BOKI RAZMISLJA

21/10/2006

UKUS MALINA

Zvedana prasina noci je vec posula san na kuce i ulice. U njenom narucju kandelabri trepcu umorno nestajuci u mraku. Polako tonem u senzualnu igru noci opijen ukusom vina i vrelih usana snova. Samanska muzika se cedi niz zidove moje sobe i stvara jezero osecanja. Pokusavam da dohvatim otsjaj meseca na mom prozoru i pomilujem misao toplinom zelje. Da ostavim trag u mirisu cveca i udahnem zivot punim plucima. Jos uvek mastam o tome da zavrtim ovu ludu zemlju i da je nateram da poleti ka nekim novim sazvezdjima, jer mora da  postoji jos neka planeta slicna ovoj mojoj!

Bas sam umoram od dana i treba mi postelja namestena tvojim telom.
Pitam se sta radis bas veceras i ko te krade? Da li nestajes u tami i uzivas u talasima dozivljenog dok oni miluju tvoju obalu?  Da li pijes pozudu iz usta kauboja koji prolazi kroz tvoj zivot i ostavlja prasinu puteva iza sebe?

U kisnom nebu trazim tragove zvezda i pratim lude misli ka njihovom moru. Znam da ponekad treba biti otkacen i nestati u vrtlogu gladne strasti. Zadovoljiti zelju za vocnim sladoledom koji ti se topi u ustima i cini ovaj zivot prijatno hladnim, ostavljajuci ukus sveze ubranih malina na usnama.

20/10/2006

NIKAD, NEKAD ili PONEKAD…

Ne nista nismo radili sinoc, bas nista! Znam da mi ne verujes ali tako je. Udarila nas je zvezda ludija to je tacno, ali ostalo je na recima. OK mozda je tu pala po koja vrela otkaciska, ali to ulazi u paket usluga. Ti izgleda ne verujes u Deda Mraza i da se ljubav moze voditi recima? Sve je moguce, cak i ono nemoguce zivotinjo gladna. I to grrrrr, pocinje u glavi. Ako hoces da se fizikalises idi u teretanu!

Da postojala je zelja i vatre su gorele. Ne, ne znam da li je padala kisa! Ih bas si neozbiljan.
Eto, nismo se ni drzali za ruke. Poljupci su bili oni leteci. Kao kad carobnim stapicem nacrtas veliki cmok koji eksplodira i preplavi nebo dozivljaja. Za sve treba imati maste, zar ne? Da li ti se dogodilo da sve vidis crveno? Crveno kao necije usne, koje se napuce ili zele da te poljube. Ne, ti bi propustio Simplon orient kroz misli i nista ne bi primetio! To je suptilnost trenutka djecarac.

Da sanjiv sam i to mi prija. Kao krem na njenim usnama. Kao kad je gledas kada se sunca kraj tebe i ti pozelis da je bacis u vodu ili poljubis. Kao neki banket gde ona fura crnu rolku i kratku suknjicu, a ti smoking i sampanjac u rukici. Naravno u pitanju su dve case manijace jedan nijedan. Pa zar bi ti ostavio devojku zednu u noci? Da, bolje je biti umoran a sretan, nego cio a tuzan.

I tako na kraju krajevitog kraja rekosmo laku noc i nestadosmo u snove. I nemoj da me pitas sta sam sanjao! To je PRIVATE! Na kraju je rekla, cujemo se! A ja sam se samo upitao da li to znaci, NIKAD, NEKAD ili PONEKAD…

19/10/2006

PRICAJ MI O LJUBAVI!

- Pricaj mi o ljubavi! Rece krijuci se ispod jorgana. 
Hajde, molim te. Volim polumrak i toplinu kreveta sa mirisom tebe. Volim da nestajem i nalazim te u mraku.

- Ali zar ne znas da ljudi u Africi umiru od gladi. Da neko nekoga ubija bas sada i da se starac bori sa morem, dok se zemlja okrece kao blesava. Cujes li kisu?

- Ne ne ne! Hocu da mi pricas o ljubavi. Onoj iz knjiga.
Ajde molim te, sapuci mi na uvo.
Volim kada me golicaju tvoje reci.

