BOKI RAZMISLJA

11/5/2007

MOZDA

 Znaci hoces da budes moja gitara.
Da ti prebiram zice i sviram na tebi.
Da otsviram sve one divlje misli
koje imam i cuvam ih samo za tebe.
Uhh, bas bih te sada stimovao,
rastimovao pa opet sve od pocetka.

Mozda bi se razbijali na valovima pozude.
Jedan za drugim, ti pa ja.
Bas kao sto se bura sudara sa obalom.
Mozda bi te pustio da podivljas
od zudlje i da molis za jos ludovanja.

Mozda bi se sakrili u mraku nase sobe
od kisnog vremena, od svih.
Sakrili se u nase snove,
ljubili se i besneli kao divlje zveri u dzungli.
Da tada bi carovala bura i oluja na nasoj obali,
sve dok se nebi pretopila u mirno more.

21/4/2007

VOLEO BIH

20/4/2007

ZAMISLI

19/4/2007

SUTRA JE SVE MOGUCE

15/2/2007

UKUS KOZE

15/2/2007

GNEZDO LJUBAVI

13/2/2007

NASE USPOMENE

Ne trebaju mi tvoje slike,
i nije mi vazno sta drugi kazu;
Nalazim te uvek tami,
slikam u snovima.

Iako je sve proslo,
i ti si mozda sve zaboravila;
Ja brizno cuvam nase uspomene,
i nikome ih nedam!

2/2/2007

PETA ISPOVEST

-         Znaci tako, kaze onaj iza cipkaste resetke u ispovedionici. Trebao bi da se cesce ispovedas.

-         Pope, necu da vam dosadim.

-         Sad znam da si spreman da se nasmejes zivotu i udaris brigu na veselje. I to je nacin da se dozivi ovaj zivot, ali sale nisu uvek na svom mestu. Mozda preterujes. To vazi i za protestovanje. Treba osetiti pravi trenutak. Ono o istini je filozofsko pitanje. Ali definitivno treba izabrati i tu pravi trenutak. Takodje istina se ne baca u lice onima koji ne mogu da izdrze udarac. Sto se tice ljubavnih jada, tu bi trebao da se uozbiljis. Pa vreme ti je! Dokle mislis ovako?

-         Oce, sve je to tako ali...

-         Imas ti jos nesto na repertoaru ili da zatvorim radnju?

-         Imam oce moj! Imam toliko toga da ni ceo zivot ne bi bio dovoljan. Ali mogu reci jos samo to da pokusavam da upoznam sebe. Da ogolim ono svoje JA i da se upoznam sa mojim drugim Egom. I sto sam mu blizi sve ga manje poznajem. Nekako mi je stran! Ko je taj Boki? Da li postoji smisao njegovog postojanja? Vasiona je beskrajna, ali i snovi. Da, priznajem, jos uvek sanjam otvorenih ociju.

-         Zivot je san decace, i kad se probudis on je na svom zalasku. Zivi danas, zaboravi juce, a za sutra videcemo. Nista, pevaj milion Ave Marija, i citaj bilion Oce Nas. Pa kad si gotov sa tim, dodji opet da se ispovedis…

       I na kraju ovog putovanja prozivam sve one koji imaju sta da kazu i to zele da poklone svetu. Oni koji moraju da napisu svoje misli i kojima je to potreba. Hmmm zvuci kao da govorim o romanopiscima ili blogerima :=)))

1/2/2007

CETVRTA ISPOVEST

Ljubav ah ljubav.

Ponekad ne znam zasto sam bio divljak i avanturista u svom trazenju, a nekad prosjak koji je molio za mrvicu osecanja.

Ali ako nije reklo KLIK, onda nije vredno zavaravati ni sebe ni druge. Sta da se radi, sir ili kajmak se moraju probati na pijaci zivota da bi znao da li zelis da ga kupis.

Izvini zvuci glupo, ali pitam se da li ce mi bivse ljubavi oprostiti sto sam otisao, jer sam ja oprostio i oprastam.

