sky

Vila

Sat, 19 Sep 2009 17:10:00 +0200

,,Da kopam sebi oci

kad tebe vise nema

nista mi to ne vredi,

kad nisam bolja zena.

S pola se puta vratim

kad mi dobro krene

i dok do tebe svratim

nema vec pola mene,

znam, al' to sam ja.

Ostavljam trag parfema,

tamo gde mene nema,

a ja ne prestajem.

U krvi glad za boljim sutra

i posle svakog novog jutra,

ja vise samu sebe ne poznajem.

Da sam vila, moja krila

ne bi imo niko osim tebe...

tamo gde sam bila

nisam imala ni mrvu

nista, osim sebe

mozda je tako trebalo...

Ostavljam lazne suze

uzimam tudje ruze

ja ne prestajem.

Niceg se vise ja ne stidim

al' spustim pogled kad te vidim

da sam jos ziva, tako sebi priznajem.

Da sam vila, moja krila

ne bi imo niko osim tebe...

tamo gde sam bila

nisam imala ni mrvu

nista, osim sebe

za me se niko nije borio."

Emina Jahovic

Miris i ukus

Fri, 14 Aug 2009 20:54:00 +0200

Dajem miris:

jutarnje izmaglice,opranih ulica,jutarnje kafe,deterdzenata prosutog u samoposluzi,gustog dima koji ostavlja autobus,boje i papira jutarnjih novina,guzve u autobusu,napornog dana,rucka,dima cigarete pomesanog sa mirisom kafe,knjizare,poslasticarnice,kafane,bistroa,diskoteke, pozorista,bioskopa,vrha Avale,vetra...

Dajem miris:

Skadarlije,obale Dunava,pristanista,bilo kojeg keja,reke,mora,cetinara, uvelog lisca,trave,parka,starog hrasta,kestena,recepcije,garderobe,restorana,parfema,pudera,hladnog predjela i toplog jela,nove kozne tasne,tepiha,dima ugasene svece,cveca na sredini stola,neugaslog pikavca,bluze,dzempera,kosulje,nove frizure,vina pomesanog sa salom,pricom,uspomenom,idejom,zamisli, obecanjem,radovanjem,osecanjem...

Dajem miris ulice,zvezda,ledenih gradskih svetiljki,iza ponoci,u hodu,bez zurbe...

Dajem miris grada,izmesan sa utiskom,nadom,idejom,zeljom,kao u snu...

Dajem sve mirise,koji nestaju istopljeni pred pogledom i osmehom.

Menjam ih,za ukus jednog poljupca.

Ukus koji zaustavlja vreme,kao san...zauvek...

Nepoznati autor

Ljubav

Fri, 30 Jan 2009 16:09:00 +0100

Bilo jednom jedno ostrvo...

...na kojem su ziveli svi osecaji ljudske vrednosti: Dobra volja,Tuga, Znanje...i izmedju ostalih i Ljubav.

Jednog dana su shvatili da ce njihovo ostrvo potonuti, te su pripremili svoje brodove da bi ga napustili.Jedino je Ljubav zelela ostati do posledjeg trenutka.Kada je ostrvo bilo tren do potonuca, Ljubav odluci da potrazi pomoc.

Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav upita:,,Bogatstvo mozes li me povesti sa sobom?''

,,Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nema mesta!''

Ljubav tada odluci pitati Ponos koji je prolazio na velicanstvenom brodu.,,Ponose, prklinjem te, mozes li me povesti sa sobom?''

,,Ne mogu ti pomoci ljubavi'' odgovori Ponos ,,ovde je sve tako savrseno, mogla bi mi unistiti brod.''

Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:,,Tugo,molim te povedi me sa sobom.''

,,Oh,Ljubavi tako sam tuzna,da ne mogu.''

Kada je Dobra volja prolazila kraj ostrva toliko je bila zadovoljna da nije ni cula Ljubav kako je doziva.

Tada Ljubav zacu neki glas:

,,Dodji Ljubavi, ja cu te povesti sa sobom.''

Bio je to starac u malenom camcu.Kada su stigli do kopna, Ljubav se iskrca, a starac ode.Ljubav je bila toliko srecna, da je zaboravila pitati starca za ime.Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje.

,,Znanje ti sigurno znas ko me je spasio?''

,,To je bilo Vreme.'' ogovori Znanje.

,,Vreme?'' upitala je Ljubav, ,,Pa zasto bi me Vreme spasilo?''

Znanje puno mudrosti odgovori:,,Zato sto je samo Vreme sposobno proceniti koliko je Ljubav vazna u zivotu..."

Iskrena pesma

Tue, 27 Jan 2009 16:17:00 +0100

O sklopi usne, ne govori, cuti,

ostavi misli nek se burno roje,

I rec tvoja nicim ne pomuti

Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti i pusti da sad zile moje

Zabrekcu novim, zanosnim zivotom

Da zaboravim da smo tu nas dvoje

Pred velicanstvom prirode; a potom

Kad prodje sve, i malaksalo telo

ponovo padne u obicnu camu,

I zivot nov i nadahnuce celo

Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu, draga ti opet reci tada

Otuznu pesmu o ljubavi kako

Ceznem i stradam i ljubim te, mada

U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces bedna zeno, kao vazda

Slusati rado ove reci lazne,

I zahvalices Bogu sto te sazda,

I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva

Kako se spusta nezna polutama,

Ti neces znati sta u meni biva,-

Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me

Obuzme celog sila koju ima,

I svaki zivac rastrese i nadme,

I osecaj navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,

Kad zatreperi cela moja snaga,

Neka te srce moje blagosilja,

Al' ne volim te, ne volim te draga!