- Zasto places???? Ludice, ti znas da te volim!

- Zene placu!!!!

18/10/2006

SJAJ U TRAVI!

Htela si da poludim, da ti kazem sve i zato ne okreci glavu! Slusaj!
Tvoje reci pune naboja jos uvek odjekuju u mojoj kutiji sa zlatnim poklopcem. Pratio sam dozivljaj koji si slikala u mojoj masti. Znam kako smo ludovali i uzimali sve sto smo mogli. Kako smo se ljubili i bili gladni golog tela. Miris trenutka jos uvek osvaja moju sobu i crta senke sa ukusom tebe na zidovima. Video sam sve to u tvojim recima. Senzualnost i divljinu dzungle. Ali reci mi, kuda si vodila moje misli drzeci me za ruku?

Osetio sam zednu zelju u tvojim recima. Neko predavanje sa mirisom proslosti. Otkrivanje tvog untutrasnjeg sveta. Bekstvo od samoce u ruzicnjak crvenog beskraja dok je napolju padala kisa. Ali kako si mogla videti mesec i utopiti se u njegov tajanstveni osmeh, kad se on igrao zmurke? Pitao sam se, kako to da niko nije pronasao zlatan kljucic tvojih snova. Gledao sam u izvor mog postojanja, u divljacku zelju da osvojim i pronadjem. Ali videh samo neki potok koji zubori kroz letnji dan. Slike tisine i otsjaj sunca na licu prirode. Video sam taj prekrasan park zivota gde si trazila sjaj u travi bas kao i ja i pitao se, zasto se nismo sreli?

17/10/2006

UPALI ZVEZDE, DA NADJEM PUT DO TEBE!

Uh , ponekad nemam reci ili sve one koje bi upotrebio gube znacenje. I zato necu nista reci, da ne bi zacaranost trenutka nestala.  Jer izgubljen sam u osecanju. U onom bestezinskom stanju koje crtaju snovi. Nestajem! Pitam se da li ti to zelis da me zavedes tvojim mislima. Da mi otvoris vrata tvog zivota i ucinis da ne mogu bez topline tvoga tela. Reci mi sta ustvari zelis?

Zamisljam kako se smeskas dok mi sve to pises. Topim se na tvojim usnama i osecam ukus poljupca. Uzivam u trenutaku kada se usne dodirnu. Bas kad osetim dodir! Kada me podidju zmarci u zelji da nestanem i pretopim se u tebe. A srce kuca li kuca na vrata duse. Kuc kuc kuc…

Da li sve ove napisane reci imaju ipak neko znacenje? Da li neko oseca senzualan miris cveca koji opija  ili je to samo pesma kisnih kapljica na mojim prozorima. Ko to kuca? Plasim se da otvorim. Da opet osetim zelju. Trazim a plasim se da nadjem!

Ipak bih voleo da te osetim. Da te upoznam. Da budem kraj tebe veceras kada pada kisa.
Da se topim na tvojim usnama.
UPALI ZVEZDE, DA NADJEM PUT DO TEBE!

16/10/2006

PIPKANJE I DIRKANJE!

- Ljubavi, nemoj da se ljutis! To je bila samo zurka i nista vise. Svemu je krivo lose vino i one raskalasne dame. Pa ja sam covek od krvi i mesa, to je prirodni zakon. ”U vrelini noci” ne znas ko je ko. Sve to mi  nista ne znaci, majke mi! Stvarno se niceg ne secam. Da ”Black out” u orginalu bebice, kao da se sve to dogadjalo nekom drugom. Znas muskarcima je bog dao dovoljno benzina samo da furaju mozak ili malisu. Fizikalisanje je fizikalisanje, i to je sve. Pa ti znas da ja samo tebe volim i da si ti moja devojcica! Ljubavi ti isto znas da mi trebas, da ne mogu bez tebe. Dobro dobro, preterao sam i kriv sam. Priznajem! Drugi put cu samo da pijem kiselu, obecavam! Ih zasto me nisi lupila po njonji? A gde si ti bila maco kada je grmelao????

