da li tju i ja postati kao moja majka, ali nisam, sada sam ja u godinama, u kojim je ona bila od kada se setjam svega, mog zhivota....ne nije sve u genima..ne boj se...
@asterion: i ja se nadam...želim voljeti, biti voljena, uživati u svemu što nam život pruža, samo trebam naučiti kako uživati baš u svemu, he...
draga mutti,prije nego ikada više budeš u bedu,razmisli...
koliko bi žena voljelo biti u tvojoj situaciji?!da ne pričamo o fizičkom izgledu (btw.super se držiš)!!! mlada si,odgojila si klince(vjerujem najbolje moguće)),slobodna si,radiš posao koji voliš(sa mogučnošču napredovanja),ljudi te svugdje super prihvačaju,rekla si da imaš odlične lege/ice,obrazovana si... a ako sa starcima ne pričaš,to je njihov bed,oni gube najviše! sorry kaj sam odužio priću,skoro da sam složio i jedan post...he-he!!!! RAZMISLI NIJE LI MALO LICEMJERNO BITI TUŽNA,A IMATI SVIJET NA DLANU?! najveća puuuuuusa!!!!
reko bih da radi a?
@pitagora: pusaaaaaaaaaaaaaaaa do nebaaaaaaaaa! Hvala!!!! ;-))))))))))))))))))))))))
uživaj..
@nnj: zaista...u odnosu na tebe, ja bih bila licemjerna kad bih i pomislila cendrati, zaista nemam razloga...hvala ti što si mi ukazao na neke "stvari"...što si mi proširio vidike, nevjerojatno je to...ti si fenomen! Uživaj, zaslužio si! Hvala ti! :-))))))))
@pitagora: uživaaaaaaaam...mmmmmmmmmmm :-))))))))))))
hvala tebi kaj te imam za prijatelja!! ajmo veselo dalje!!
budite i vi sretni kaj ju imate,ali pričam pizdarije,to znate i sami.he-he!!!!
@nnj :-)))))))))))))))
)))) pa nećeš valjda i ti u zagradaše?!he-he!!!! puuuusa!!!
@nnj: hehehe...ma koji zagradaši, to ti je smješak mom najdražem mačku ove blogosfere, mada ih ima još puno meni dragih (da se ostali ne uvrijede), a vidim da su "neki" digli nos do neba jer su umislili da si im "ušao u njihov prostor", hehehe...svašta...pusa tebi! ;-)))