31/1/2007

TRECA ISPOVEST

       Sta je istina? Istina je ono sto vecina odluci da je istina.

Relativna vecina. Takodje je istina ono sto se bazira na

necemu sto smo prihvatili kao istinu?

       Einsthein rece da je:

istina ono sto prezivi vremenski test. Ponekad se pitam,

da li sam uvek govorio istinu. I takodje da li treba reci

nekom istinu u lice ili je precutati. Ponekad sam rekao

ono sto sam mislio u afektu, a onda se pokajao.

Rekao sam previse. Ali i cutati je ponekad laz.

30/1/2007

DRUGA ISPOVEST

29/1/2007

PRVA ISPOVEST

              Hmmm, sta da mu kazem? Da sam krao jabuke iz komsijinog dvorista, zezao baba Ruzu. Ne, to nije epohalno i stravicno. Poceo sam da se znojim. Bilo mi je nezgodno. Drvena klupa na kojoj sam sedeo bila je stvarno drvena. Znaci tvrda kao kamen. Zasto ne furaju krevet u Frojd stilu, verovatno se plase da se ispovedionik ne bi uspavao. Da li da mu kazem: Oce, mama te trazi odavno! Gde si bio tata! Ha ha ha. Bas bi ga otkinuo. Cujem kako senka iza cipkaste resetke kucka prstima på necemu.Kuc kuc kuc.

            - Hoces ti da se ispovedis sine ili neces?

            - Hocu, ali ne znam sta!

            - Otvori se i prcaj mi o sebi. Da li si gresio?

            - Naravno da jesam. Ali nije to bas nesto. Deciji nestasluci i to je sve. Mozda bi bilo bolje da vam ispricam jednu ljubavnu pricu. Naime, voleo sam jednom jednu devojku. Ustvari nisam znao da sam je voleo, tek kasnije sam to saznao.

            - Kako?

            - Pa kad je nestala.

            - Ljudi ne nestaju tek tako! Potrebno je cudo ili neka madjija.

            - Jeste, potrebna je madjija, a ona se zove ljubav. Kad smo bili zajedno, sve je bilo nekako normalno. Ona je bila kraj mene i ja kraj nje. Prosto, zar ne? Ludirali smo se, smejali, igrali na kisi, ljubili.... A jednog dana sam napravio glupost.

            - Aha, sigurno si je prevario sa nekom drugom!

            - Ma ne, kupio sam papagaja.

            - Cekaj, kakve to veze ima sa tvojim grehom?

            - Ima jer je taj papagaj bio gad! Stalno je izmisljao neke gluposti. I znate sta!

            - Sta?

            - Voleo je buter. Cim bi ga video na stolu, odmah bi doleprsao i tras... nabio kljunic u buter. Stvarno je bio cudan.

            - Da, nikad ne bih poverovao da papagaji vole buter! Ali molim te predji na stvar, inace mozemo ovde sedeti u nedogled.

            - Stvar je bila u tome da je gad umeo da govori. Da imitira tudje glasove.

            - Iiii ??? Zareza pop.

            - I tako jednog dana kad sam razgovarao sa mojom devojkom, papagaj je imitirao…

            - Sta? Pa predji na stvar vec jednom! Iritirano, odbrusi pop.

            - Imitirao je moju ljubavnicu. Onu koju nisam imao. I to je radio tako dobro, da sam i ja gotovo poverovao da ona sedi tu kraj mene i mrsi mi kose ruse. I to je cula moja devojka i naljutila se. Jednostavno je tresnula slusalicu i prekinula razgovor. Otisao sam kod nje da joj objasnim da je sve papagajeva greska, ali to nije pomoglo. Obecao sam da cu od gada napraviti „Papagajsku supu”, i nista. Nestala je.

            - Pa to se dogadja. Pitanje je da li te je ona uopste volela. A takodje to nije tvoj greh. Papagaj bi trebao da se ispovedi.