- Ljubila sam se sa Markom i furala malo henki penki. Pipkanje i dirkanje. Obicno fizikalisanje uz kapljice znoja. Ma nije bilo to to, kao sa tobom...

- STAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!

10/10/2006

ISTINA POSTOJANJA

Ponekad se svet zavrti pa stane. Ponekad dan postane noc i ne znas gde si. Pitas se da li zivot ima nekog smisla. Da li onaj cikica sa belom bradom spava i bas ga briga za sve. Kad te udari istina po nosu onda si u trenutku zatecen.
Sta raditi kad ti neko ko ti je drag nestaje u mraku nepostojanja, a ti ne mozes nista da uradis? Kad si nemocan i kad je sve protiv tebe. Kad si samo posmatrac.

Cesto se pitam zasto postojim i gde nestaju svi ti ljudi koji su nam nesto znacili. Ali verujem da je vecni zivot ono sto ostaje u deci i stvarima koje smo uradili. Sitnicama koje su ostavile traga u nama. Ali ipak u trenutcima istine, osecam se sicusnim. Shvatam da sam samo deo univerzuma. Neko ko je vazan sada, u ovom trenutku. A sutra, sutra sam secanje. Ne, nisam tuzan zbog toga. Samo osecam zivot. Znam da sam reka koja se uliva u more. Da sam zrno peska u pustinji. Kap u moru.

Nije mi zao sto starim. Ono sto ne mogu promeniti, o tome ne razmisljam. Zao mi je sto necu stici da uradim sve ono sto bih zeleo, necu videti mesta koja bih zeleo videti. Sto sam obican covek, a ne carobnjak koji moze nacrtati osmeh na svacijem licu.

Ponekad osetim istinu postojanja, da bas u ovom trenutku neko umire ili se bas sad radja.

9/10/2006

SVEZNALICE

Postoje osobe koje misle da su uvek u pravu!
Ja ih zovem SVEZNALICE. Ne stignes ni da ih  nesto pitas, a oni vec znaju odgovor. Uvek su samouvereni i busaju se u grudi. Diskretan sarm samopouzdanja! Nepostoji tema gde oni nemaju zadnju rec. Kao petlovi se sepure i zamislite ako im otkrijete da nisu u pravu! Ha… Onda pada nebo, drvlje i kamenje na gresnika. Kako se usudjujes… pa ja sam... pa ti si. Zatim sledi pokazivanje ordenja dobijenih za uspesno kukurikanje, a onda pozivanje na razum u stilu: Razmisli jos jednom! U nastavku se upotrebljava eventualno prica, kako je tebe uvek voleo i cenio a eto kako mu ti vracas. I tako u nedogled dok se ne pokajes.

Posle jedne ovakve kanonade, ti ga castis picem i izvinjavas se. Kriv si, ne znas sta ti bi! Izvinjavas se u plus beskonacno. A on te tapse po ledjima i kaze: Bas mi je drago sto se razumemo! Pa uvek smo bili prijatelji. A za njega taj epitet znaci, ti si uvek bio u podredjenom polozaju. I tako se opet vratio mir na zemlju, pticice cvrkucu i tvoj prijatelj je postao politicar! Eins, zwei, drie, all together now!

Svi politikusi koji nas uveravaju da znaju sta je dobro za nas me brinu. Ti koji hoce da nam pomognu i ucine nas sretnim. A posle eto ih, sa prepunim dzepovima ukradene love. Jedino u cemu uzivam je, da su usput odebljali i da su masni, pa ce ih udariti slog od sala. ALELUJA!

8/10/2006

KAFA ILI KAFA

Odlucih se za kafelaté. Bilo je tesko izvrsiti izbor ali on je bio ogranicen! Kafa ili kafa. I posle dorucka uzivam u prelistavanju moje poste, pijuckam kafu i slusam neku zaboravljenu muziku!

Pitam se gde da pocnem dan? Kazu da je najbolje poceti od pocetka. A ja se pitam sta se dogadja ako pocnem od kraja. Ako zamislim, kako bi bilo da je bilo, pa onda gradim ceo dan u tom stilu. Mozda ce padati kisa opet, ali bas me briga. Sada je sunce!

