Izdržala sam i više nego sam mislila da mogu,
samo da bih bila svoja, oslobođena od svih okova.
A sada me uhvatilo pa steže, guši, uzima mi dah.
Posrćem od jutra, uvečer počinje moj dan...
Zar u meni demoni opet borbu traže?
A ja nemam više razloga negodovati,
mrziti, neživjeti...
zaista nemam opravdanje
za ovakvo stanje....
Jel to neskromnost ili samo danak
koji sam ostala dužna
otrpjeti?
Objavio mutti u 13:53 | Kategorija:
Permalink | Obavesti Prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