            - Imate pravo. To sam mu i ja rekao. Ali on rece: Pozdravi popa i kazi mu, da je potrebno cudo da jedna devojka nestane. Ali da je potreban otkacenjak da poveruje u tvoju pricu.

            Publika protestuje! Odlaze. Neko rece:

            - Pa kakve ovo ima veze sa grehom i ispovescu! Buuuu…

I sta da se radi kada su u pravu. Prica je nestvarna jer, ja nemam ni papagaja, ni devojku.

28/1/2007

Bokijeva ispovest

         Skorpijica me je prozvala. Izgleda treba napisati nesto o sebi. Brrrrrrrrr, sta? Nesto sto niko ne zna. Tajne i divlje stvari. Ispovedati se. Hmmm, zamisljam neku crkvu katolickog tipa. Visoke svodove, hladan polumrak, glas sto se reflektuje u eko eko eko... Ssssssss. neko ce nas cuti! Ulazim u ispovedionicu. Sedam. Krrrrrrr, cuje se skripa drvene klupice. Neko na drugoj strani otvara prozorcic. Senka se ocrtava u pozadini cipkastih resetaka. Glas hrapav u basu kaze:

    - Sto imas da mi poveris sine? Pitam se otkud sam postao njegov sin. Ja znam da imam oca tamo daleko u vecnim lovistima, a ovaj tvrdi da mi se majka glupirala. Halo! Cikice, dovoljno je da igras svoju ulogu! 

    Neka jeza ili drhtavica prolazi mojim telom kao lahor kroz krosnje drveca. Gde sam? U sumi mog postojanja ili u snovima. 

    - Budi ozbiljan! Kazem sam sebi tiho. Ovde nema mesta za zezanje. Onaj odozgo slusa kroz usi ovog odozdo. Koja je to telekomunikacija ljudi moji. To je za Nobelovu nagradu.

OK pravim facu "Death metal" i pocinjem da govorim jednozvucnim glasom, kao kod opela. Aleluja...

     Nastavak sledi. Ispovest Bokija u dzepnom izdanju. Citaj te me uskoro. Potreban je stimung za tako duboke misli. A onda cu nekog prozvati! Hmmmm, koga. Nemam pojma ko je koga do sada prozivao. Ali smislicu nesto. Uhhh, nije lako biti bloger :=)))

13/1/2007

VECERAS PADA KISA

          Veceras pada kisa. Vetar duva i svira kroz krosnje drveca
grajuci se opalim liscem. Grad je obukao svoju pidzamu i na
glavu stavio nocnu kapicu. Slusamo buru koja luduje tamo
negde daleko skriveni u toplini kreveta.

        Polako nestajem u trenutku neznosti dok te nalazim u
mraku, i samo me tvoji poljupci vracaju u stvarnost kad se
od njih najezim.

23/12/2006

ZELIM VAM SVE NAJLEPSE!

Zelim svim mojim virtualcima fantasticne praznicne dane. Puno ludih stvari i sve najlepse. Ipak najvise od svega vam zelim ljubav! Ona vrti ovu nasu planetu kao cigru, i u njoj su svi odgovori koje trazimo...

Jos nesto, idite svojim putem dok ne nadjete \\\"Stairs to heaven\\\". Tudji putevi su tudji i ne vode ka vasim snovima.

I LOVE YOU ALL!

17/12/2006

HAJDE DA SE LJUBIMO!

        Posmatro sam je dok smo pili kafu. Pratio sam pogledom konture njenih nogu i utapao se u tkaninu haljine koja je barsunasto milovala njeno telo. Gledao sam je kako prinosi soljicu ustima i dozivljavao trenutak dodira. Pogledala me je i rekla kroz smeh:

       - Pa ti me ne slusas? Sobu je milovala sentis muzika i posipala nas konfetama ceznje. Zatvorih oci za trenutak i setih se naseg lutanja u ludoj voznji beskrajnim putevima. Bili smo izgubljeni u nepoznatom. Sunce se ogledalo u poljani prepunoj zutog cveca. Vreme je stalo za trenutak umorno od lutanja.