Najvise volim kisu predvece. Kada cujem kako pada. Slusam kako kapljice dobuju po prozorima, cure kroz oluke, sapucu udarom u plocnik. Onda misli leprsaju i verujem da su veliki pisci u mogucnosti da docaraju sve to u masti i pisu fantasticne price.

Ali mozda treba bojkovati vreme i ne konstatovati ga. Praviti se kao da ne postoji. KAo da nam ne treba. Mozda ce se onda malo potruditi da nas razveseli! Da, nikada nije dobro. Kada je toplo onda je pretoplo. A kada je hladno onda je hladno. Nikako da pogodimo onu sredinu. A ona je izvor svega ustvari. Ni malo levo ni malo desno. Nego u sredu. Jer zasto se kaze centar sveta, a ne levo ili desno!

Eto slikacu se sa suncem. Samo ne znam koju pozu da izaberem. Nijedna mi ne izgleda privlacna. Nista, moram na plasticnu da sredim sebe i budem kao nov. Vecna mladost, to je hit. Kazu da se ne zna koliko dugo mozemo da zivimo. Ne postoji kraj. Neko kaze oko 150 godina, a neko u beskraj. Ali kakav je to zivot, pitam se. Bez urlikanja, seksa i vina. Ali nikada se ne zna. Nauka napreduje i sve je moguce. Cak i ono nemoguce.

Ne nije svemu krivo lose vino. Kriva je kisa ponekad. Jer kada ona pada, onda su misli bez kraja. Kap po kap se sve ponavlja. Malo tamo, malo ovde, malo onde. Ali da li znas da kisa nije ponovljiva, pojam kise obuhvata milione vlaznih kapi. Dobovanje po olucima, prozorima, dirkama na klaviru. Crnim i belim. Ali ta kompozicija je beskrajana. Uvek nova i nekako ne dozivljena. Zasto je voda izvor mira i nekog sanjalackog trenutka? Neko osecanje odmora i uhhh, bas je lepo sto smo tu. Mozda zato sto je voda izvor svega. Zivota i smrti. Ne, samo zivota! Sve je pocelo u vodi, zar ne? Ali ja necu da budem ameba. Covek bez kicme. Hocu da se ispravim i stojim uspravno. Da budem ja, ma koliko sve to kostalo.

Danas je sunce i toplo je. Leto je tu zar ne? I zato SVIRAJTE cigani, sve je placeno! Cekaj, hocu da lomim case. Necu tanjire. To je iz neke druge price... Bas mi je krivo sto ne volim rakiju. Onda bi bio prava sljiva. Plav i softan. Ali ipak mi je stalno u glavi neki osecaj hladovine ispod krosnje nekog razgranatog drvceta. Ponekad je dobro malo folozofirati u pokusaju da razumes, razjasnis, pronadjes. A ponekad je dobro sve nonsalirati, prihvatiti, ne brinuti se. Ponekad je ponekad, a ponekad je nesto sasvim drugo. PO i NEKAD. Da li se sve to dogadjalo nekada i to PO ???

7/10/2006

SMEH PRODUZAVA ZIVOT!

Subota i sunce sija. Leto se opet vratilo u moj grad.
Divno! Mislio sam da nas je vec zaboravilo.
To se ovde na severu nikada ne zna.
Sunce se pojavi i nestane. Leto je kratko...

E bas sam nesto veseo a ne znam zasto.
Bez razloga, tek tako. Doslo mi je!.
Udarila me zvezda ludija.
Smejem se kao otkacen. Ha ha ha....

Smeh produzava zivot kazu!
I ja se smejem.
Smejem se zarazno.
Smejem se za inat.
Smejem se od srece.
Smejem besno, sarkasticno, ludo.
Ma smejem se bas svemu i svacemu.
Onako do suza i bas me briga sta
drugi misle o meni.
TO JE SAMO MOJ SMEH!

7/10/2006

CUDAN CVET!