I zato cu ti uvek reci, cuti,

Ostavi dusu nek spokojno sniva,

Dok kraj nas lisce na drvecu zuti

I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakic

Mon, 26 Jan 2009 16:20:00 +0100

***

Za dug let nisu potrebna samo velika krila. Potrebno je i veliko srce da u njega stane sva vera i odlu�nost da se pobedi strah izazova. To je ona mala razlika izme�u onih koje ni pomisao na pad ne zaustavi i onih što zauvek ostadoše pogleda uprtog u drugu obalu da pro�ive vek sa svojim strahom što ih "sa�uva" od �ivota.

Sun, 25 Jan 2009 16:05:00 +0100

Ne okre�i se bezdanu i ne prepuštaj mraku samo�e.

Za �ivot je hrabrost potrebna, �ivljenje ide po inerciji.

Ne gledaj, oseti i spozna�eš svetlo kojim se zvezde mogu dodirnuti!

�ekaju�i…

love story

Sat, 24 Jan 2009 16:51:00 +0100

...Ranom zorom ugnezdila se u njegovom krilu.

Prisunjala se necujnim macijim hodom,na vrhovima sapica.

Sa svog malenog mesta za spavanje u njegovu toplinu.

Tiho,tise nego ikada ranije...

...Koracala je preko smaknutog pokrivaca ka njemu.

Bio je tu,nadomak njenog sna,nag i Bog.

Drhtala od neiskusa.

Bivala posramljena od same pomisli na njegov prekoran,probudjen pogled.

,,On nece ni znati!''pomislila je, ,,da cu ukrasti samo jedan majusni deo njega u ovo rano jutro.''

,,Nece me naslutiti,bicu lagana za njega,laksa od pticijeg pera.''

,,Nece osetiti moju vlaznu njuskicu na svom trbuhu.Nikad saznati da cu ga upiti u svoje krzno i posle

danima nezno njegove mirise lizati.''

,,Nece jer,spava dubokim,mirnim snom koji necu remetiti...''

...Pipavo ga je dodoirnula,pa ustuknula.

Osvrnula se ka bezanju,pa opet ka njemu.

Ohrabrila je njegova zanesenost snom koji je snevao.

Na prvi dodir sapenih jastucica po njegovoj kozi pozelela je da nestane.

Da je rastrgnu psi i proguta tama.

Da se u trenu stopi sa vazduhom,vodom i vatrom.

Sklupcala se na njemu.

On je mirno disao.

Ona udisala njegove izdahe.

Usla u njega i zakljucala sve izlaze koji vode u dan.

Krzno pretvorila u kozu za njega.

Odekla se kandzi po cenu smrti za njega.

Necujno,u sebi prela ljudske ljubavi za njega.

Mazno,neosetno,kako samo macke znaju koristila bliskost njegovog tela.

Vrhovima svojih cula otela njegov smesak u snu.

Uhvatila ga u letu,kao musicu,progutala i rekla:,,Bio je moj!''

...Pobegla je pre budjenja.Zamjaukavsi...

Ljubavna poruka

Fri, 23 Jan 2009 16:43:00 +0100

Cudno je kako nam je malo

potrebno da budemo srecni,

a jos je cudnije

kako cesto nam to malo nedostaje?!

Ivo Andric

Himna Izidi

Fri, 23 Jan 2009 16:32:00 +0100

Jer ja sam prva i poslednja

Ja sam obozavana i prezrena

Ja sam kurva i svetica

Ja sam supruga i devica

Ja sam majka i kcer

Ja sam narucje svoje majke

Ja sam jalova i imam bezbroj potomaka

Ja sam srecno udata i usedelica

Ja sam ona sto donosi na svet i ona sto nikad nije radjala

Ja sam tesiteljka porodjajnih bolva

Ja sam supruga i supruznik

I ja sam covek moj koji me je stvorio

Ja sam majka svog oca

I on je moj odbaceni sin

Postujte me uvek,svi,

Jer ja sam sablaznjiva i velicanstvena...

Tisina

Fri, 23 Jan 2009 16:02:00 +0100

Znam vrednost tisine....Izmedju nas nikada nije bilo nesporazuma...nikada me nije slagala...u komplimentima uvek suzdrzana.Nocu brine za mene i zajedno samnom cuva mnoge tajne....moja najbolja drugarica,uvek verna...Cuva moje misli rasute,koje nisam ni htela da budu moje...Ali....ti postojis zaista u prici,koja nocas ubija realnost zivota...Daleko si.......dalje od izvesnosti naseg novog susreta....sve tako stakleno i lomno...najlepsi trenutak,oblikovan je u ceznju providnu.Da nema kristala,mislila bih da si bio samo San pred budjenje koji ostaje ujutru,pitanje za dosadnu svakodnevicu.Tisina.Nista ne smem uraditi.Cutim.Moram stajati i cekati,mozda i do smrti,jer znam samo korak i sve cu polomiti.Strpljivo cekam da izroni neka,makar mala pauza u cutanju...