       ODJEDNOM se ispred auta stvorila mala kuca! Sarena loptica koja se igrala, kotrljala, skakutala,  malo ovde, malo onde. SKRIPA KOCNICA…KRIK!!! Otvaram vrata… Spreman sam na sve! U trenutku je mali nestasko u autu. SMEH! NJegov repic me kucka po rukama dok ga milujem. Osecam toplinu tela. U mom je narucju. Zelim da ga ukradem! 

       - Sedi pored mene, rece. Gledam je zacudjeno.
        - Pa ja sam tu! 
        - Dodji blize… jos … jos… Secas se kada umalo nismo zgazili onu kucu? Znas da sam bila ljubomorna na nju i na sunce sto je milovalo  ono more zutog cveca . Nasmesila se. Mirisala je na kafu. Zatvorila je oci i rekla
        - Hajde da se ljubimo!!!

5/11/2006

HTEO SAM SAMO DA TE POZELIM VECERAS!

Skidaj se polako, ne zuri! Hocu da osetim svaki deo tvoga tela pogledom. Da te milujem zeljom i ljubim ushiceno. Sakri se u polumrak i pusti me da samo naslutim konture tvoga tela. Da ceznem za toplotom tvoje blizine, dok vetar rascupava krosnje tvoje gladi. Zaboravi onaj svet izvan ove sobe i pozeli samo nas. Molim te, oseti me pogledom!

Zavezacu te mojim ludilom i ostaviti te da cekas. Gledacu kako treperis i zelis. Kako se boris sama sa sobom. Pricacu ti sapatom kako se delfini grle kada sunce zaroni u more, kako se oblaci ponekad zaljubljeno ljube i kako neka usamljena obala zeli talase. Nezno i polako cu te nositi u narucju zelje i slikati vatru naseg prvog susreta. Pusticu te da osetis moje reci i da radoznalo klizis kroz noc. Da osetis glad tela. Da zelis bol. Da molis demone noci, da te oslobode i puste da dodirnes mir.

Hajde da zaustavimo vreme veceras. Da osetimo trenutak.
Tocak vremena se suludo okrece! U  transu vrac igra kraj vatre i crta snove. Bum bum bum, bubnjaju dani i polako se pretapaju u juce. Upali ulicne kandelabre i igraj. Dozovi kisu! Ceznem da osetim ovo sada, da te opet upoznam. Pricaj mi pricu o nama, a ja cu ti sapnuti dok umorno tones u san:
HTEO SAM SAMO DA TE POZELIM VECERAS!

26/10/2006

ZELIM BITI KISA TVOJIH BRDA I DOLINA…

Igras se vatrom devojcice dok saksofon crta slike tonova na platnu noci!Zelis se zavrteti na ringispilu ljubavi i nestati u pijanstvu.  Nudis mi ukus cokolade, vina i igru zudnje. Topli napitak od snova koji ostavlja ukus tebe. Odbacujes sve i nestajes u zelji. Izazivas bogove da oni posalju grmljavinu na nas!

U caroliji crnog i belog sanjas nezne prste koji sviraju melodiju noci. Suptilna osecanja koja vibriraju na zicama harfe zivota, prateci ritam kise i vetra. Zatvaras oci i pustas da te voda nosi. Dajes se reci koja zuri ka moru. Zelis osetiti sebe.

Bacas me u provaliju i izazivas demone noci, dok me drzis u narucju kao dete. Miris tebe je u sobi. Pratim ga i nalazim tvoje telo u mraku. Prepoznajem trag svih mesta i dogadjaja, sve one slike iz albuma tvog i mog zivota. Umirem od zelje da ti kazem sve ono sto zelis cuti. Da te ponesem na krilima maste i budem tvoj. Kisa pere moje lice i ja osecam oluju. Trenutak istine kada se krici i uzdasi srecu na zaljubljenom horizontu. Da, tamo gde se more i nebo ljube.