Da volim bas sve ono sto je slatko!
I zato cuvaj se! Jer ako si mnjac mnjac, na dobrom si putu da te ugrizem i probam. A onda sam bog zna kako ce se sve ovo zavrsiti! Poludis ili polude. Pojedu te ili budes pojeden. A sve to u nekom suludom ritmu. Djumbalajka sa pleh muzikom i crnim vinom. Igranka bez prestanka! Pijanstvo trenutka.

Ako stvarno volis torte kao i ja, onda ce mo da ih bacamo jedno na drugo, a zatim sledi mnjac mnjac. Kao u burleski! To zvuci interesantno, ali treba to da budu torte sa slagom i kremom! One nase balkanske filove obozavam, kada je torta softana i topi ti se u ustima. Da li umes da pravis tortice, ili ih tebi prave? Hej, zar ne vidis da hocu da poludim sa tobom veceras?

Zivot je izazov i dzungla na asfaltu oslikava nase divljacke instikte. Mi smo zivotinje, ali one sofisticirane, prefinjene, suptilane, senzualane. U tom vitrazu nalazis uzivanje, mastu, romantiku, empatiju, mrznju, osvetu, stvaranje...
Ali ipak moramo na kraju krajevitog kraja da se omirisemo, da probamo, da osetimo.  Jer smo zivotinje, ali samo nocu kada nas niko nevidi.

Inace smo cvece koje treba zalivati i cuvati. Trebaju nam nezne reci i razumevanje. Da mi smo nekakav cudan cvet u svetu cveca!

6/10/2006

USPOMENE

Vreme leti ali neke uspomene ostaju,
kao neki biseri ili kapi kise...

Setih se izgubljenih ljubavi. Kada sam voleo ili su me voleli. Setih se svih onih ludih reci i obecanja. Neprospavanih noci i mirisa necije kose na mom jastuku. Setih se topline zagrljaja, zvuk uzdaha i u mraku potrazih trag.

Ali sve je to sada samo jedna prica u kojoj sam trazio sebe u necijim ocima. Kada sam bio izgubljen u zanosu i ispijao casu do dna. I znaj da su mi te uspomene jos uvek drage, mada su daleke i polako gube sjaj u magli vremena...

5/10/2006

PISI MI !!!!

U stara vremena su se ljudi dopisivali.
Mnoge poznate licnosti su razmenjivale misli sa
osobama koje gotovo nisu ni poznavali. Pismo je imalo svoju snagu i neki dokaz postojanja. Ona su mirisala na posiljaoca, nosile tragove suza, poljubaca i uzdaha. Kaligrafska slova su oslikavala stanje duse.

U svetu u kome postojis osecas se ponekad skucen.  Kao kada pocnes da sviras gitaru, a ruka ti automatski dodirne zice na odredjen nacin. Plasis se da osetis i totalno otvoris. Zivot i razmisljanja treba probati, oprobati, diskutovati, brisati i pisati. Nista nije vecno i apsolutno tacno. Apsolutno ne postoji! Postoji samo ono SADA. Ovaj trenutak, a za sutra ce mo videti.

Pisi mi i otkri mi tvoj unutrasnji svet. Zelim da se ogledam u tvojim mislima i gradim svoje. Mi oplemenjujemo jedno drugog. Krug je nekakav specijalan znak. Iskonski. U njemu se ogleda pocetak i kraj. Pisi mi i osvetli moj put.

4/10/2006

MATRIX?

Covek je samom sebi misterija i tu sve pocinje. U tvom univerzumu. Trebas razumeti samog sebe, da bi razumeo druge. Mi smo deo globalnog sveta, gde je sve servirano u sarenom celofanu. I tu je Orvelovska postavka novog sveta bas ona prava:
Nama je lepo, uzivamo, uvek ce mo biti mladi! Mi vise ne razmisljamo, neko drugi to radi za nas. MI SMO ZADOVOLJNI!

