BOKI RAZMISLJA

10/10/2006

ISTINA POSTOJANJA

Ponekad se svet zavrti pa stane. Ponekad dan postane noc i ne znas gde si. Pitas se da li zivot ima nekog smisla. Da li onaj cikica sa belom bradom spava i bas ga briga za sve. Kad te udari istina po nosu onda si u trenutku zatecen.
Sta raditi kad ti neko ko ti je drag nestaje u mraku nepostojanja, a ti ne mozes nista da uradis? Kad si nemocan i kad je sve protiv tebe. Kad si samo posmatrac.

Cesto se pitam zasto postojim i gde nestaju svi ti ljudi koji su nam nesto znacili. Ali verujem da je vecni zivot ono sto ostaje u deci i stvarima koje smo uradili. Sitnicama koje su ostavile traga u nama. Ali ipak u trenutcima istine, osecam se sicusnim. Shvatam da sam samo deo univerzuma. Neko ko je vazan sada, u ovom trenutku. A sutra, sutra sam secanje. Ne, nisam tuzan zbog toga. Samo osecam zivot. Znam da sam reka koja se uliva u more. Da sam zrno peska u pustinji. Kap u moru.

Nije mi zao sto starim. Ono sto ne mogu promeniti, o tome ne razmisljam. Zao mi je sto necu stici da uradim sve ono sto bih zeleo, necu videti mesta koja bih zeleo videti. Sto sam obican covek, a ne carobnjak koji moze nacrtati osmeh na svacijem licu.

Ponekad osetim istinu postojanja, da bas u ovom trenutku neko umire ili se bas sad radja.

13:45, 10/10/2006 Poslao Ellectra

Moj otac ima obicaj da kaze, kada ga zaspem bujicom negativnosti:"Sta je to prema vecnosti?"
To pitanje i saznanje da je nasih 70/80 godina zivota beznacajno u nekim kosmickim razmerama, ume da ucini da se osetim zanemarljivo sitnom...a onda se setim da je tih 70/80 godina sve sto ja imam i da samim tim nije beznacajno i pozelim da kada te godine isteknu i kada se osvrnem budem sigurna da sam svaki pojedinacan dan provela u skladu sa samom sobom...

13:49, 10/10/2006 Poslao zvezdana

Nije ni meni zao sto starim, niti se plasim smrti...
ali sam uvek bila svoja i nikada nisam dozvolila da me neko ponizava, a narocito ako nema potrebe za to...

14:39, 10/10/2006 Poslao yin

Zivot je cudo jedno.Mnogo pitanja...vrlo malo odgovora...zapravo su to vise nagadjanja nego odgovori...ali zivot ide...i mi cemo otici sa njim jednoga dana...samo cemo se preliti u neku drugu dimenziju i neko ce se mozda pitati...gde odose oni ljudi dok sam ja samo zrno peska ovde i sada

14:40, 10/10/2006 Poslao yin

I tako u krug...oni tamo..mi ovde...onda mi tamo..neki drugi ovde...i niko nista ne zna...samo se pitamo.Zivot nije dar...ali jeste cudo.

14:43, 10/10/2006 Poslao Skorpijica

Mnogo razmisljam o radjanju i umiranju, o zivotu uopste. I isto kao i ti, ne plasim se smrti i nije mi zao sto starim, jeste mi zao sto necu stici da vidim, spoznam sve ono sto me interesuje, ali to cu u nekom sledecem zivotu...
Zivot je kratak, treba voleti i biti voljen. Raditi sve ono sto te cini srecnim, a nikoga ne ugrozava.I kada neko nestaje, treba da bude srecan sto je proziveo zivot na svoj nacin...

15:43, 10/10/2006 Poslao poglavica

mene tjesh kad za to dodje vreme pronatji kod Velikog Manitua kako ga derem na pokeru

15:48, 10/10/2006 Poslao BIBA

"Ponekad dan postane noc i ne znas gde si. Pitas se da li zivot ima nekog smisla...Sta raditi kad ti neko ko ti je drag nestaje u mraku nepostojanja, a ti ne mozes nista da uradis? Kad si nemocan i kad je sve protiv tebe..."
Užasan je taj osećaj, najgori mogući - nemoć! Kao kod mene sada...

17:24, 10/10/2006 Poslao mushmula

"Kada bi poceli sada da me muce, ja bih sigurno vristao, i ne bih sebi rekao da ne vredi vristati i osecati bol, zato sto je samo dve nedelje ostalo da se zivi. "

17:33, 10/10/2006 Poslao jazzbella

vise ne...

18:10, 10/10/2006 Poslao proteus

treba ponekad shvatiti da čovek može više puta u životu umreti i roditi se...

09:40, 11/10/2006 Poslao ametist

Ponekad? Ja stalno to imam na umu.

13:54, 13/10/2006 Poslao Anoniman

Jel stao svet ili sat?!

17:09, 14/10/2006 Poslao alady

Nije mi zao sto starim. Ono sto ne mogu promeniti, o tome ne razmisljam. Zao mi je sto necu stici da uradim sve ono sto bih zeleo, necu videti mesta koja bih zeleo videti. Sto sam obican covek, a ne carobnjak koji moze nacrtati osmeh na svacijem licu.

Dragi Božkoj.....
jako ljepo si to reko....slažem se s Tobom....kad sam prečitala tvoj post..znaš, da me stisnulo pri srcu...ljepo..al tužno al sve je istina...idu nama godine al nedamo se nas dvoje ...poljubček prijatelju ...piši dalje...jako rada te čitam.....