Sve skoljke su nase na nasoj obali, treba ih samo pozeleti. Pesak je jos uvek topao i sunce zalazi krvavim sjajem. Slusamo tisinu! Sapucem da ne bi probudio snove:
Drzi me cvrsto da ne nestanem medju oblake. Ne zelim biti sareni balon, zelim biti kisa tvojih brda i dolina…

24/10/2006

SVI SMO MI BUNDEVE!

Isao sam polako kuci besan na sve. Na mene, na svet, ljude i onaj ludi mesec sto mi se smeje. Zar ga nije stid? Sutnuo sam konzervicu u plus beskonacno, izdrao se na neke prolaznike i odrzao predavanje vozacu autobusa. Na sve i svasta sam rezio uz konstataciju da je zivot ponekad grub i neotesan! Prava baraba!

Zlatnu ribicu mi je oteo neki OPAK momak, sibadjija, osisana glavudja! Imao je blistav auto, markirano perje, pusio strane cigarilose i razbacivao se lovudjom. Taj vam je facimir ziveo u nekom besnom hotelu i bio idol raji jer je svuda drpao lovu. Pravi mafiozo, razbojnik, reketas, propali bokser, revolveras i tako to.

Da on je imao LOVU sa velikim masnim slovima i to je izgleda dovoljno u ovim nasim vremenima! Ipak sam se uvek pitao sta su nalazile lepe i intelegentne devojcice u tim silosima. Mozda su htele da im budu mame i sanjale da ce popraviti bestiju. Da ce on jednog dana biti dobar tata i voditi decu u Zooloski vrt. Ha ha ha, mozda bi ga tamo zadrzali.

Ne, ne pomaze to sto bi ga ja nalupao u sahu, sto nije imao ni gram skole i sto mu je pozoriste bilo misaona imenica. To nije imalo nikakvu vrednost! Ponekad se pitam sta je onaj deka sa dugom bradom smislio za mene. Da li on vidi nepravdu ili se uspavao? Dao mi je samo bicis, zivot podstanara, ideale, prazne dzepove i misli bez kraja.

Nadam se da je onaj gad impotentan i da ce dobiti bruh od teskih zlatnika:=)) Ha ha ha, bas sam zloca ovako kad me niko ne cuje. Ali tako vam je to narode ovog naseg leta gospodnjeg, svi smo mi bundeve (citaj tikve).

22/10/2006

KOD MENE JOS UVEK PADA KISA...

Poceo sam da te brisem iz secanja. Da spaljujem sva tvoja pisma i osecanja. Da zakopavam u vrtlogu iscepane noci i dane, lomeci usput sve sto je tvoje. Skrivam se u svakodnevici i nekud zurim. Trazim i nestajem. Moram pobeci od onog juce!

Sistematski brisem sve tvoje SMS poruke, tvoje misli. Eho tih reci praznine me samo teraju da se setam kao ludak po kisi. Pitam se ipak, da li si onu bohemsku atmosferu i misaono ludovanje prepisivala iz nekog ljubavnog romana? Kazes da sam ti jos uvek drag, a ja se pitam sta to znaci.

Ubijas me, polako ali sigurno!!! Htela si da poludim ostavljajuci me na ivici ponora. Ti si razvratnica a ja bolesnik. Nema nam leka! Urlacu ispod tvojih prozora u snovima, i penjati se na tvoj balkon. Ako se ne ispolomatam, znaj da cu ti pevati do zore! Ne nisam gladan zena i dozivljaja, gladan sam tebe.

Bezim od vremena i praznih casa. Nasih trenutaka i zalaska sunca u tvojim ocima. Toplog peska i tvojih usana. Bezim od sebe samog u zelji da plutam na povrsini mora kao neki brod koji se sprema na dalek put. Kako ce vreme biti sutra? Cujem da je kod tebe sunce! Kod mene jos uvek pada kisa…