Znam vrednost tisine....Izmedju nas nikada nije bilo nesporazuma...nikada me nije slagala...u komplimentima uvek suzdrzana.Nocu brine za mene i zajedno samnom cuva mnoge tajne....moja najbolja drugarica,uvek verna...Cuva moje misli rasute,koje nisam ni htela da budu moje...Ali....ti postojis zaista u prici,koja nocas ubija realnost zivota...Daleko si.......dalje od izvesnosti naseg novog susreta....sve tako stakleno i lomno...najlepsi trenutak,oblikovan je u ceznju providnu.Da nema kristala,mislila bih da si bio samo San pred budjenje koji ostaje ujutru,pitanje za dosadnu svakodnevicu.Tisina.Nista ne smem uraditi.Cutim.Moram stajati i cekati,mozda i do smrti,jer znam samo korak i sve cu polomiti.Strpljivo cekam da izroni neka,makar mala pauza u cutanju...