Pavlovljev refleks je samo deo "MODERNOG VREMENA". Neko drugi stvara nas zivot! Radi radi radi, konzumiraj konzumiraj, spavaj, gledaj TV. Sada je vikend, mars u zabavu! Ponedeljak, Jovo na novo. Uskoro ce svi ljudi izgledati isto, bez obzira u kom delu sveta zive. Individualnost nestaje. A ustvari raznolikost stvara tenzije i otkriva neke nove vidike.

Mozda je ta beskrajna mogucnost izbora, to sto cini da se gubimo. Nekada je jedan konjanik dojahao na ranc. Tu je nasao dve devojke za udaju, ozenio se jednom i tu je kraj price. Danas odes u diskac i tamo ima stotinu privlacnih, ali se ipak tvoji putevi ne ukrste sa necijim. Ides kuci sam!
Da li je bas to MATRIX?

3/10/2006

USISIVAC ZA PRASINU :=)))

Primetio sam da je prljavo u jazbini, u mojoj kucici mojoj slobodici! Vreme je da se nesto uradi inace ce pacovi poceti kolo da vode. Poooooooooooolako kao da dizem kamen od sto kila izvadih usisivac i bacih se u bespostednu borbu! Usisaj malo ovde, malo onde, pa tu, pa tu, pa tu! Ovo ne ide tako lose, rekoh samom sebi. Olalalala pevamo svi, pevamo ja i ti…

I tako sam se savijao svuda kao jegulja i pronalazio prasincinu, NEPRIJATELJA BROJ JEDAN! Aha tu si gade, govorio sam glasno, sada sam te uhvatio na delu! Pa onda sledi usis usis usisaj, i posle zaokruzivanja neprijatelja njegovo totalno unistenje. Tako sam isao dalje u nove podvige i pitao se odkuda dolazi sva ta prasina. Da li to komsa odozgo igra Kazacok i zagadjuje moj svet? Veliko znak pitanja.

I tako zagnjurih ispod pisaceg stola i kada sam zavrsio sa kontraminiranjem tog podrucja, elegantno se uspravih u stav mirno i TRASSS! Udarih glavudjom u miksetu koja jednim delom luduje na ivici pisaceg stola. Situacija i pozicija je neobjasnjiva, ali zamislite jednu ostru metalnu ivicu i to je dovoljno. Ljudi  moji, tako sam se dobro udario da sam video sve zvezde i zvezdice. Nista, rekoh samom sebi, nije ti ovo prvi put... Posle izvesnog vremena osetim da mi znojcina kaplje sa cela i kada je obrisah gotovo da ne padoh na ledja. KRV!!!

Brzo u kupatilo i brisi brisi brisi, a ono lije kao iz kabla. Nijagara orginal. Na kraju krajevitog kraja sam bio opet Fit for fight! Idemo dalje za iste pare! Cistim ovde, cistim onde i zvizducem.  Cvrkucem kao pticica na grancici!

I tako se sagnuh ka zemljici crnoj da pomerim neke stvarcice, i pazi sad. Naglo se okrenem za 180 stepeni, stil cigrica ili baletan narodnog pozorista i opet TRASSS! Udarih njonjom u cosak zida izmedju hodnika i kupatila. Uhhhh… Gledam opet sebe u ogledalu. Gledam to krvavo celo i naduvenu njonju i kukam besno: E pa hteo si da cistis! Evo ti ga nane, dobio si sta si trazio! 
Tresnuh usisivac u samicu, zakljucam ga i progutam kljuc! I tako ljudi moji konstatujem da niko nije poginuo od prasine, a od usisivaca za prasinu mozda!

2/10/2006

SUSRET

Sreli smo se onako u prolazu. Ovog puta nas je vreme delilo od osecanja. Htedoh da joj kazem da onda, u onom drugom zivotu nisam hteo da je povredim. Da sam bio nedovrsen i smrtno ranjen. Da nisam bio spreman za nju. Nije nam se dalo devojcice, rekoh samo. Pogledala me je i onda skrenula pogled ka nestvarnom horizontu. Pauza…

A onda kao da se iznenada probudila rece, sada to nije vazno! Sta ima novog kod tebe?
Reci bez vrednosti, pomislih. Da ima novog, rekoh samom sebi. Lutam od grada do grada, gubim i dobijam, kockam se sa zivotom koji prolazi. Pauza…

Da li znas koliko sam te volela? Do besvesti! Da izludim! Bez ostatka! To rece i sakri se u suznim ocima, a zatim medju ljude koji zure nekud.

