BOKI RAZMISLJA

29/1/2007

PRVA ISPOVEST

              Hmmm, sta da mu kazem? Da sam krao jabuke iz komsijinog dvorista, zezao baba Ruzu. Ne, to nije epohalno i stravicno. Poceo sam da se znojim. Bilo mi je nezgodno. Drvena klupa na kojoj sam sedeo bila je stvarno drvena. Znaci tvrda kao kamen. Zasto ne furaju krevet u Frojd stilu, verovatno se plase da se ispovedionik ne bi uspavao. Da li da mu kazem: Oce, mama te trazi odavno! Gde si bio tata! Ha ha ha. Bas bi ga otkinuo. Cujem kako senka iza cipkaste resetke kucka prstima på necemu.Kuc kuc kuc.

            - Hoces ti da se ispovedis sine ili neces?

            - Hocu, ali ne znam sta!

            - Otvori se i prcaj mi o sebi. Da li si gresio?

            - Naravno da jesam. Ali nije to bas nesto. Deciji nestasluci i to je sve. Mozda bi bilo bolje da vam ispricam jednu ljubavnu pricu. Naime, voleo sam jednom jednu devojku. Ustvari nisam znao da sam je voleo, tek kasnije sam to saznao.

            - Kako?

            - Pa kad je nestala.

            - Ljudi ne nestaju tek tako! Potrebno je cudo ili neka madjija.

            - Jeste, potrebna je madjija, a ona se zove ljubav. Kad smo bili zajedno, sve je bilo nekako normalno. Ona je bila kraj mene i ja kraj nje. Prosto, zar ne? Ludirali smo se, smejali, igrali na kisi, ljubili.... A jednog dana sam napravio glupost.

            - Aha, sigurno si je prevario sa nekom drugom!

            - Ma ne, kupio sam papagaja.

            - Cekaj, kakve to veze ima sa tvojim grehom?

            - Ima jer je taj papagaj bio gad! Stalno je izmisljao neke gluposti. I znate sta!

            - Sta?

            - Voleo je buter. Cim bi ga video na stolu, odmah bi doleprsao i tras... nabio kljunic u buter. Stvarno je bio cudan.

            - Da, nikad ne bih poverovao da papagaji vole buter! Ali molim te predji na stvar, inace mozemo ovde sedeti u nedogled.

            - Stvar je bila u tome da je gad umeo da govori. Da imitira tudje glasove.

            - Iiii ??? Zareza pop.

            - I tako jednog dana kad sam razgovarao sa mojom devojkom, papagaj je imitirao…

            - Sta? Pa predji na stvar vec jednom! Iritirano, odbrusi pop.

            - Imitirao je moju ljubavnicu. Onu koju nisam imao. I to je radio tako dobro, da sam i ja gotovo poverovao da ona sedi tu kraj mene i mrsi mi kose ruse. I to je cula moja devojka i naljutila se. Jednostavno je tresnula slusalicu i prekinula razgovor. Otisao sam kod nje da joj objasnim da je sve papagajeva greska, ali to nije pomoglo. Obecao sam da cu od gada napraviti „Papagajsku supu”, i nista. Nestala je.

            - Pa to se dogadja. Pitanje je da li te je ona uopste volela. A takodje to nije tvoj greh. Papagaj bi trebao da se ispovedi.

            - Imate pravo. To sam mu i ja rekao. Ali on rece: Pozdravi popa i kazi mu, da je potrebno cudo da jedna devojka nestane. Ali da je potreban otkacenjak da poveruje u tvoju pricu.

            Publika protestuje! Odlaze. Neko rece:

            - Pa kakve ovo ima veze sa grehom i ispovescu! Buuuu…

I sta da se radi kada su u pravu. Prica je nestvarna jer, ja nemam ni papagaja, ni devojku.

12:33, 29/1/2007 Poslao AnaM

Hmmm, verujem popu i papagaju...sirota devojka...i njoj...jedino tebi ne)

12:51, 29/1/2007 Poslao zvezdana

ali imas inspiraciju za pisanje...

13:46, 29/1/2007 Poslao Skorpijica (offline)

Prozvala sam pravu osobu

14:31, 30/1/2007 Poslao III

na dobrom si putu boki