1/10/2006

MAñANA

Razmisljam i pisem. Reci reci reci...
kuc kuc kuc ... Kao otkucaji srca. Da li me cujes ????

Jedan ludi dan ili obican. Sunce ili kisa.
Lepota trenutka ili neuhvatljivost vecnosti.
Ko to zna! Nikad nisam uspeo uhvatiti buducnost.
Ona je samo nada. Izgleda da sam samo deo iluzije,
deo tudjeg sna. Uvek je jedan korak ispred mene,
to sutra. Mesa se sa mojim snovima i pitam se da
li je sve to moguce. Sta je san a sta java. Da li je
moguce da nadjem odgovore ili su oni samo odsjaji
pitanja. Samo neka refleksija svetla, koje se prelama
u mom oku i oslikava predmet posmatranja. Svet je
okrenut naglavacke u optickoj igri. Tako je ponekad
ili uvek,  i moj mozak radi u ludackom tempu da to
okrene kako treba. PA TO MU JE POSAO!

30/9/2006

MOJA TAJNA !

Nikada ti necu odati sta si mi znacila.
Kako sam voleo igrati do iznemoglosti,
piti vino sa tvojih usana i besneti celu noc.
Uh sto sam voleo da se sakrijem u romanticne
veceri i gledam otsjaj upaljenih sveca u tvojim ocima.
Da te milujem pogledom i ljubim zedno.

Mrzim samocu posle tebe. One molitve nepoznatim
bogovima i eho uzdaha. Svu tu neznost koja je
izgubila vrednost i slike proslosti. Kraj je pocetak
neceg novog i zivot se ponavlja, ali ja ti nikad necu odati
da mrzim sutra bez tebe! To je samo moja tajna!

29/9/2006

HTEO BIH DA SE ZAVRTIM KAO CIGRA

Neki razgovor sa samim sobom, tragovi u pesku, poljupci na usnama. Nemirne slike u haoticnom plesu senki na zidu. Svega se secam ali sam izgubljen u lavirintu. Opet sam covek sa neke druge planete, onaj koji
bezi. Povredim da ne bi bio povredjen. Trazim a plasim se da ne nadjem. Ne mogu pobeci od pocepanih starih snova i praznine u dusi, pa to ti je!

Hteo bih da nestanem u nekom novom svetu u nekoj novoj prici. I da ponesem sa sobom svu tu neznost koju si mi dala. Sve one trenutke i poljubce od kojih zuji u usima. Onu jezu koja me obuzima kada pomislim na tebe. Hteo bih da se zavrtim kao cigra, a ti da me nadjes.

28/9/2006

NESTO TOPLO I BLISKO

Ponekad se pitam koji sam ja to srafic u zivotnoj masini. Stvari se dogadjaju u svetu bez da sam ja deo toga dogadjanja, i kada se svetlo ugasi nestacu bez traga. Ali neko rece da nam onaj dekica odozgo daje zadatke, i da je na nama da ih resimo.

Gledam moje lice u ogledalu i cini mi se da je tu zapisan ceo moj zivot. Svaki deo prica svoju pricu. Koliko nadanja, zelja, lepih trenutaka i nekih dragih osoba nestade bez traga. Cini mi se da sam deo iluzije. Deo necijeg sna! Jer ko moze tvrditi da je crvena boja stvarno crvena i da je prav put prav. Mozda samo vidimo senke i naslucujemo stvarnost. A ona je sasvim drugacija i menja se u svojoj nedorecenosti.

Ponekad se osetim izgubljenim u zvezdanom nebu. Osetim koliko sam sitan u tom beskraju, i da nikad necu saznati istinu. Istinu o meni. Ali kada osetim toplinu tvoga tela, nestajem u zelji koja pretvara hladnu masinu bitisanja u nesto toplo i blisko.